Svet nam se danas menja pred očima. Ako želimo da uhvatimo korak, bolje je da požurimo. Jedan od proverenih načina je privatno preduzetništvo. Počinje od malih preduzeća, baš onakvih kakva viđamo svuda i svakog dana: od prodavnica, restorana, salona, galerija, do ordinacija, medijskih i marketinških agencija, kreativnih brendova, tehnoloških kuća, a posle… Nebo je granica. Ipak, pokrenuti, razviti i voditi sopstveni posao nije lako ni muškarcima, a kamoli ženama. Za žene, biti preduzetnica više je od odgovornosti za lični život ili traženja “bolje verzije sebe”. Imati “nešto svoje” znači i pomoći svojoj porodici, ostaviti traga u celoj zajednici.
ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA
U svetu raste broj žena koje samostalno kreću u biznis. Prema podacima Privredne komore Srbije, kod nas posluje 31% preduzeća u vlasništvu žena, a čak 87% ispitanica su zadovoljne što su odabrale da budu preduzetnice. Međutim, skoro svaka treća žena u Srbiji smatra da je ženama u biznisu teže nego muškim kolegama.
Da bi pružila podršku ženama koje žele da pokrenu sopstveni posao, kompanija Visa je osmislila jedinstveni projekat She’s Nex, a članstvo koje donosi mnoštvo korisnih saveta preduzetnicama i onima koje to žele da budu se ostvaruje jednostavnom prijavom putem linka. Projekat je počeo 2019. u SAD, a potom i u Srbiji, kao deo globalne mreže od 50 zemalja, sa namerom da se ženama koje žele da budu preduzetnice pruži obuka kako da osnuju mali biznis, uspešno ga vode i razvijaju uz pomoć konkretnih veština i znanja o marketingu, finansijama, a naročito kroz korišćenje novih digitalnih alata.
Visa je sprovela istraživanje među preduzetnicama u Srbiji, i došla do zanimljivih rezultata. Trećina preduzeća koje vode žene osnovana su pre 16 i više godina, a otprilike isto toliko, 32%, otvorena su u poslednjih pet godina. Prosečno radno iskustvo preduzetnica je gotovo dva puta duže od iskustva u preduzetništvu. Ispitanice su ili nastavile rad u svojoj profesiji ili ušle u oblasti potpuno nevezane sa sadašnjim biznisom. Tek mali deo je nasledio porodični posao. Za devet od deset ispitanih ovo je prvi samostalni biznis. Skoro sve preduzetnice su bile zadovoljne prethodnim poslom, ali ne i visinom plata, dinamikom isplate i svešću o tome koliko se profita stvara za vlasnike, a koji deo zarade odlazi zaposlenima.
Sloboda je, dakle, ključni motivator za preduzetništvo, pokazuje studija kompanije Visa. Takođe, najlakše je bilo naći prostor, a najteže prikupiti finansije, s tim da je većini žena za pokretanje biznisa bilo dovoljno do 5.000 evra. Četiri od deset poslovnih žena se reklamira onlajn, najčešće na mrežama Facebook i Instagram. Međutim, premalo žena učestvuje u obukama i kursevima za vođenje preduzeća, uprkos tome što postoji potreba za različitim aspektima usavršavanja.
Šta se promenilo poslednjih godina u ženskom preduzetništvu?
– Da je žensko preduzetništvo žilav segment privrede, pokazuje podatak nedavnog istraživanja poslovanja ženskih preduzeća u vreme pandemije, koje je pokazalo da je od 120 ispitanih preduzetnica samo jedna nameravala da zatvori firmu zbog negativnih efekata pandemije na biznis – kaže Sanja Popović Pantić, predsednica nacionalne organizacije Udruženje poslovnih žena Srbije. – Ako proširimo vremenski horizont analize poslovanje ženskih preduzeća, onda možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da je žensko preduzetništvo u poslednje dve decenije evoluiralo od socijalne ka razvojnoj kategoriji. Shodno tome, menjala se i motivacija žena za ulazak u preduzetništvo. Dok je pre 10 godina dominantna bila nužda, sada je to šansa i potreba da se dokažu u samostalnom biznisu. Dok su ranije dominirale u oblasti trgovine, sada dominiraju u sektoru usluga i to ne ličnih već sve više u onima zasnovanim na znanju. Dok su ranije bile mahom sa srednjom školom, sada su u većoj meri fakultetski obrazovane, a njihove firme su i održivije na duži rok – napominje Popović Pantić.
Prostora ima za poboljšanje. – Ženska preduzeća nedovoljno investiraju u inovacije iako visoko vrednuju njihov značaj za opstanak biznisa. Veoma je mali procenat onih koje su izvozno orijentisane kao i procenat onih koje uvoze nove tehnologije i uvode tehnološke procese. Radije se odlučuju za finansijski manje zahtevne organizacione i marketinške inovacije kao i inovacije proizvoda i usluga – kaže Sanja Popović Pantić.
