Za Jovanu Vješticu, oblast komunikacija je posao kojim uspešno spaja najveće izazove sa najprijatnijim zadovoljstvima. Svaki dan joj je različit zahvaljujući susretima i saradnji sa ljudima različitih profesija, a rado ga završava u veselom društvu kolega iz kompanije i medija na brend promocijama Carlsberg Srbija…
“Održivost” je jedna od najpopularnijih reči današnjice. Možemo li, na konkretnim primerima, objasniti šta ona znači i zašto je važna kompaniji kakva je Carlsberg?
Ukratko, održivost bi značila ostvarivanje sopstvenih potreba bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da sutra ostvare svoje. Kada ovu definiciju prebacimo na polje biznisa, održivi razvoj kompanije bi značio korišćenje resursa zarad ostvarivanja ciljeva tako da se ne ugrožava prirodna sredina niti zajednica u kojoj kompanija posluje, čime se omogućava dugoročni razvoj društva.
Danas, posebno nakon početka pandemije covid-19, izraženo je ponašanje potrošača da prilikom odabira nekog proizvoda, odnosno brenda, sve više obraćaju pažnju na to da li brend, pored brige o profitu, iskazuje brigu o životnoj sredini i zajednici. Nije mali broj vrlo uspešnih kampanja poznatih svetskih brendova koji su za cilj imali zaštitu prirodnih resursa ili podizanje svesti o važnim društvenim pitanjima.
Kada je Carlsberg kompanija u pitanju, briga o zajednici u kojoj poslujemo, deo je DNK firme, jer je od samog osnivanja značajan deo aktivnosti usmeren na unapređenje životne sredine i boljitak društva.
Kako danas to izgleda u praksi?
Carlsberg ulaže značajne napore u smanjivanju svog negativnog uticaja na životnu sredinu – koristimo obnovljive izvore energije u svojim pivarama, povećavamo efikasnost u korišćenju vode, umanjujemo emisiju ugljenika i slično. Sa druge strane, kao proizvođač alkoholnih proizvoda, imamo odgovornost da podižemo svest, posebno mlađoj populaciji, o štetnosti njegove prekomerne i neodgovorne konzumacije. Zato širom sveta, pomoću svojih brendova, organizujemo različite kampanje koje komuniciraju ovu temu i njen značaj.
Šta biste rekli početnicima o najlepšim stranama vašeg posla, a šta smatrate najvećim izazovom?
Najlepša strana rada u komunikacijama, po mom mišljenju, jeste veliki broj ljudi različitih profesija, interesovanja i profila sa kojima se svakodnevno srećete i koji vam daju širinu razmišljanja i posmatranja biznisa, ali vas i obogaćuju kao ličnost.
Nije retka situacija da se u jednom danu pre podne družim sa našim stipendistima na fakultetu, tokom dana razgovaram sa predstavnicima državnih institucija o poslovnim izazovima industrije, a da uveče popijem pivo sa dragim kolegama iz medija na nekoj od naših brend promocija. Raznolikost aktivnosti koje obuhvata posao ljudi u komunikacijama je izuzetna i teško se jedan radni dan može ponoviti.
Kada su u pitanju izazovi, upravo je možda saradnja sa više različitih partnera na istom projektu najstresnija, jer za razliku od drugih poslova, ovde ne zavisi sve u potpunosti od vas, tako da i pored jako dobre pripreme, “iznenađenja” u poslednjem trenutku su nepisano pravilo.
Koje sposobnosti, obrazovanje i iskustvo su vas preporučili za odgovornost i u kriznom menadžmentu kompanije?
Nažalost, poslednjih godinu dana imali smo prilike da u praksi pokažemo svoje i teorijsko znanje i iskustvo kada su u pitanju krizne situacije. Iako je kriza izazvana pandemijom covid-19 još uvek aktuelna, dovoljno je vremenske distance od njenog početka da mogu izdvojiti neka od ponašanja koja su se u našoj organizaciji pokazala krucijalnim za uspešno koordiniranje krize. Najpre, to je “hladna glava” u donošenju odluka, bez impulsivnog, i reagovanja na prvu loptu, a u isto vreme brza reakcija, jer je vreme u tim situacijama vrlo često presudni faktor. Meni je svakako najvažniji segment u kriznom menadžmentu da dobijem sve informacije pravovremeno, da čujem kolege iz različitih sektora i razumem sve aspekte krizne situacije kojom se bavimo.
Veština internih komunikacija dobila je jednaku važnost kao profesionalno znanje. Kako vam poznavanje eksterne komunikacije može pomoći i u ovom polju rada, i zašto se interna komunikacija pokazala naročito važnom u doba krize?
U otežanim uslovima rada potreban je dodatni napor celog tima da se održi kontinuirano poslovanje. Upravo je u doba krize motivacija ljudi prirodno poljuljana. U drugačijoj situaciji, komunikacija licem u lice bila bi najefikasnija, ali kada je ona nemoguća, veliku ulogu preuzimaju interne komunikacije. Sa jedne strane potrebno je da zaposleni budu redovno obaveštavani o poslovanju, kako ne bi došlo do miskomunikacije ili širenja netačnih informacija, dok je sa druge neophodno održavati timski duh različitim aktivnostima koje uključuju veći broj zaposlenih.
Svakako da iskustvo u eksternoj komunikaciji pomaže i u komunikaciji prema organizaciji, jer daje širinu koja omogućava da bolje razumemo različitost ljudi, od karaktera, do razmišljanja i bojazni.
U poslednje vreme se dosta govori o kodeksu oblačenja, njegovim promenama u kompanijama, pa i među političarima. U kojoj meri vama odevni stil oblačenja pomaže u poslu, u kom segmentu najviše? Kako ga kreirate i ima li prostora za lični pečat?
Već neko vreme vlada trend prelaska sa formalnog poslovnog odevanja na takozvani business casual. Ipak, ne treba ići ni u jednu krajnost. Smatram da svaka prilika podrazumeva odgovarajući outfit, a u okviru njih uvek se može provući i lični pečat.
Fotografije: Promo / Carlsberg Srbija
