Oni su žila kucavica interneta. Mimovi su najlakši način da se našalite na mreži, ali se od plitkih tiktokerskih izmotavanja razlikuju, jer je često reč o onoj vrsti šale koja vas tera da dublje razmišljate dublje. I mediji su uhvatili ovaj talas, pa su počeli da prave novogodišnje revizije sa najboljim mimovima protekle godine. U tom pogledu je 2023. bila dobra godina, prepuna svega, od kraljeva do špijunskih balona. Mi ćemo izdvojiti samo nekoliko. Recimo, kontroverzna serija Naslednici bila je izdašni izvor mimova. Neki briljantni umovi su novu ljubav interneta da stvari nazivaju bebica kombinovali sa Kendalom Rojem, naslednikom izmišljenog medijskog carstva Waystar Royco iz pomenute serije. U suštini, internet je čudno žedan Kendala, koga tretira kao člana dečačkog benda – samo želite da ga nahranite i ugurate u krevet na kraju dugog dana, možda ga čak i poljubite u glavu i kažete mu da je uradio dobar posao. Prirodno je i da je poslednja sezona Naslednika donela mnogo sjajnih mimova. Nezaboravno pečenje iz kuhinje nove devojke rođaka Grega dalo nam je frazu urnebesno prostrana torba, koja je potom zaživela na internetu. Naravno, u ovom korpusu ne možemo zaboraviti ni apsolutni blokbaster 2023. godine Barbi, koja nam je donela frazu Svi smo Barbi. Osim ako niste samo Ken (što se najpre zlurado odnosilo na supruga glavne glumice, scenaristkinje i producentkinje Margo Robi). Potom su posteri glavnih likova postali veliki mim na mreži. Svako može biti određena vrsta Barbi… ili samo Ken, koji ni kao lutka nikada nije dostigao njenu slavu, iako je nastao dve godine posle Barbi, jer u to vreme, pre šezdesetak godina, nije moglo ni da se zamisli da devojka nema (muškog) partnera.
Međutim, popularnost mimova u glavama nekih teoretičara zavere, ali i ozbiljnih istraživača izaziva onaj isti alarm za uzbunu kao i ubrzani razvoj veštačke inteligencije u protekloj godini. Ima već tri godine od kako je dobitnik Oskara Vil Smit opalio šamar voditelju svečanosti Krisu Roku, a uporedo s tom scenom na mrežama se zavrtela i fotografija iznenađene Nikol Kidman. Onaj ko je kombinacijom ovih prizora napravio mim, shvatio je da se Kidman, širom otvorenih usta, savršeno uklapa u kasniji scenario sa šamarom i da će pojačati medijsku buru koja je usledila. Da, trebalo je izvesno vreme da se otkrije da šamar i glumičino zapanjeno lice zapravo nemaju veze jedno s drugim. Glumica, zapravo, tako izgleda kada se raduje, i snimili su je nakon što je ugledala svoju prijateljicu Džesiku Čestejn, a ne kada je videla čuveni šamar. Mimovi često parodiraju ljude ili događaje tako što postojećim slikama daju drugu namenu. Ime su dobili od grčke reči mimema (oponašanje). Najpopularniji su povezani sa trendovima u realnosti, iz šou-biznisa, politike, aktivizma. Odnedavno, nažalost, i iz ratova.
Me showing up at the Waystar Royco shareholder meeting pic.twitter.com/s1S9LfN9ry
— Julia 🦢 (@S0UNDOFMETAL) August 12, 2022
Mimovi su poput virusa, primećuje Nik Flan, profesor informatike na Univerzitetu u Juti, u predavanju Pretnja mimom. Munjevito se prenose internetom i zaražavaju svojom idejom koga god dotaknu. Uglavnom su to dobroćudne šale iz mašte korisnika društvenih mreža. Ali, mogu se i svesno stvarati kako bi naveli ljude da poveruju dezinfomacijama i dele ih dalje. – Mimovi imaju ogromnu moć da utiču na budućnost – zaključuje Flan. Onog trenutka kada počnu da menjaju naše ponašanje, mogu da postanu opasni.
Ako nam sve ovo liči na teoriju zavere, onda treba znati da nisu ozbiljno shvatali ni Ričarda Dokinsa, autora teorije o mimovima. Još 1976. godine ovaj evolucioni biolog je u knjizi Sebični gen opisao mimove kao zgusnute ideje koje će širiti kulturu putem kopiranja i umnožavanja, skačući od mozga do mozga, baš kao geni.
