Kada ste nezaposlena sekretarica koja je u isto vreme ostala bez majke i verenika, potom saznate da su vam pokrali sve što imate i nađete se na stanici voza koji večito kasni, šta možete da uradite? Mi bismo kocku bacili na samosažaljenje, gnev ili očaj zbog rođenja pod nesrećnom zvezdom. Džoani Ketlin Rouling je palo na um nešto drugo.
Da bi prekratila vreme, u glavi je ispredala priču o školi za čarobnjake i njenom đaku Hariju Poteru. Nije li bolje uživeti se u bajku nego besneti zbog sistema koji ne funkcioniše za ljude kao što je ona? Istina, za tako nešto treba i dara i znanja. A Dž. K. Rouling je imala oba, samo što toga nije bila svesna. Završila je studije francuskog jezika i književnost na državnom univerzitetu u Eksiteru, radila za Amnesty International i upravo kretala u Portugal, da tamo predaje engleski. Imala je želju i da piše, ali je u svemu čime se bavila ostajala na pola puta. Sve dok nije stigla na peron voza koji nikako ne dolazi i rešila da se zabavi pripovedanjem, samoj sebi.
Nema mnogo ljudi sa darom da smisli priču i privuče publiku. Ponekad ni to nije dovoljno da bi se uspelo u svetu bestselera. Majci Harija Potera je bilo potrebno malo sreće, a još više očaja, da bi se proslavila edicijom knjiga za decu. Dok je stigla u filmske blokbastere, već se bila uzdigla u jedno od najvećih čuda savremene kulture. Danas je Rouling na vrhu liste najbogatijih literata, ali je jedna njena izjava bila dovoljna da je sroza na lestvici omiljenih.
Pala je kao žrtva kulture otkazivanja nakon što je sredinom 2020. opaskama na društvenim mrežama povredila osećanja LGBTQ+ zajednice. Onako ironična prema rodnoj neutralnosti, oličenoj u neologizmima poput ljudi koji menstruiraju i zabrinuta da će rodna ideologija ugroziti borbu za ženska prava, optužena je za transfobiju. Sada je Rouling ponovo pod lupom dušebrižnika. U novom trileru Nemirna krv, glavni zlikovac je serijski ubica koji se oblači kao žena. Transrodna zajednica je odmah iščitala da nam autorka poručuje – čuvajte se muškaraca u suknji. U takvoj klimi je stigla i ekranizacija njene naredne bajke, film Fantastične zveri: Dambldorove tajne.
Slavna književnica je na londonskoj premijeri ponovo morala da otrpi mnogo prekih pogleda. – Govoriti istinu nije govor mržnje – uporno objašnjava ona. – Poznajem i volim transrodne osobe, poštujem svačije pravo da živi na bilo koji način koji smatra autentičnim i prijatnim, ali brisanje koncepta biološkog pola mnogima ukida mogućnost da smisleno raspravljaju o svom životu. Moj život je oblikovalo to što sam žena – zaključila je Rouling.
Kada je crkva zaratila s njom, to se nekako očekivalo. U obračunu, koji se širio planetom kao odjek popularnosti Harija Potera, neki ratoborni veroučitelji su imali potrebu da tumače kako je svet ono što piše u Bibliji, a ne lekcije koje stižu iz učionica zamka Hogvorts. Ovakav strah je mnoge podsetio na srednjovekovni progon slobode koja dolazi iz poetske mašte, na lov zemaljskih veštica. Međutim, kada su na modernu vešticu krenuli revnosni pobornici seksualnih sloboda, bio je to potez cinika. Dž. K. Rouling može da se optuži za svašta, samo ne za transfobiju. Čitav svet koji je stvorila, rušeći granice između oblika, polova i identiteta, u suštini je proslava transseksualnosti.
PROTESTI PRED KUĆOM
Uprkos tome, napadi su se nastavili. Protestovali su joj pred kućom, pa i smrću pretili, i to ne samo aktivisti, nego obožavaoci Harija Potera. Upoređivali su je sa Voldemortom, zlikovcem iz njenog imaginarijuma. Javno su je osudili Danijel Redklif i Ema Votson, glumci koji su postali traženi upravo zahvaljujući sagi o đaku čarobnjaku. Da je iko od tih kritičara proučio biograiju Dž. K. Rouling, shvatio bi da im je trud uzaludan. Još kao 14-godišnja devojčica, iz gradića Jeta kod Bristola, naučila je Džoana da se treba boriti za svoja uverenja. Idol joj je bila Džesika Mitford, engleska komunistkinja plave krvi.
Ona je u devetnaestoj godini pobegla od kuće u Španiju, da bi se u građanskom ratu borila protiv diktatora Franka. – Neizlečivo i instinktivno buntovna, hrabra, pustolovna, duhovita i bezobzirna, ništa nije volela više od dobre borbe, po mogućstvu protiv pompezne i licemerne mete – govorila je Rouling o svojoj junakinji. Po njoj je nazvala ćerku koju je dobila u braku s portugalskim novinarom Horheom Arantesom. Svega četiri meseca od porođaja, ona je zatražila razvod od nasilnog supruga. Te reputacije se Arantes nije ni stideo.
