Momčilo Bajagić Bajaga: Muzika za sve ljude (INTERVJU)

Čini se da je muzika Momčila Bajagića svuda, od filma i pozorišta do albuma drugih pevača i kafana. Posle saradnje sa Dušanom Kovačevićem u “Profesionalcu” ponovo su se uortačili u filmu “Nije loše biti čovek”, mada ovoga puta ne peva. Serijom koncerata za rok grupu, orkestar i hor proslavio je 35 godina na sceni sa Instruktorima, a komentari publike, “bisera rasutih po celom svetu”, pokazuju da je ponovo našao put do njihove duše. Pošto za tajne ne možemo naći prodavnicu, osim u naslovu njegovog albuma, zamolili smo Momčila Bajagića Bajagu da nam otkrije odakle sve crpi toliku energiju i inspiraciju u teškim vremenima.    

Zbog čega ste rekli da je instrumental za špicu filma “Nije loše biti čovek” verovatno najbolji koji ste do sada napisali, šta je to što vas je naročito nadahnulo?

Duško je moj prijatelj. Prvo sam ja dugo bio njegov fan, a kad smo se upoznali postali smo prijatelji. Volim kako on piše scenarija. Mislim da je on jedan od naših najvećih scenarista svih vremena. Ovaj film ima jako interesantnu i neobičnu priču, ne možete da ga svrstate ni u jedan žanr. Može da bude i komedija, i horor, i science fiction. Bila je i fantastična ekipa glumaca i bilo mi je zadovoljstvo da radim. Ovo nije klasičan muzički film, ali ima puno muzike. Imao sam nekoliko faza – prva je bila da snimim pesme koje će se koristiti za snimanje filma, a onda je nastupila korona. Dok se film montirao ja sam radio ambijentalnu muziku. Čini mi se da je naslovna tema jedan od najboljih instrumentala koje sam napravio. Puno mi je pomogao Saša Lokner sa aranžmanom, jer je tu gudački kvartet i još “svašta nešto”. Čućete kad izađe album.

Kako birate na kojim ćete projektima raditi, šta presuđuje?

Volim muziku i volim puno da radim. Interesuju me različiti žanrovi. Naravno, najviše ono što sviram sa mojim bendom Bajaga i instruktori, ali vrlo me interesuje i primenjena muzika, tako da to radim često – film, pozorište, televizijske emisije, reklame, dečije pesme, sve. Neki put za radim za prijatelje ili za nekog drugog, u smislu pomoći oko tekstova. Ali uglavnom, pesme najčešće radim za sebe.

Muzičari, domaći i strani, objavljuju obrade vaših pesama, Lena Kovačević je snimila i ceo album. Šta pomisli muzičar kada dođe do tog trenutka u karijeri? 

Pomisli: “Vidi, nije loše ovo što sam napravio, kad to neko i obrađuje”. Glumci u “Nije loše biti čovek” pevaju.

Šta bi trebalo da se desi da vi prihvatite da glumite? Verovatno ste imali ponuda.

Jesam, ali mislim da to nije stvar koja me zanima. U filmu Profesionalac nisam imao ulogu, već više statiranje, i to samo zbog Duška. Znate, ja komponujem, pišem tekstove, aranžmane, produciram, mislim da je previše sad i da glumim.

Jedan ste od malo ljudi iz sveta muzike u Srbiji kojeg vanredne okolnosti ne samo da nisu zaustavile, nego radite punom parom. Prebrojali smo bar 25 nastupa. Otkud tolika energija i raspoloženje?  

Volim da radim. U ovom vremenu pandemije taj rad me je i spasao da ostanem normalan, da prođem koliko-toliko okej. Energiju mi daje ljubav prema muzici. Ja sam profesionalno počeo da se bavim muzikom sa nepunih 18 godina kao ritam gitarista Riblje Čorbe, i od tad pa sve do danas muzika je meni profesija i velika ljubav. Stvarno uživam u svom poslu i zato toliko radim.

Bajaga i Instruktori objavili su album “Ovaj svet se menja”. Budući da ste i akter i savremenik mnogih društvenih promena, kako vidite ono što se sada događa? Na koje promene treba obratiti pažnju?  

