Raf Simons se pridružuje Pradi. Šta ovo znači za italijanski megabrend?
Dizajner će raditi u partnerstvu sa Pradom sa jednakom odgovornošću u kreativnom odlučivanju.
Posle višemesečnih spekulacija, Raf Simons se pridružio kući Prada. Belgijski dizajner koji je prethodno dizajnirao za Jil Sander, Christian Dior i Calvin Klein – preuzeće ulogu ko-kreativnog direktora, radeći zajedno sa Muičijom Pradom sa jednakim odgovornostima za kreativno donošenje odluka. On će preuzeti svoju ulogu 2. aprila 2020. godine.
Njihova prva revija biće za kolekciju ženske odeće proleće/leto 2021, koja će u septembru biti predstavljena u Milanu.
Simons, koji će i dalje dizajnirati za istoimeni brend mušku odeću, prvi je glavni dizajnerski talenat izvan porodice Prada koji se pridružio kući od njenog osnivanja. 1978. godine Mjuča Prada je nasledila brend kao proizvođača prtljaga i transformisala u globalni modni brend svojim kreativnim dizajnom, počevši od pokretanja prvog uspešnog dizajna torbi kompanije – proizvedene od crnog najlona – 1985. godine, i odeću lansiranu 1989.
Budući da je Simons naglo napustio Calvin Klein, gde je bio glavni kreativni direktor, u decembru 2018. godine usredsredio se na svoju mušku liniju, ali glasine o njegovom mogućem mešanju sa Pradom privlačile su pažnju poslednjih meseci.
„Prada je brend koji me je zanimao celog života. Jedva čekam da iskažem svima vama dijalog koji ću imati sa gospođom Pradom i njenim timom “, rekao je Simons na tajnoj konferenciji koja je održana u sedištu kompanije kako bi se objavila vest – dva dana nakon poslednjeg Prada samostalnog nastupa.
“Da budem iskren, gospodin Berteli mi je prišao odmah nakon mog izlaska iz Calvin Klein-a”, nastavio je Simons. „Razgovarali smo o kreativnosti u današnjem modnom sistemu i to me dovelo do otvorenog dijaloga sa mnogim dizajnerima, ne samo gospođom Pradom. Moramo preispitati kako kreativnost može da se razvija u današnjem modnom sistemu.”
Simons je jedan od najuticajnijih dizajnera u industriji i već ima veze sa Prada grupom. Mjuča Prada i Patrizio Berteli angažovali su Simonsa kao kreativnog direktora kompanije Jil Sander 2005. godine kada su još uvek kontrolisali brend. Simonsovo sedmogodišnje angažovanje u tom brendu bilo je presudno i komercijalno uspešmo, a Prada Group ga je prodala londonskoj kompaniji za privatni kapital 2006. godine.
„Poznajemo Rafa Simonsa veoma dugo – 2005. godine kada sam ga prvi put sreo u Antverpenu“, rekao je Berteli. “Pored toga što se bavimo modom … to nije samo profesionalni odnos, već i prijateljski odnos.”
Raf Simons je Mjuču Pradu opisao kao “pravog pionira” mode i priznao njen uticaj na njegov rad. “Na svim nivoima mogu da osetim vrlo jasnu viziju, njen način razmišljanja, njen pogled na svet, njen pogled na umetnost, politička mišljenja”, rekao je Simons. „I kao jedna osoba ona je u stanju da to konstruiše i deli u tako velikim razmerama. Smatram to fantastičnim.”
Njih dvoje duboko cene savremenu umetnost. Simonsov dugogodišnji saradnik Pieter Mulier neće pratiti dizajnera na novoj poziciji. Mulier je objavio svoju čestitku na Instagramu i dodao: “Srećno sa sledećim velikim korakom … čudno je da nisam na vašoj strani, ali biću [vaš] najveći obožavalac!”
Što se tiče toga da li Simonsovo imenovanje predstavlja plan za penzionisanje Mjuče Prade, dizajnerka je rekla, sa smeškom: „Apsolutno ne. Volim da radim i veoma sam uzbuđena i ovo će doneti novi vetar. Molim vas, nemoj me praviti starijom.”
