Od Džonatana Andersona, poznatog po konceptualnom pristupu, ne očekujemo jednostavne i očite stvari.
A kad je reč o ženskoj liniji, ne možete biti sigurni da će ono što vidite biti lepo: eksperimentisanje s proporcijama i igranje s kontrastima često dovode dizajnera tamo gde stvari više nisu prilagođene životu. Poslednjih sezona, međutim, to se nije dogodilo – od nedavno su Andersonove kolekcije odjednom postale razumljive i prilično naklonjene damama. Tako se dogodilo i ovog puta.
Da, kaputi ispod kojih su, navodno, skrivene suknje na krinolinama, preveliki su za svakodnevni život. Sećate se videozapisa u kojem Marc Jacobs u lepršavoj jakni Balenciaga pokušava da se smesti u zadnji deo taksija? Ista sudbina čeka svakoga ko pokuša da učini isto u jednom od kaputa J.W. Andersona. Ali oni još uvek nisu ni na koji način povezani sa proučavanjem granica lepog i ružnog, lošeg ukusa i dobrog ukusa – pre je samo referenca na elemente istorijske ženske nošnje. Štaviše, u kolekciji je još dosta takvih komada koji su inspirisani kostimima. Postoje haljine sa linijom struka tačno ispod grudi, kao što je to bilo u doba Džejn Ostin, i setovi s lepršavim haljinama i korsetima, veličanstvenim naborima i kaputima, poput dizajnera dvadesetog veka.
Anderson samouvereno integriše sve istorijske epohe u moderan kontekst – i u svom korporativnom, pomalo preteranom, veoma podrugljivom stilu – bujne haljine s višeslojnim suknjama odjednom se nađu sašivene od plišanih, vrlo mekani tkanina. A steznik uopšte nije steznik, već udoban pleteni prsluk. Ono što se izdaleka lako može pogrešiti za strogi ogrtač u duhu konvencionalnih 40-ih, ispostavila se, još jedna pletena haljina, osim toga, sa svetlim ovratnikom.
Neke prelepe haljine potpuno su slične nekim ogromnim, ali susretljivim čudovištima, od glave do pete prekrivene su vunom ili perjem u nijansi plave bebi boje. Bluzu sa šljokicama, dizajner kombinuje sa pantalone koje izgledaju poput maskirnih – i ovaj trik ponavlja više puta.
