Pop pevačica Kejti Peri prodala je prava na svoju muziku kompaniji za muzička prava Litmus music. Doduše, ne sve, nego pet albuma, za 225 miliona dolara i tako se pridružila listi deset najboljih izvođača sa najskupljim muzičkim katalozima. Magazin Forbes procenjuje da je Peri jedan od najprodavanijih muzičkih umetnika do danas. Jedna je od svega pet umetnika u SAD koji su prodali 100 miliona digitalnih ploča. Neki od albuma na koje će Litmus sada imati prava su multiplatinasti, uključujući One of the Boys, Teenage Dream i Prism. Peri je nominovana za preko 340 nagrada, a osvojila je više od sto. Dakle, iz ugla obe ugovorne strane, ovo je bila dobra trgovina, naročito s obzirom da je reč o pevačici koja je samo tokom pandemijske 2020, zaradila skoro četrdeset miliona dolara.
Nekoliko umetnika u poslednjih nekoliko godina odreklo se prava na svoje muzičke kataloge (ili na njihov deo) za neverovatno velike iznose: naslednici Vitni Hjuston i Dejvida Bouvija, zatim Bob Dilan, Fil Kolins i njegove kolege iz grupe Genesis, Sting, Pol Sajmon. Svi oni su zaradili između 200 i 300 miliona dolara, a rekorder je Brus Spingstin, za koga se tvrdi da je prodao svoj muzički rad za pola milijarde dolara. Stručnjaci za tokove u pop kulturi kažu da je reč o trendu koji postaje sve popularniji jer umetnici žele da u jednom potezu unovče svoja autorska prava. Ali, milioni dolara koji se slivaju na račune već prebogatih umetnika nisu jedini razlog zbog kojeg to rade.
– Umetnici, kreatori, vlasnici autorskih prava mogu da iseku svoje kataloge na milion različitih načina – kaže Džem Asvad, muzički urednik magazina Variety. – Ponekad će prodati kompletna prava na objavljivanje. Ponekad će samo prodati prava na snimljenu muziku – kaže on. U ovaj trend su se uključili i moderniji umetnici poput Džastina Timberlejka i Džona Ledženda. Čak je i Džastin Biber, sa samo 28 godina, navodno prodao svoj katalog za neverovatnih 200 miliona dolara. Kažemo navodno, jer umetnici nerado govore o tome.
– Muzički katalozi su veoma komplikovano sredstvo. Vrednost se stalno menja, varira. Ali, kada je reč o starijim umetnicima, to im može pomoći u planiranju zaostavštine, čime se teret te obaveze skida sa leđa njihovih naslednika kada umetnici jednog dana odu – ističe Asvad.
Zatim, tu su superpopularni pevači kao što je Tejlor Svift, koja ponovo snima ceo katalog kako bi zadržala prava nad svojim radom, jer su snimci njenih prvih šest albuma bili prodati bez njenog pristanka. – Svift je neka vrsta plima koja diže sve čamce jer jeste, sve je ovo bilo u njenom ličnom interesu. Ali, ona je zapravo edukovala nebrojene muzičare, kao i bezbrojne obožavaoce o vrednosti intelektualne svojine nad sopstvenim kreativnim delima – kaže urednik Variety-ja.
Zato u kompaniji Primary Wave, jednoj od vodećih nezavisnih muzičkih izdavača, kažu da tu vrednost i te kako prepoznaju te zato skoro nikada ne kupuju celokupan katalog umetnika. Ova kompanija poseduje procenat kataloga mnogih zvučnih imena poput Vitni Hjuston, Stivija Niksa, Princa, Boba Marlija, Džemsa Brauna, benda Def Lepard i Kurta Kobejna. Oni su osnovali kompaniju pre desetak godina jer, kako kažu, izdavačke kuće nisu mnogo brinule na prava svojih pulena, ma kako veliki oni bili. Upravo to je i Sviftova osetila na svojoj koži. – Mi ne stvaramo, ne plasiramo se na tržište bez odobrenja umetnika – kaže Lari Mestel, direktor i osnivač Primary Wave-a. On tvrdi da često gradi partnerstva sa umetnicima upravo da bi izgradio njihovu reputaciju ili brend.
Konačno, postoji još jedan, plemenitiji razlog. Zaostavštinom Vitni Hjuston danas upravlja Pat Hjuston, snaja pokojne pop dive i nekadašnja menadžerka. Ona je uspostavila saradnju sa Primary Wave-om iz naročitih razloga, a rezultat su: biografski film o Vitni, objavljen novi novi gospel album njenih pesama, a sada zajednički postavljaju i predstavu na Brodveju. – Moramo da osetimo da radimo nešto ispravno. I ne bih uradila ništa na šta, po mom mišljenju, Vitni ne bi bila ponosna – kaže Pat Hjuston. Recimo, na jednom od prvih sastanaka sa ljudima iz ove kompanije, oni su pregledali stare snimke pop dive. Tada su pronašli neobjavljenu pesmu pod nazivom „Higher Love“. Kada su je remiksovali i objavili, pesma je vrlo brzo osvojila top liste, i to sedam godina nakon odlaska Vitni Hjuston. Na taj način, nove generacije su dobile priliku da se upoznaju sa njenim neverovatnim glasom i izvođačkim talentom.
Za druge umetnike prodaja prava na svoju muziku može biti kocka. Neki su zadovoljni, svesni da vrednost njihove muzike može pasti, ali je moguće i da će nečiji opus vremenom postati još vredniji. Asvad svedoči da je bilo onih muzičara koji su pomislili: “O, dođavola, trebalo je da sačekam“.
Rok duo Air Supply, koji objavljuje ljubavne evergrin pesme skoro 50 godina, takođe je prihvatio partnerstvo sa Primari Wave-om, sarađujući na jednoj reklami u humanitarne koja je uključivala prodaju njihovog hit iz 1980. godine „All Out of Love“. – Prvo smo rekli: Ne, ne želimo to da radimo. Tekstopisci i umetnici bi trebalo da budu vlasnici sopstvenog kataloga i sopstvenih pesame. Onda smo bolje razmislili o tome i sv je počelo je da dobija novi smisao – rekao je gitarista Grejem Rasel. Pesme će uvek biti vlasništvo autora, jer su to njihove bebe, kažu u Air Supply i napominju: ali, zašto ih ne pustiti da izađu u univerzum i dopustiti da postanu zaostavština za buduće generacije.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đ.