Ali, upitana o dužini ugovora sa Simonsom, Prada je rekla da teoretski može da traje čitav život: „Teoretski, to je zauvek.“ Zaista, Simonov dolazak i stalna priroda njegovog ugovora postavlja mogućnost nesmetanog prolaska kreativne baklje negde niz put, naizgled pametan potez koji će osigurati budućnost brenda. U međuvremenu, duo je imenovanje imenovao kao nastojanje da ojača ulogu kreativnosti u modnom biznisu, za koju je Simons rekao da je ugrožena.
“Mislim da se puno kreativaca oseća uznemireno, osećaju da se modna industrija sve više kreće ka industriji koja bi mogla završiti isključujući kreativce”, rekao je, napominjući da danas mnoštvo velikih modnih preduzeća uspeva bez korena.„Prada i ja postavljamo pitanje može li naša saradnja jačati ili se fokusirati na kreativnost, što bi u konačnici trebalo da vodi posao.” Na pitanje kako će zajedničko donošenje odluka s Pradom funkcionisati u praksi, Simons je dodao: “Kada imate sve stvari o kojima morate razgovarati ili sve stvari o kojima razmišljate, veća je snaga kada dva kreativca veruju u to i kada dva kreativca to vole, po mom mišljenju ona ima više snage. Tako je jednostavno. Kad oboje verujemo u to, učinićemo to. Kada neko ne veruje u to, neće učiniti.”
Simons se pridružuje Pradi, pošto se brend suočava sa izazovima na poslovnoj strani kompanije. Prada, brend, mnogo je jači nego što bi njegova trenutna prodaja pokazala. Kompanija, koja se kotira na hongkonškoj berzi, dugo je bila kritični favorit i moćno ime kod potrošača, ali niz strateških pogrešnih koraka stavio je Pradu direktno iza svojih „kolega“.
Prada, koja takođe poseduje Miu Miu i Church’s, ispravila je svoje finansijske rezultate. Prada grupa je u prvoj polovini 2019. godine prijavila neto prihode od 1,57 milijardi evra, ravnomerno tokom godine, iako je EBITDA bila u porastu i dostigla 491 milion evra (u odnosu na 271 milion evra u prvom polugodištu 2018.). Kompanija je prijavila smanjenje u maloprodaji, poboljšanje veleprodaje i dodatna digitalna ulaganja. Celogodišnji rezultati očekuju se sledećeg meseca.
Čini se da Prada i Berteli već godinama nemaju plan za sukcesiju, što potiče glasine o potencijalnom preuzimanju dok se luksuzna industrija konsolidovala pod suncobranima „velikih triju“ konglomerata LVMH, Kering i Richemont.
Ali u septembru 2018. doveli su svog sina Lorenza Bertelija u kompaniju kao šefa digitalne komunikacije, naizgled signalizirajući svoju nameru da posao zadrže u porodici. Bez obzira na to, ponovo su se pojavile spekulacije kada je Prada u oktobru 2019. godine prepustila kontrolu nad četiri prodavnice Prade u Milanu – uključujući i njenu prvu lokaciju koja je otvorena 1913. – grupi Prada za 66 miliona evra, što je nekima bio znak da je kompanija bila spremna za prodaju, jer bi svaki potencijalni kupac sigurno želeo ovu dragocenu imovinu. U to vreme, grupa je rekla da je potez „važan korak u daljem razvoju i proširenju identiteta robnog brenda“, negirajući da je kompanija na prodaju.
Možda će Prada jednog dana imati smisla da se proda velikom konglomeratu poput LVMH-a ali za sada prodaja se čini malo verovatnom. Posao je duboko ličan Pradi, koja poseduje 80 odsto grupacija i nisu suočeni sa stvarnim pritiskom da je prodaju. Šta više, cena deonica kompanije je trenutno daleko od najvišeg nivoa, niža za 35 procenata u poslednjih pet godina.
businessoffashion.com
Pogledajte novu kolekciju Prada koja je predstavljena u Milanu!