Kada bogato lično iskustvo u prilagođavanju novim okolnostima primeni na izazove u kompaniji Imlek, Marija Malović je uvek na putu uspeha: od brzog donošenja odluka do hvatanja koraka sa svim prednostima digitalizacije u poslu kojim se bavi…
Kriza izazvana pandemijom je nešto sa čim se savremena privreda do sada nije susrela. Koliko vremena vam je trebalo da se “prestrojite” i postavite novi, efikasni sistem rada?
Kada ste tržišni lider u oblasti određene industrije, čak ni nepredviđene situacije poput ove ne smeju vas zateći nespremne. Iz brojnih kriznih situacija tokom proteklih godina, od kojih je najveća bio požar u najvećoj fabrici, naučili smo da odluke moramo donositi u veoma kratkom roku, da se što pre moramo prilagoditi novonastaloj situaciji i, što je najvažnije, da ne smemo paničiti. Zahvaljujući iskustvu koje imamo, čitav sistem veoma brzo smo prilagodili novom načinu rada. Konkretno u našem poslu, digitalizacija je tako nešto omogućila. Bilo bi nezamislivo teško organizovati rad na način na koji smo sve prebacili na onlajn pre nekih 20 do 30 godina. Iz ove perspektive to mi se čini gotovo nezamislivim.
Većinu školovanja proveli ste u inostranstvu, pre svega u Italiji. Možete li da uporedite i opišete, koliko vam to iskustvo i poznavanje više stranih jezika pomoglo u radu u PR sektoru odnosno u komunikacijama?
Poznavanje jezika je neprocenjivo bogatstvo i umnogome olakšava komunikaciju. Za posao kojim se bavim, najviše mi je pomoglo lično iskustvo u prilagođavanju novim okolnostima, jer sam često menjala mesto boravka, školu, način života. Sve to pruža mogućnost i iskustvo da se u budućnosti jednostavnije prilagođavate promenama. Ja sam već dugi niz godina u Imleku, tako da sam uporedo prolazila kroz brojne promene kroz koje je i kompanija prolazila. Iako prilično mlada u tom periodu, upravo to iskustvo stečeno u odrastanju iskoristila sam da na najbolji način prođem i kroz poslovne izazove koji su se dešavali. Mislim da osamostavljivanje u ranom periodu odrastanja, iako je to možda emotivno teška odluka za roditelje, daje puno više dobrobiti deci u daljem stasavanju, kako akademskom, tako i kasnije, u poslu.
Sada, kada imate bogato iskustvo u kompaniji i različitim industrijama, šta smatrate najvećim izazovom u karijeri?
Mislim da je najveći izazov, kako za mene tako i za sve zaposlene u kompaniji Imlek, bio katastrofalni požar u našem najvećem postrojenju u Padinskoj Skeli. Sa aspekta ne samo komunikacija, internih i eksternih, ta situacija je nešto najteže što vas može zadesiti u poslovanju. Moj zadatak je tada bio sprečavanje širenja panike, ne samo putem internih komunikacija, nego i u široj javnosti – obezbeđenje tačnih, a i optimističnih poruka ka svima. Zahvaljujući našem menadžmentu, situacija je rešena veoma brzo i na najbolji mogući način, donošenjem odluke da se odmah krene u izgradnju novog postrojenja. To je zaposlenima garantovalo poslove, saradnicima, odnosno farmerima siguran otkup, a potrošačima sigurno snabdevanje Imlekovim proizvodima. Moj deo, iako itekako značajan upravo u prvim satima i danima te krize, bio je samo uvod u ono što su dalje iznele kolege iz drugih sektora, a zahvaljujući čijem zalaganju potrošači ni u jednom trenutku nisu osetili koliko je snažan udarac ta situacija zadala svima koji posluju u sistemu naše kompanije.
Na koji način su digitalizacija i društvene mreže uticali na PR sektor u kompaniji kakva je industrija mleka, gde se komunikacija kreće na relaciji proizvođači – brendovi – potrošači? Kakve još mogućnosti “proričete” upotrebi digitalnih alatki u bližoj budućnosti?
Digitalizacija je preuzela primat u svim oblastima. Jednostrana komunikacija putem tradicionalnih medija iz vremena kada sam pravila prve korake u PR sektoru sada se čini gotovo nezamislivom. U sadržajnom smislu, današnja publika očekuje mnogo više. Komunikacija putem društvenih mreža doprinela je razvoju dvosmerne i aktivne komunikacije sa potrošačima u realnom vremenu. To sa sobom, naravno, donosi brojne pozitivne aspekte jer je publika, naši potrošači, sada uključena praktično u kreiranje daljeg razvoja proizvoda putem direktne komunikacije sa njima. Lakše nam je da saznamo šta je to što bi potrošači želeli da se nađe na policama supermarketa, kakvo je njihovo mišljenje, šta smatraju da treba unaprediti, da li nešto nedostaje… U smislu komunikacija, to je veliki benefit, jer informacije stižu u realnom vremenu i direktno. Ono što bi eventualno bilo poželjno korigovati ili unaprediti u budućnosti jeste pravilna upotreba i edukacija o savesnom korišćenju društvenih mreža. To bi, pre svega, moglo biti najbolje vidljivo u slučaju sadašnje situacije sa korona virusom, gde je nesavesna upotreba komunikacijskih kanala, a samim tim i poruka, mogla višekratno dovesti do konfuzije i stvaranja panike. Ta „infodemija“ u jednom trenutku činila se i opasnijom od same situacije u kojoj smo se našli, brojni ljudi su se osetili pozvanim da komentarišu i propagiraju u domenu koji je isključivo medicinski. To je upravo ono što je ključ zanata kada se bavite komunikacijama, savesno, tačno i pravovremeno slanje poruka.
U poslednje vreme se više govori o odgovornosti pojedinca nego o odgovornosti kompanija. Kako kompanija u industriji hrane daje primer društvene odgovornosti?
U kriznoj situaciji, kada je u pitanju pandemija korona virusa, čitava odgovornost bila je upravo na nama kao pojedincima, na našem ponašanju i disciplini. Ovakva situacija uči nas da je zapravo savesno ponašanje pojedinca ključ za stvaranje daljeg odgovornog ponašanja jedne grupe ljudi, zajednice, kolektiva… U našoj kompaniji, zahvaljujući timskom i odgovornom ponašanju prema firmi u kojoj radimo, uspeli smo da prevaziđemo različite teške situacije koje su nas zadesile u poslovanju. I mislim da je upravo to recept. Ako se svaki pojedinac ponaša savesno i odgovorno u određenom okruženju, onda je dalja koordinacija razrešenja problema umnogome olakšana. Kada je u pitanju kompanijska odgovornost, pored odgovornosti prema zaposlenima koji su od prvog dana proglašenja pandemije raspoređeni na rad od kuće, kolege iz proizvodnje su bile raspoređeni na rad po smenama uz obavezno korišćenje zaštitne opreme, kako bismo tržište uobičajeno snabdevali mlekom i mlečnim proizvodima.
Pored toga, naša kompanija odazvala se pozivu Vlade Republike Srbije i obezbedila sredstva za nabavku sedam respiratora potrebnih za lečenje pacijenata sa najtežim oblicima bolesti kovid-19, koji su raspoređeni u zdravstvenim centrima širom Srbije. Više desetina tona mleka donirano je pacijentima i osoblju najvećih medicinskih centara, kao i Banci hrane, koja je dalje distribuirala robu najugroženijem stanovništvu – narodnim kuhinjama i udruženjima za socijalno ugrožene.
Fotografije: Promo / Imlek