ŠTA KAŽU PREDUZETNICE
Milica Ličina Čalija i Marija Ilić su hrabro ušle u preduzetničke vode, a rešile su da podrže She’s Next inicijativu i rado će svoja iskustva podeliti sa ženama zainteresovanim za privatni biznis.
Kao ekspertkinja za marketing i komunikacije, biznis mentorka i aktivistkinja, Milica Ličina Čalija je suosnivačica i direktorka proizvodnje ovsenih kolača ”Anđeli”. Reč je o firmi koja svoju društvenu misiju ostvaruje kroz angažovanje žena iz različitih ranjivih grupa, i kroz skoro sasvim zatvoren sistem proizvodnje bez otpada. Objašnjavajući kako je pokrenula sopstveni posao, ona kaže sledeće: – Glavni motiv za pokretanje sopstvenog biznisa ne sme biti novac, već neka vredna ideja – ističe Ličina Čalija. – Na primer, to može biti rešenje nekog problema koji prepoznamo u okolini, nuđenje proizvoda ili usluge koji postoje, ali nisu dovoljno dobri, neki način da nekome poboljšamo život. U slučaju “Anđela”, moj motiv je bio zdravija ishrana za celu moju porodicu, i “Anđeli” su doslovce proizvod koji sam želela da kupujem, a ranije ga nije bilo na tržištu. Naravno, svi živimo od novca, ali on dođe ako zaista verujemo u svoju ideju i vredno radimo – ističe Ličina Čalija.
Marija Ilić je predsednica Upravnog odbora Asocijacije industrije video igara Srbije. Objašnjavajući zašto je postala preduzetnica, ona najpre ističe da se preduzetništvo obično posmatra kao izvor nezavisnosti, koji vam omogućava veću fleksibilnost u organizovanju svog vremena. – U stvarnosti, izgradnja preduzetničkog puta sastoji se iz puno izazova i uzbuđenja. U početku ste jedan od nekoliko delova slagalice, nosite mnogo šešira i radite puno različitih poslova, ali ste uvek usmereni ka ostvarenju cilja – smatra Marija Ilić.
Obe imaju savet za žene koje već imaju ideju za sopstveni biznis. – Što više razgovarajte s drugim ljudima o takvom ili sličnom biznisu, pokušajte da učite iz tuđih grešaka. Takođe, vrlo je važno da se okružite ljudima koji će vas podržavati – ali ne u smislu “super ti je ideja” čak i ako misle da ideja nije dobra i da biznis neće biti održiv, već naprotiv, ljudima koji će otvoreno davati iskreno mišljenje, a biti prisutni kada je preduzetnici teško ili joj je potrebna pomoć i podrška – preporučuje Ličina Čalija, a Marija Ilić dodaje: Ukoliko imate sreće da radite sa sjajnim ljudima, a zatim dostignete svoje ciljeve, pa čak i ostvarite malo uspeha, sreća koju ćete osetiti učiniće da zaboravite na svaki stresni momenat koji ste ikada doživeli. – Za sve koji imaju u planu da pokrenu sopstveni biznis savet je da budu hrabri i uporni – ističe ona.
Svojim savetima one su doprinele razvoju aktivnosti She’s Next inicijative, a imaćemo prilike da ih upoznamo na panelu koji će biti organizovan u okviru velikog edukativnog događaja krajem oktobra. Zašto je edukacija važna i zašto su odlučile da podrže ovakvu inicijativu?
– Iako je 21. vek i jednakost polova je izraženija više nego ikada, i dalje se često susrećemo sa primerima diskriminacije žena i u poslu, i uopšte, u životu. Ovo je posebno prisutno van Beograda, u manjim sredinama, gde žene retko imaju podršku i razumevanje okoline. Zato je važno da kroz ovakve projekte što više pričamo o ženskom preduzetništvu, da damo primere uspešnih žena, takođe da te žene govore o tome šta je bilo teško i kako su te poteškoće uspele da prevaziđu, i da time ženama koje započinju posao i prolaze kroz težak period pošaljemo poruku da je to normalno, da će proći i da postoji mreža žena kojoj mogu da se obrate za savet ili podršku – kaže Milica Ličina Čalija.
– Smatram da je sticanje odgovarajućeg obrazovanja od suštinskog značaja za postizanje uspeha u poslu, kao i sreće u životu. Znanje je nešto što vam niko ne može oduzeti i svaki program koji je, poput She’s Next inicijative, usmeren na osnaživanje i ohrabrivanje žena kroz edukaciju, uvek će imati moju podršku – poručuje Marija Ilić.
