Zašto nam treba njujorška Nedelja mode?
Da li je sada pravo vreme da nedelje mode prestanu da postoje jer veliki brendovi i dalje odbijaju da učestvuju jedan za drugim? A revije postaju sve manje poput revija, pretvarajući se u bilo šta drugo: koncerti, zabave, muzičke predstave odmah na pisti … njujorška Nedelja nije imala vremena da se završi, a nekoliko modnih časopisa počelo je razgovarati o tome. Ali revije, poput Marca Jacobsa, na sreću, još uvek mogu dati odgovor: potrebna je.
Na svoj poseban način Marc Jacobs može da promeni gledaocu ovo mišljenje i to nije slučajno. Ne možete jednostavno imenovati reviju Marc Jacobs: dizajner voli da priređuje predstave i spreman je da postavi najneverovatnije scene kako bi ispričao kompletnu priču. Ovaj put, međutim, scenografija nije bila u fokusu. Glavna stvar je bio pokret i koreografija. Reviju je otvorila Karol Armitage, američka koreografkinja, koja je 80-ih godina dobila naziv “pank balerina”, za razliku od bilo kojeg drugog plesnog stila. A iza nje čitav niz plesača pojavio se na pistu: i kada su istrčali u redove pred publikom, podižući se čak i u visokim potpeticama u skokovima, ovaj efekat je proizveo nevoravatna osećanja kod publike.
Sama kolekcija, u poređenju sa prošlom, ispala je diskretna, tiha. Prethodna je takođe na svoj način bila nostalgična, ali u isto vreme je podsećala na kostime: dizajner je bukvalno rekreirao stajlinge svojih prošlih voljenih heroina. Da, neki stajlinzi podsećaju na Džeki Kenedi ali ništa više. Ovo je prilično mirna interpretacija modnih 60-ih – bez jakih tonova, grafičkih strelica na pola lica ili, recimo, eksperimenta sa pop artom, s kojima se Jacobs već sreo u svojoj karijeri.
Pogledajte kako je izgledala kolekcija u našoj galeriji fotografija.