To je sad teško reći. Ja sam samo konstatovao da se svet menja i to jeste činjenica. Kad pogledate realno, svet se dosta promenio od ove pandemije i svega što se desilo, u odnosu na pre 3 – 4 godine. Inače je normalno da se svet menja, a ovo je bilo izuzetno drastično. Sama pandemija je bila menjanje na gore, a pošto sam ja optimista, očekujem uskoro i neko menjanje na bolje.

Pesmu “Darja” ste otpevali sa decom iz jednog vrtića, u humanitarne svrhe. Takve akcije su u svetu institucija. Kako akcije sa poznatima funkcionišu u Srbiji i šta bi još moglo da se uradi kako bi bile efektnije?

Kad god mogu, odazovem se nekoj humanitarnoj akciji. Ovi klinci su me oduševili jer su se toliko potrudili. Naučili su pesmu, onda napravili neke gitare od kartona, i sve to da bi pomogli bolesnoj drugarici. Onda jednostavno nisam mogao da ih odbijem, a inače redovno učestvujem u humanitarnim akcijama, pa je tako bilo i ovaj put.

Poslednje dve godine su nam odnele mnogo umetnika, pa i Vojkana Borisavljevića, sa kojim ste obukli svoje pesme u raskošne aranžmane. Najavili ste nastavak te ideje putem koncerata sa orkestrom i horom i u Hrvatskoj i Sloveniji. Sa kim biste na takvom projektu najradije sarađivali?

Ideja je bila da u svakoj od država i u većim gradovima u kojima budemo svirali u okruženju, koristimo njihove gudače, orkestrar i hor. Ideja je bila da Vojkan ide s nama. Neke aranžmane je, pored Vojkana, radio i Sale Sedlar, koji je stvarno jako dobar u tom poslu. Ja bih radio s njim ovde, a sa nekim talentovanim dirigentima iz Hrvatske, Slovenije i Bosne. Sad ne mogu da vam kažem njihova imena, jer još nisam uspeo to da realizujem. To smo za sad uradili samo u Skopju, sa Vojkanom. Njegova smrt nas je veoma pogodila. Prošlog septembra on je fenomenalno dirigivao na stadionu “Vardara”. Zbog pandemije je bilo nekih 3.000 ljudi, iako na taj pomoćni stadion može da stane 12 hiljada. Bio je fantastičan makedonski hor, fantastični gudači, i naravno, genijalni Vojkan, čiji je odlazak ostavio veliku prazninu u muzici i kulturi naše zemlje.

U protekloj godini ste nastupali u svim zemljama nekadašnje Jugoslavije. Kada sastavljate repertoar? I, šta privlači publiku mlađu od one koja vas sluša još od kišnog koncerta na Tašu?

Ono je što je hit, to je hit i u Poljskoj, i u Zimbabveu, i bilo gde. Publika na iste stvari podjednako reaguje u bilo kojoj od država bivše Jugoslavije. Ne pravimo različite koncerte po zemljama, već napravimo turneju i sviramo isto svuda. Pošto imamo puno pesama i pošto nije lako napraviti set listu, trudimo se da često menjamo starije pesme. Naravno, sviramo novi album i izbor najvećih hitova iz svih perioda karijere, ali to onda menjamo od turneje do turneje, da bi ljudima bilo interesantnije i da bi nama bilo zabavno da sviramo.

Kako ćete provesti Novu godinu i šta je vaša želja za 2022?

Verovatno ću svirati. Imam puno ponuda, ali nisam siguran gde. Ne znam da li će biti dozvoljeno da se svira i gde će biti dozvoljeno, ali gledaćemo da svakako odsviramo Novu godinu, jer je to najnormalnija stvar za svakog muzičara. Za 40 i nešto godina mog radnog staža, možda je bilo dve ili tri godine da nisam svirao za Novu Godinu, a ostale sam proveo na bini. Nadam se će tako biti i ovaj put. Najveća mi je želja da stane pandemija, a svim ljudima želim puno zdravlja, sreće i ljubavi.

Redakcija magazina GRAZIA

Photo: Nebojša Babić