Modna predviđanja: Spremite se za ekstremni glamur posle kovida

Dok broj modnih trgovaca i dizajnera koji zatvaraju svoje radnje i dalje raste, optimistični analitičari predviđaju oporavak nakon Covid-a.

Economist je predvideo da je na putu „novi period ekonomske dinamike“, dok je profesor Pol Krugman u New York Timesu napisao da će „stvari krenuti na bolje“, a poslovni mogul Tilman Fertita rekao je za CNBC: „Potrošač se vraća …  biće ovo ‘burne 20-e’ – to jednostavno možete primetiti. “

Ako je poslednja globalna recesija 2008.godine dovela do buma internet kupovine, da li će i moda doživeti oživljavanje novitetima?

„Posle pandemije, sigurno ćemo tražiti načine za ponovno socijalno povezivanje – odeća, kosa, šminka biće deo terapije“, kaže Endrju Ibi iz Face-a, bivši prognostičar trendova. „Koristimo odeću za komunikaciju i izražavanje sopstvene ličnosti, čini dobro za nas na ovaj ili onaj način.“

Bilo je dokaza o glamuru na nedavnim modnim revijama za muškarce, kao što su spušteni vrhovi ramena od brenda GMBH i takođe u kreacijama brenda Casablanca. Azzaro i Area su u međuvremenu kreirali modele sa fokusom na srebrno senčenje i noćnu magiju. „Za mene ideja izlaska ili oblačenja nije toliko fokusirana na boje, koliko na teksture i tkanine: saten, svilu i bilo šta sjajno“, kaže Daniel Flečer iz Fiorucci-ja, čija je nedavna revija prezentovala odevne kombinacije spremne za sledeće leto.

Takođe postoje naznake da ljudi već kupuju za period posle Covid-a. „Zabeležen je ogroman porast potražnje od decembra i ona se nastavlja tokom januara, uključujući Brunello Cucinelli, Berluti, Bottega Veneta i Metier“, kaže Damien Pol, šef muškog odeljenja u Matchesfashion-u. „Takođe vidimo snažnu reakciju na diskretan nakit namenjen muškarcima.“

 „Moda je već počela da vraća fantaziju kao glavno sredstvo dizajna“, kaže Ibi. “Kao dizajneri pružamo reakciju na svet oko nas. “

Mnogi su povukli paralele između pavidemije Covid i perioda od pre jednog veka, tačnije pojave španskog gripa 1918. godine. Posle Prvog svetskog rata i jedne od najsmrtonosnijih epidemija u istoriji imali smo deceniju socijalne slobode, kreativnog procvata i ekonomskog preokreta.

„Moda je gotovo stagnirala od jeseni 1918. do jeseni 1920. godine, skoro bez promena u idejama ili novitetima“, objašnjava Džonatan Valford, direktor Muzeja istorije mode. On kaže da je u eri koja je usledila – burnim 20-im – moda odražavala društvo vođeno hedonizmom i željom za mladalačkim izgledom.

Umesto odela, muškarci su počeli da nose „sportsku odeću sa kapama, golf pantalone i džempere sa romboidnim šarama“, dok su žene „nosile prevelike kape koje su se navlačile preko nakostrešene kose i nestrukirane haljine bez rukava, zbog kojih su izgledale kao da se igraju noseći haljine svojih majki“.

U našim „burnim 20-ima“ Ibi misli da će način na koji se oblačimo biti inspirisan novim osećajem slobode. „Mislim da ćemo videti šire prihvatanje načina oblačenja u bilo kojoj prilici“, kaže on, „makar to podrazumevalo nošenje helanki kada odlazimo da gledamo operu ili radimo u kancelariji.“