Ne mogu apsolutno ništa dobro da uradim za njega. On poludi bez razloga, nikada se ne izvinjava i uvek mene krivi za greške. Ova veza mi oduzima svu energiju, ali sama pomisao na raskid me plaši. Da li vam ovo iskustvo zvuči poznato?
Da, verovatno bar koliko i žena koja se ispovedila. Lili Kolins ima trideset tri godine, planetarnu slavu naslovne junakinje serije Emili u Parizu i – traumatičnu vezu sa jednim muškarcem. Više nije sa njim, ime ne želi da otkrije, ali joj je trebalo deset godina da skupi hrabrost i progovori javno o mračnoj strani svoje intime.
– Bila sam verbalno i emocionalno zlostavljana. Stalno me je omalovažavao i kritikovao, tako da na kraju više nisam verovala sebi. Ni da se oblačim kako treba. Moda je moj hobi, to svi znaju. Ali ovaj čovek mi je ocenjivao odeću jer je mislio da sam obučena ili suviše provokativno ili previše lepo. Bila sam pod njegovom potpunom kontrolom – ispričala je glumica u podkastu Možemo učiniti teške stvari, koji vodi američka aktivistkinja i književnica Glenon Dojl.
Mučenje je trajalo dve godine, i za to vreme Lili se bila potpuno promenila. – Postala sam veoma tiha i zaključala sam se u sebe jer nisam želela nikome da se namećem sa svojim problemima. Čak i danas, deset godina kasnije, pokreću me neke banalne stvari koje mi ubrzavaju puls – priznaje ona. Takođe, trebalo joj je neko vreme da shvati da ima problem, koji danas rešava terapijom. A prvi korak isceljenja je u razumevanju, kako do toksične veze uopšte dolazi.
Slučajem Lili Kolins pozabavila se Ana Vilicki, poznata berlinska psihoterapeutkinja za parove. Toksična veza je disfunkcionalna jer su potrebe jednog partnera uvek u prvom planu, a drugi ih mora zadovoljiti. Toksično ponašanje može da se javi i u svađama, kada se iznesu jake kritike, možda se koriste psovke. – Na primer, prođete kroz stan i čujete rečenice poput: Zašto sad tako čudno hodaš? Nek ti je drago što sam uopšte s tobom. Ali, u toksičnoj vezi, cilj je da se trajno potkopa partnerovo samopoštovanje – upozorava Vilicki. Evo kako možete biti sigurni da li ste u ovakvoj vrsti partnerstva.
– Američki psiholog Džon Gotman je identifikovao četiri jahača apokalipse: kritika, odbrana i opravdanje su jedan, zatim ide prezir partnera, pa podizanja zidova i, na kraju, povlačenje iz komunikacije. Ako te stvari stalno preovlađuju, nešto nije u redu – kaže nemačka psihoterapeutkinja. Veruje se da ima ljudi koji su skloniji toksičnim vezama od drugih. – Deca koja doživljavaju mnogo odbacivanja često skliznu u spiralu u kojoj nesvesno preispituju svoj pogled na svet i kada odrastu, veća je verovatnoća da će ući u toksične veze – ističe Vilicki. Ipak, teško je reći da su u takvim vezama prevashodno pogođene žene. One će samo pre priznati šta im se dešava. – Muškarci se i dalje muče da potraže pomoć. Oni ni prijateljima ne bi rekli da ih žena ponižava. Žene su često emotivnije, a samim tim i podložnije kritici i stoga mogu brže pasti u poziciju žrtve. Kako im se samopoštovanje sve više uništava, tako im je potrebno više vremena da se reše toksične veze – zaključuje ona.
Zašto je mnogim ženama tako teško da raskinu? – Većina ljudi na početku veze shvati da tu nešto nije u redu, da ta veza nije dobra za njih. Često ne zavise ekonomski od partnera, već od strukture odnosa i plaše se da neće biti dovoljno voljeni sa drugim partnerom. Ipak, neko sa strane može pomoći pogođenoj osobi. Čak i ako kao prijatelj ili porodica kritički gledate na nečiju toksičnu vezu, uvek treba osobi koja pati da date osećaj da ste tu za nju – kaže Ana Vilicki i napominje: podrška spolja, od zajednice, izuzetno je važna na samom početku rešavanja problema. Prvi korak je da se iz toksične veze što pre izađe, jer nastavak neće doneti ništa dobro.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
