Rado viđen gost na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je nekoliko puta proglašavan za najbolje obučenog muškarca, glumac i maneken srpsko-italijanskih korena, Alesandro Eger, pokorio je crveni tepih i ovog puta.
Na festival je stigao sa dugogodišnjom devojkom, manekenkom Madalinom Doroftei, a ono što je ceo događaj, pored vožnje brodom do hotela Excelsior, poziranja fotoreporterima i žurki na kraju večeri, učinilo još posebnijim, jeste to što je u Veneciji proslavlao rođendan. Samo za čitaoce magazine Grazia, Alesandro otkriva kako izgleda nalaziti se iza kulisa jednog od najvećih i najlepših filmskih festivala na svetu.
Iako se Mostra održava u septembru, Alesandro nam objašnjava da on, kao i većina gostiju, krene sa pripremama za crveni tepih još početkom leta. Prva stavka je uvek odabir brenda odeće.
– Sve dogovaram sa svojim PR timom. Prvo odaberemo brend, a onda krećemo u realizaciju. Lično, volim da se bavim organizacijom i da ispratim svaki korak. Negde malo pre početka festivala radimo fiting, da vidimo da li su mere odela dobre, jer sve treba da bude perfektno. Onda organizujemo šminku i frizuru – ceo tim dolazi u hotel na dan kad treba da se pojavimo na crvenom tepihu – i oni prolaze brodom kroz celu Veneciju, a onda trče kako bi stigli da sve urade na vreme, tih dana je mnogo zvezda u gradu i imaju puno posla. Sve je brzo, ali ekstremno precizno.
Boravak na crvenom tepihu podrazumeva smoking u crnoj boji za muškarce i najčešće duge, haute couture haljine za žene. Alesandro je ovog puta odabrao teget-plavo odelo, dok je Mada bila u žutoj haljini neobičnog kroja.
– I Mada i ja svake godine želimo eleganciju na Venecijanskom filmskom festivalu, ali oboma nam se dopada kad malo, nekim efektnim detaljem, izađemo iz tradicionalnih okvira oblačenja za crveni tepih. Za ovu godinu sam odabrao Gutteridge plavi smoking, iako su muškarci obično u crnom, ali, ako verujete u svoju priču i možete da iznesete ono što nosite, zapravo je sve dozvoljeno. Rešio sam da dodam jedan fini detalj, možda pomalo edgy momenat celom izgledu – maksimalno elegantne Ferragamo cipele. Spojio sam neki retro i moderni stil, a ceo stajling ispratila je i nova boja kose, plava, pa mi je sve zajedno delovalo kao odličan miks. Mada je odabrala Rami Kadi haljinu, elegantnu, pomalo provokativnu, ali koja ne pokazuje previše, i uparila ju je sa svojim dijamantskim nakitom, brenda Pasquini, i Giardini sandalama. Bila je prelepa.
Alesandro nam je objasnio da je na festivalu sve organizovano tačno u minut – zna se koliko traju pripreme, u koje vreme po vas dolazi brodić koji vas vozi na Lido, kada stižete tamo, kad ulazite u hotel Excelsior, koliko dugo hodate ulicom gde čekaju fanovi da se slikaju sa glumcima i drugim poznatim ličnostima, u koliko sati i minuta stižete na crveni tepih.
Sve se radi po tačnom planu i programu, a izlazak pred fotoreportere na crvenom tepihu je savršeno natempiran – morate da pazite koliko dugo se zadržavate na njemu što iznosi tačno onoliko vremena da reporterima okrenete levi i desni profil. Nakon slikanja ulazi se u salu na film, a Madalina i on su te večeri gledali Il signore delle formiche (The Lord of the Ants), Đanija Amelija.
Nakon filma kreće prava zabava i ono što mi zapravo nikad ne vidimo na fotografijama koje su sutradan pojave u medijima.
– Nakon filma svi obično provode neko vreme u lounge sali, koja se nalazi pored mora, gde se ispijaju aperitivi. Posle svako ide na neku svoju žurku, a sve lokacije na kojima se održavaju zabave su magične. Sve izgleda kao u nekom najluđem filmu. Stiže se brodovima, šarene se svetla, svi su predivno obučeni, čak i konobari moraju da budu u elegantnim sakoima. Tu uglavnom možete videti ceo svetski džet-set, ljudi uživaju, piju i đuskaju uz muziku nekog čuvenog di-džeja. Nakon žurki svi dolaze na trg koji se nalazi iza crkve Svetog Marka na picu ili na sendvič kod jednog sjajnog lika. Njegov lokal je otvoren celu noć i predivno je videti sve te elegantno obučene ljude dok jedu pljeskavice i sede na trotoaru, često u papučama iz hotela. Na spavanje se ide oko tri-četiri ujutru, gde svi u krevetima sigurno gledaju fotke sa festivala – neko uz pomfrit ili sendvič, i uspavaju se u toj predivnoj energiji.
Alesandro voli sve filmske festivale, ali na Mostri se oseća kao kod kuće i tamo mu se uvek, kaže, dogodi nešto uzbudljivo i drugačije.
– Uzbuđenja nikad dosta na ovakvim festivalima – nikad ne znate kako će neko da reaguje na vašu pojavu, da li ćete imati dovoljno vremena da stignete sve na vreme, da popričate sa svima, da svakom posvetite dovoljno pažnje. Sve je jako brzo. Tu nisu samo glumci i ljudi iz sveta filma, mnogo je influensera, ljudi iz medija, mnogo stranaca, ali svi oni doprinose da atmosfera na festivalu bude magična. Priča se o filmovima, idejama, snovima. Pre tri godine sam na Venecijanskom filmskom festivalu slavio svoj rođendan sa Džonijem Depom, koji je tri meseca proveo u hotelu u kojem sam bio smešten. U životu ne bih mogao da zamislim da slavim rođendan sa Depom, a da istog dana sretnem Spajka Lija.
Venecija je mesto za stvaranje uspomena, tvrdi Alesandro.
– Ako ste otvoreni, opušteni i dobro raspoloženi, nema šanse da vam se ne dogodi nešto zanimljivo. Recimo, dešava se da u nekom trenutku nema više brodova i da u vaš brod uđe neka velika zvezda da je povezete, to uvek bude nešto što ne očekujete. Atmosfera je divna i sve je tako postavljeno da morate da steknete mnogo novih prijatelja i budete akter uzbudljivih priča. Večeri u Veneciji su predivne i sve se odigravaju na divnim mestima, na terasama od kojih svaka gleda na kanal.
I ove godine je proslavio rođendan na festivalu.
– Ove godine mi je sve bilo uzbudljivo: crveni tepih, pa boravak u predivnom hotelu gde me je dočekala sjajna večera sa tortom. Mada je uspela da organizuje sve za rođendan, iako smo bili u neverovatnoj trci s vremenom. I dan nam se prelepo završio – šetali smo i prošli kroz jednu ogromnu fensi žurku, u dva noću, a onda otišli na noćnu picu. U hotelskim papučama, naravno.
Tekst: J. Milinčić
Fotografije: Matteo Maraglino, Matteo Calo