Jednom tabloidu je opisao kako su se rastali: u zoru ju je izvukao iz kuće i ošamario. – I nije mi žao – naglasio je. Jedno vreme ju je proganjao sve do Edinburga u koji je pobegla, kod sestre. Opet bez posla i na ivici bede, u pisanju je Džoana našla jedinu utehu.
BEZ DLAKE NA JEZIKU
Lik Harija Potera izmislila je još 1990. na stanici u Mančesteru, kada se javila na oglas za posao u inostranstvu, ali će proći još sedam godina do izlaska prve knjige. U domovinu se vratila sa malom ćerkom i tri poglavlja. – Bila sam samohrani roditelj i siromašna koliko je moguće biti siromašan u modernoj Britaniji, a da nisi beskućnik. Po svim uobičajenim standardima, bila sam totalna gubitnica. Život mi se raspadao. Opsedale su me crne misli, bojala sam se da će se Džesiki nešto loše dogoditi, da će umreti – opisivala je, priznajući da je razmišljala o samoubistvu.
Živela je od državne milostinje, pisala po kaićima. Rukopis je 1995. poslala na adrese trinaest izdavača. Odbili su je svi osim kuće Bloomsbury. Platili su joj 1.500 funti, uz uslov da se potpiše kao Dž. K. Rouling. Objasnili su joj da dečake, njihovu ciljanu publiku, ne privlače knjige ženskih autora. Bio je jul, pre tačno četvrt veka, kada je san počeo da joj se ostvaruje. U izlogu knjižare konačno je videla prvo izdanje knjige Hari Poter i Kamen mudrosti.
Danas je to kolekcionarski primerak. Tri dana kasnije, njujorški izdavač Scholastic je za 105.000 dolara kupio pravo za američko tržište. Bila je to najskuplja licenca za dečju knjigu do tada. Večita podstanarka Džoana, ošamućena neočekivanim uspehom, napokon je imala dovoljno da kupi stan. Od tada su i deca i odrasli cupkali ispred knjižara, nestrpljivi da saznaju šta se dalje događalo s Harijem, njegovom drugaricom Hermionom i ostalim likovima iz uzbudljivog sveta čarolije. Sa ukupno sedam knjiga, prevedenih na sedamdeset jezika i prodatih u pola milijarde primeraka, Rouling je postala najuspešniji autor za decu svih vremena.
Na Forbsovoj listi milijardera nije se dugo zadržala zato što novac deli šakom i kapom raznim dobrotvornim i levičarskim organizacijama. Nisam zaboravila kakav je osećaj brinuti se hoćeš li imati dovoljno novca da platiš račune. Ne moram više da razmišljam o tome i to mi je najveći luksuz na svetu – poručuje danas Džoana Rouling iz svoje raskošne vile u Edinburgu. Od radoznalaca je čuvaju visoki zid i nekadašnji britanski specijalci. Ponovo je u braku, ovoga puta srećnom, sa hirurgom Nilom Marijem, sa kojim ima sina i ćerku. Nil, inače, nije pročitao nijednu njenu knjigu. Za ilmove snimljene po njima ništa nije rekao, osim što zna da su svi odreda postali blokbasteri.
Pošto je osvojila sve nagrade za doprinos dečjoj književnosti, Rouling se okrenula odraslima. Piše krimi-romane pod pseudonimom Robert Galbrajt. Čim se saznalo ko je pravi autor, i one su postale bestseleri. A onda je na Zapadu zavladala moda brisanja ljudi, naročito onih koji su u životu postigli nešto svojom maštom. Očekivano, na red je došla i majka Harija Potera. Kako je sad doživljavaju neki bivši obožavaoci, opisala je britanska dečja književnica Džoana Nadin.
– Radim s mladim ljudima, od kojih su mnogi transrodni, a oni osećaju da ih je izdao neko ko im je bio zvezda vodilja, ko im je stvorio svet gde su se osećali sigurno, gde se slavila različitost. Sada, na našim radionicama više ne spominjemo ime Dž. K. Rouling, niti koristimo njene radove – kategorična je Nadin. A njenoj mnogo poznatijoj koleginici ne pomaže što joj stranu drži ruski predsednik Vladimir Putin, makar bio u pravu. Tvrdi da Zapad danas nastoji da likvidira Rusiju i rusku kulturu isto kao što je to učinio sa popularnom britanskom književnicom. Dž. K. Rouling mu je odgovorila kao što ume, bez dlake na jeziku – osudila je stradanja Ukrajinaca, optužila Putina da truje novinare i druge protivnike, podržala opozicionara Alekseja Navaljnog. Nije joj palo na pamet da ga demantuje i tako se vrati iz društvene smrti, iako joj život više nije čarolija.
Foto: Profimedia, Instagram
Tekst: M.Đ.