ŠTA NAS OČEKUJE U EDUKATIVNOM DOGAĐAJU
Tokom 2022. godine, Visa nastavlja sa projektom She’s Next kako bi napravila najobuhvatniju i najširu edukaciju žena kod nas. To je ujedno prilika za unapređenje lokalnih i malih biznisa, koji se u svakoj zemlji smatraju stubovima ekonomije.
Dobrodošle su sve žene, bilo da su početnice ili žele da podignu svoj biznis na viši nivo. Ne postoje kvalifikacije koje je potrebno ispuniti. Ulaz je slobodan i sve aktivnosti su besplatne.
Krajem oktobra, održava se edukativni događaj koji počinje panelom, na kojem će o ženskom preduzetništvu govoriti predstavnice Veća žena She’s Next. Slede četiri predavanja iz oblasti društvenih mreža, finansija i networkinga, a posetioci će biti u mogućnosti da odaberu predavanje koje žele da pohađaju. Edukatori sa kojima program sarađuje su Milan Maglov, Aleksandra Bezmarević, Dušan Roglić i Biljana Stepanović.
Učesnice će na predavanjima moći da postavljaju pitanja i iz prve ruke saznaju sve što ih zanima. Na svojevrsnom networkingu, organizovanom na principu speed datinga, odgovore će im davati i članice Veća, preduzetnice Milica Ličina Čalija, Svetlana Drinjaković i Marija Ilić: uputiće ih u to kako su one pokretale svoja preduzeća, davati konkretne savete, motivisati da krenu dalje, jer su one primer kako se može uspeti u svim profesijama, pa i onima koje se tradicionalno smatraju “muškim”.
KAKO “RADI” NETWORKING
Networking je svako upoznavanje, slučajni susret ili ciljano održavanje kontakta, bilo uživo ili virtuelno. A u preduzetništvu, da bi se osigurao “targetirani” networking i upoznavanje važnih ljudi u čijim odnosima postoji obostrani interes, networking se mora promišljeno i sistemski raditi. Zato postoje organizacije i udruženja, jer se tu okupljaju ljudi sličnih interesovanja i poziva. – Konkretno, preduzetnicama je naročito potrebna podrška u networkingu, jer nema lako dostupnih informacija na tržištu niti prilika za networking, pa su one najčešće prepuštene same sebi – kaže Valentina Mihajlović, šefica istraživanja i razvoja asocijacije AFA (All for all) i nastavlja: – Mi smo zato osnovali AFA Klub preduzetnica, čija je ideja upravo okupljanje preduzetnica radi njihovog međusobnog povezivanja, potom povezivanja sa ostatkom AFA zajednice, kao i kreiranja novih projekata. Tako je ovaj klub lansiran jednim networking događajem cele zajednice, a u međuvremenu je sa AFA korporativnim partnerima pokrenuta inicijativa “I preduzetnice su mame”, koju je udruženje Digitalna zajednica već pokrenulo prošle godine, ali sada nastupamo zajednički kako bi se što pre došlo do rezultata, tj. izmena zakona koje ova inicijativa zahteva. Takođe, upravo smo u procesu kreiranja jednog edukativnog programa za preduzetnice, a planiramo i osmišljavanje još projekata zajedno sa međunarodnim donatorskim i razvojnim institucijama na predstojećem All for All Leadership Summitu 23. novembra u Beogradu – objašnjava Mihajlović.
U Srbiji jednostavno ne postoji kultura networkinga kao što postoji u zapadnim zemljama, upozorava ona. – Verujem da razloge za to treba tražiti u društvenoj kulturi i mentalitetu. Za razliku od zapadnih društava gde se više neguje individualizam i borba za sebe, mi smo ovde više skloni da čekamo da drugi nešto urade za nas i da se „uprosečavamo“. To samim tim smanjuje potrebu i motiv za networkingom. Takođe, zbog nekada sporijeg tempa života u Srbiji, ljudi ovde nisu naviknuti na brze i česte nove kontakte, već pre na kreiranje i održavanje dubljih i prisnijih odnosa. Za poslovni networking je često neophodan i „small talk“, za koji mi ovde ni nemamo izraz. Takođe, s obzirom da smo izrazito patrijarhalno društvo, žene kod nas obavljaju tri puta više neplaćenih poslova brige o deci i porodici, pa imaju i manje vremena i prilika za networking. Isto tako, networking aktivnosti su često više prilagođene „muškim“ afinitetima (npr. tim bilding u vidu fudbala ili odlazak na pivo u sportski pab), pa zbog svega toga žene imaju i manje „prakse“ u networkingu. Stoga, naročito je važna podrška za jačanje kulture networkinga među ženama – i u smislu edukacije i u smislu kreiranja adekvatnih prilika za networking – naglašava Valentina Mihajlović.
Foto: Promo
Tekst: Promo