Kada je Dokins predstavio mimove, oni su čak smatrani uvredljivim za ljude sa čvrstim uverenjima. Interneta u to vreme još nije bilo. Danas, međutim, i te kako uznemiruje pomisao da je nešto, u šta čvrsto verujemo, možda ušlo u naš mozak iz tuđeg mima. A ljudi ne žele da misle o sebi kao o prostim rasadnicima neke ideje. – Slabosti koje smo stekli evolucijom bile su prednost u prošlim vremenima. Biti pod uticajem drugih i otvoren za ideje bio je način na koji smo razvijali jezik i učenje, prenosili veštine. Ali, sada smo napravili alatke koje iskorišćavaju te ljudske slabosti. Zato se ljudima može manipulisati – upozorava Flan.
The perfect summer tote bag… pic.twitter.com/fPvFs5zwat
— sam (@zo1oft) June 19, 2022
Više nije tajna da su političke kampanje moderni informacioni ratovi, a da su im mimovi moćno oružje. Donald Tramp je zapamćen po mimu u kojem pokazuje prstom na posmatrača, uz tekst: U stvarnosti, oni ne gone mene, već vas. Ja sam im samo na putu. Još dok je bio predsednik SAD, on je sam sebe prozvao generalom u ratu mimova. Ipak, Tramp je samo jedna od mnogih ličnosti visokog profila koje šire takve politizovane slike. U Evropi, informacioni rat sa mimovima nije bio tako snažan sve do pandemije i pravog rata na njenom tlu. Još u prvim pregovorima oko ukrajinske krize između predsednika Rusije i Francuske u Moskvi, korisnici interneta su beskrajnu inspiraciju pronašli u – pregovaračkom stolu. Na taj predugački komad nameštaja koji je razdvajao Putina i Makrona, oni su montirali raznu simboliku ishoda. Klizački parovi, mrežica za stoni tenis, Isusova Poslednja večera i varijacije sa drugim likovima umesto apostola – reperima i sportistima, Napoleonom, Trampom, Džoom Bajdenom, Si Đi Pingom… Iako je većina ovih mimova slala snažnu antiratnu poruku – komika je bila tu da privuče pažnju što veće publike – danas znamo kako su se pregovori završili. Mimovi mogu da budu i veoma štetni. Na primer, ako šire teorije zavere koje će nam ugroziti zdravlje uma i tela. Nik Flan ukazuje na jedan jednostavan, a moćan mim: onaj za koji se zna da je lažna vest.
– Takav mim može da uništi teško stečene prave informacije i izbaci ih iz umova velikog broja ljudi – napominje on. Dakle, lažne informacije koje nas podsete da postoje, i tako dovedu u sumnju one istinite. Tako je američki mim mejker Logan Kuk pronašao snimak belog mališana koji juri vršnjaka crnca, preko njega zalepio kajron Poslednja vest i dopisao naslov: Beba rasista – verovatno Trampov glasač. Video se zatim gasi, a izlazi objava: Šta se stvarno dogodilo: mališani trče jedno drugom u susret i grle se, i sledi sugestivno objašnjenje: Amerika nije problem, lažne vesti jesu. Nakon što je Tramp retvitovao ovaj snimak, roditelji obojice dečaka su podneli tužbu protiv njega i Kuka zbog iskorišćavanja slika dece i narušavanja privatnosti. Sudija u Njujorku je tužbu odbacio i dodao da bi svaki razumni gledalac shvatio da sadržaj nije stvaran.
A kako se stiže do toga da smo razumni gledaoci? Svi mislimo da jesmo, ali da li zaista jesmo? Profesor Flan veruje da se opasni mimovi više ne mogu izbeći. Čovečanstvo možda maršira ka orvelovskoj budúnosti jer interesne zajednice na internetu povlače konce koji su nevidljivi. – Mogla bi da nam se oduzme slobodna volja bez ikakve potrebe za silom, samo kroz slanje i deljenje opasnih mimova koji nam preuzimaju um, tako što nam u njega usađuju tuđe ideje i na kraju vladaju našim ponašanjem. Proces je tako suptilan da ne bismo ni znali šta nam se dešava. Zato bi bilo dobro da svako razmisli o svojim uverenjima. Odakle ona potiču? Naša uverenja pokreću naš karakter, naše ponašanje. Kako odlučiti kako da im verujemo? – upozorava Flan. Isto su primetili i neki političari i aktivisti, pa traže strože zakone o društvenim mrežama. Drugi uvode medijsku pismenost u škole, kako bi korisnici interneta svih uzrasta mogli kritički da procene sadržaj koji se deli na mreži. Naravno, postoje i drugačija rešenja. Kada su mimovi već tako popularni, onda bi oni mogli da se upotrebe i za širenje pozitivnih ideja. Na primer, u borbi za zaštitu životne sredine, prestanak ratova, tako što ćemo saosećati sa žrtvama, ili jednostavno širenjem mimskog virusa u buntu protiv očiglednih nepravdi.
Foto: Twitter,
Tekst: M.Đ.
