Da li ste se ikada zapitali zašto nam se u trend vraćaju korseti, a kada možemo ponovo očekivati mini suknje i šljokice? Ekonomisti i sociolozi su potražili odgovore u vladajućoj društvenoj klimi
Ako pažljivo gledamo seriju Bridžerton, primetićemo da sve te viktorijanske dame jedva čekaju da kupe nove haljine i obavezne – korsete. Njima sigurno novca nije manjkalo, mada se znalo da se ovaj odevni predmet smatrao samo donjim vešom, i da se neće videti ispod haljina. Zato se dobro video njegov efekat: da žensku figuru utegne u poželjne obline sa čuvenim “osinjim” strukom.
Korset je tokom istorije izlazio iz mode i vraćao se, a današnja istraživanja pokazuju da je to i te kako zavisilo od politike. Odnosno, od one društvene klime koja je imala pojačanu želju da kontroliše ženu putem njenog tela.
Zahvaljujući ekonomskim stručnjacima koji vole modu, došli smo do saznanja ne samo kako, nego i u kojoj meri društvena klima utiče na trendove u ženskom oblačenju. Tako jačanje konzervativne desnice plasira korsete kao neophodnost u damskom odevanju, privredna kriza produžava suknje, dok ih blagostanje skraćuje.
Moda oslikava stanje u društvu, i to je odavno poznato. Uostalom dovoljno je samo pogledati u izloge ili prošetati gradom. Kada je zemlja politički stabilna i ekonomski jaka, modom vladaju trendovi koji prkose pravilima. I obrnuto: loša finansijska situacija i sveopšta kriza svode oblačenje na praktičnost i elementarnu pristojnost.
Promene u ekonomiji se preslikavaju sa proizvođača garderobe i dalje, na muziku, film, kulturu i generalno, na celu industriju zabave. Haljina odavno nije samo parče tkanine koje morate obući da biste mogli na ulicu. Štaviše, ona već vekovima unazad ima cilj da pokaže iz kog sloja društva dolazite. I više od toga. Možemo videti da se primarna razlika između društvenih slojeva upravo ogleda u različitim načinima oblačenja njihovih pripadnika.
Ekonomisti i sociolozi sa Torstenom Veblenom i Džordžom Simelom na čelu, među prvima su istakli da je oblačenje žene, kao “stuba porodice”, nekada bio direktan odraz bogatstva i uspeha njenog muža. Skupocene stvari oduvek su bile nedostižne siromašnim slojevima, i na taj način se održava odvajanje među klasama, ali i kontrola grupa na nižim društvenim lestvicama. U savremeno doba došlo je do preokreta. Takozvani fast fashion brendovi su odlučili da za manju cenu prodaju isti dizajn kao i oni luksuzni. Košulja istog izgleda našla se na policama kako komercijalnog brenda Zara, tako i skupog Valentina. Na taj način, ova večita socijalna podeljenost je zamaskirana. Ako već ne u bankovnim računima, a onda makar u onome što ćemo poneti kada izađemo “među svet”.
Nastavak ovog teksta pročitajte u decembarskom izdanju magazina Grazia koje je na svim kioscima!
Tekst: Aleksandar Nastasijević
Foto: Profimedia
