Opšte razumevanje termina “slow fashion” ili spore mode, jeste sledeći: u pitanju je zapravo “sustainable fashion” – održiva moda, sa nešto drugačijim fokusom.
2007. kada je autorka i aktivistkinja Kejt Flečer skovala termin “slow fashion” u članku za “The Ecologist”, istakla je potrebu da se preispita način na koji gledamo na odevnu industriju. Sporu modu nije doživljavala kao nešto što ima vremensko ograničenje, per se, već kao kvalitetnu.
Flečer je u članku izjavila da “kada govorimo o “fast fashion” konceptu, mi ne govorimo o brzini kao takvoj i samoj brzini izrade, već o pohlepi: prodati više, zaraditi više.” Pozvala je ne samo potrošače, već i dizajnere i brendove da uspore i fokusiraju se na kvalitet.
Kvalitet izrade, kvalitet materijala, kvalitet uslova u kojima se radi – koncept na kome se bazira temelj spore mode.
Koje su razlike između održive i spore mode?
Održiva i spora moda termini su namenjeni vrlo sličnom konceptu. Osnovna ideja je promena kompleksnih sistema za dobro planete i ljudi, koji su svojstveni trenutnom modnom modelu.
Održiva moda
Održiva moda nastavlja da dobija na popularnosti i da intersovanje za nju raste. Ljudi u sve većem broju počinju da primećuju nedostatke koje donosi povećana potrošnja. Ovo je podstaklo modne brendove da više vode računa o tome šta stvaraju i šta reklamiraju.
Odeća nastala od prirodnih tkanina i proizvodnja sa malim uticajem na zagađivanje okoline najveći su deo održivog modnog koncepta.
Ovaj pokret poziva da se iz mnogo veće blizine sagleda šta održivost podrazumeva i kako izgleda, te na koji način prakse koje se sprovode u okviru ovog koncepta mogu da utiču na modnu industriju.
Spora moda
Spora moda se smatra nastavkom održive mode. Danas se odlikuje kvalitetom, lokalno proizvedenom odećom – onom koja je proizvedena u manjim razmerama i sa sporijim vremenom proizvodnje.
Dobar primer za ovu vrstu modne manufakture jesu recimo ručno pleteni džemperi. Velika pažnja koja se poklanja ovom konceptu podrazumeva finansijske uslove (koliko su radnici plaćeni), životnu sredinu i kulturno nasleđe. Spora moda je mnogo više od antiteze brzoj modi, “slow fashion” princip je podsećanje na ono šta bi industrija mogla da bude.
Evolucija
Slow fashion pokret bio je prirodna reakcija na rapidno širenje industrije brze mode. Populacija je sa vremenom počela da se interesuje za ovaj princip iz razloga što je nestabilnost “fast fashion” modela počela vrlo brzo da se primećuje – od eksploatacije radnika u fabrikama odeće do zagađanja.
Međutim, moda nije oduvek bila takva, a cilj “slow fashion” principa jeste da nas vrati tamo gde je započela svoj put, pre industrijske revolucije.
Kada je Kejt Flečer prvi put opisala svoju idealnu modnu paradigmu, ona je zapravo odražavla “slow food” pokret, koji je 1986. godine pokrenuo Karlo Petrini – sa fokusom na spoj koji podrazumeva zadovoljstvo, savesnost i odgovornost.
Kao sličan princip postavke Flečerova je želela da koren svog “slow fashion” pokreta usredsredi na kvalitet u odnosu na kvantitet, pored ideala zaštite životne sredine, koji su povezani sa održivom modom.
Iako je Flečerova sporu modu predstavila kao priliku za stvaranje sinergijskog odnosa između dizajnera, proizvodnje i potrošača, vremenom je ovaj pokret evoluirao u nešto još više.
Slow fashion princip više nije bila samo teorija o povezivanju i boljim proizvodima, ona sada uključuje životni stil potrošača i etičku proizvodnju.
Kako vremenom savesni kupci saznaju sve više o problematičnim praksama u modnoj inustriji, krugovi koji se tiču održivosti mode postaju sve bliži, čvršći i širi.
Tako se danas pojmovi “održiv”, “spor”, “etičan” i “ekomoda” koriste sve učestalije, a svet postaje ne samo svesniji koliko su ovi pokreti međusobno povezani, već i onoga što je mnogo važnije – njihovog značaja.
Društvene mreže značajno pomažu da se svest o postojanju ovih termina i njihovog značenja, kao i sveopšteg značaja, proširi.
Kako da primenite principe spore mode?
Kupujte manje
Temelj spore mode zasniva se na praksi konzumiranja odevnih predmeta u manjim količinama. To možete učini tako što ćete se fokusirati na nošenje onoga što već posedujete uz malu dozu kreativnosti.
Od društevnih mreža, preko različitih medija do crvenog tepiha, preplavljeni smo konceptom koji podrazumeva da se odeća nosi samo jednom. Važno je da se borimo protiv ovog poriva.
Učestvovanje u različitim izazovima na društvenim mrežama
Ovo je odličan način da uđete u “slow fashion” svet i na jednostavan i zanimljiv način, postanete pobornik modnog koncepta konzumacije odevnih predmeta. Izazovi poput „1 odevni komad x 30 dana“ pomoći će vam da istrenirate svoj um da vidi mnoge načine na koje može da nosi komade koje već poseduje.
Izaberite kvalitetno
Kada kupujete novu odeću, birajte kvalitetne komade napravljene od održivih materijala. Skuplje ne označava nužno i bolje, pogotovo kada su materijali u pitanju. Jeftina odeća je više nego odličan pokazatelj da garderoba nije napravljena da traje. Ulaganje u komade koji koštaju više takođe će vam pomoći da kupujete manje.
Neka traje
Naučiti kako da pravilno brinete o svojoj odeći, jedna je od najbitnijih stvari koje možete učiniti za nju, baš kao i za svoj ormar i svoj budžet. Najvažnije je naravno da vodite računa o uputstvima koje imate na etiketi. Sušenje i pranje odeće na odgovarajućoj temperaturi druga je najvažnija stvar, ali i korišćenje odgovarajućih programa za pranje veša u mašini – to su osnovni koraci za održavanje odeće u dobroj formi.
Kada se pocepa ne bacajte, mnogo toga možete da sredite i sami sa iglom i koncem, a sigurni smo da u vašem kraju postoji i krojač koji će vam se rado naći pri ruci.
Priredila: Maja Bunčić
Foto: Shutterstock
