Zujanje u ušima: koji su razlozi i kada treba brinuti

Tinitus ili drugim rečima zujanje u ušima, najčešće je subjektivni osećaj zvonjave, zujanja, šištanja, zviždanja ili drugih zvukova u odsustvu spoljnih stimulusa. Zašto se javlja i na koje zdravstvene probleme to može ukazivati?

Od 10 do 15% stanovništva pati od tinitusa, dok ne postoji zavisnost od polnog faktora. Ono može biti:

• Subjektivno: čujete buku koja ne dolazi iz spoljnog okruženja i koja je povezana sa iritacijom slušnog nerva;
• Pulsirajuće: čujete zujanje, zvonjenje, škljocanje ili druge glasne zvukove koji se poklapaju sa otkucajima srca.

Uprkos činjenici da je na ovu temu izveden veliki broj studija, još uvek nema definitivnog odgovora odakle potiče tinitus.

Razmotrimo najčešće razloge:

Starosne promene

Činjenica je da u ljudskom telu postoje posebne ćelije koje percipiraju zvučne signale, pretvaraju ih u nervni impuls i tek onda prenose „zvuk“ direktno u mozak. Zauzvrat, mozak obrađuje ove informacije i saznaje lokaciju i prirodu zvuka. Sa godinama, ćelije počinju sve lošije da proizvode sopstvene impulse, usled čega čujemo buku.

Bolesti spoljašnjeg i srednjeg uha, poput upale srednjeg uha, suženja ušnog kanala i oticanje bubne šupljine takođe mogu izazvati tinitus.

Mnogi lekovi imaju ototoksični efekat. Tu spadaju: aspirin, aminoglikozidni antibiotici (gentamicin, kanamicin) i neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi, etakrinska kiselina, derivati platine, ACE inhibitori, izloženost metilnom alkoholu i benzenu.

Depresija i povećana anksioznost takođe mogu učiniti da se vaše uši osećaju nelagodno. Ovo je najčešće povezano sa radom neurotransmitera, sopstvenom percepcijom sveta i koncentracijom na određeno stanje.

Genetika je takođe jedan od faktora. Ako najbliži rod ima tinitus, rizik od tinitusa je veći.

Aura u epilepsiji. Postoje takvi oblici epilepsije kada osoba oseti auru pre napada. Može biti mirisna, vizuelna ili slušna.

Izloženost jakoj buci. Redovno izlaganje jakoj buci u profesionalnim aktivnostima često uzrokuje oštećenje sluha i tinitus.

Meniere-ova bolest je bolest praćena prolaznom vrtoglavicom, zvonjavom i zagušenjem ušiju i privremenim gubitkom sluha.

Akustični neurom je benigni tumor koji utiče na nerv koji vodi do moždanih centara i uzrokuje buku i gubitak sluha na jednoj strani.

Ako se buka oseća pulsirajuće, najverovatnije je to zbog vaskularne patologije – anemije, neadekvatnog protoka krvi u mozgu, neujednačene regulacije vaskularnog tona, Kimmerlijeve anomalije.

Tinitus se takođe može javiti kod stanja kao što su dijabetes melitus, ateroskleroza i multipla skleroza.

Šta ako počnete da primećujete šum u ušima?

Pre posete lekaru (a bez njega ne možete), morate nekoliko dana nadgledati krvni pritisak. Prvi specijalisti koje treba konsultovali su audiolog i neurolog. Da bi dijagnostikovali vaše stanje, sprovešće neophodne testove, poput audiološkog pregleda, i preporučiće listu neophodnih ispitivanja.

Kako sami smanjiti uticaj tinitusa?

Redovno praćenje krvnog pritiska;

• Manje koristite slušalice i izbegavajte dugotrajni boravak na mestima sa visokom zvučnom pozadinom, po potrebi koristite čepiće za uši;
• Upravljajte stresom meditacijom, vežbama disanja ili opuštajućim aktivnostima na otvorenom. Ako je potrebno, koristite usluge psihologa;
• Uzdržati se od alkoholnih pića, duvana i proizvoda koji sadrže kofein;
• Redovno vežbajte: Vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi i pomaže u smanjenju tinitusa.

unsplash