Taman kada smo mislili da je njegovo vreme prošlo, da je postao džuboks za muziku koju bira mašina, da ono malo njegovih jutarnjih programa slušaju samo taksisti i još poneki vozač koji na drumu nema drugog društva – radio nam se vratio. U modernom ruhu, pod novim imenom i u obilatim količinama. Podkast danas može otvoriti svako. Upućeni kažu, čak toliko jeftino da zbog njega nećete morati da prodate bubreg, ali u tome i jeste stvar. Posle prvih radio-programa na oblaku (često ime za podkast), u vlasništvu nekolicine poznatih ličnosti, karantinske sanjarije običnog građanina o okretanju novog lista u životu otvorile su branu i pustile u etar poplavu oduševljenih pokušaja da svoja razmišljanja podele sa celim svetom. Već posle prve ili druge emisije, ogromnoj većini svežih podkastera presušile su ideje.
Mnogi su mislili da je dovoljno da sednu pred mikrofon, pozovu brbljivog drugara koji “baca fore” i ćaskaju o svemu što im padne na pamet. To se pokazalo kao najgora ideja. Zašto bi neko trošio vreme na slušanje nepoznatih ljudi koji pričaju samo ono što njih zabavlja i o temama koje su svima ostalima potpuno beznačajne? Oni koji su rešili da istraju, postepeno su otkrivali da se za uspešan podkast ipak treba dobro pripremiti. Baš kao u novinarstvu, kada početnici prerastaju u profesionalce čim shvate da se ne treba baviti isključivo o onim što nas privatno zanima nego treba misliti na drugog, tako je i u ovom poslu. Treba zainteresovati nepoznatog slušaoca, jer je najvažniji uslov opstanka podkasta verna, brojna i, po mogućstvu, što šira publika.
Uspešni podkasteri, domaći i strani, stigli su do trenutka kada mogu podeliti tajne održivog podkasta. U moru saveta kako otvoriti radio na oblaku, ispostavilo se da je, u stvari, pravo pitanje: zašto to želimo da učinimo. Kris Land, tvorac organizacije ImprovePodcast, koji je pomogao mnogim početnicima da postanu profesionalci, pronašao je dvadesetak razloga. Sve ih je podelio u tri grupe, lične, marketinške i miks jednog i drugog, i suprotstavio ih drugim formama ličnog objavljivanja na internetu, kakvi su, na primer, Jutjub i mreže.
U vodeće lične razloge svrstava se strast prema nekoj tematici, interesovanju, verovanju, ubeđenju. Na primer, obožavate teorije zavere o raznim fenomenima i čuvenim ljudima, pa biste rado voleli razmenili mišljenja i sa drugima. Ili, bavite se amaterski filmskom kritikom na blogu, duhovito ste pretresali vruća pitanja o nekim serijama, imali dosta lajkova. Zašto onda to ne biste podelili sa još širom publikom? Dok je video za neke odličan medijski oblik, za druge nije. Svojim privatnim radiom ne samo što održavate ličnu vezu sa slušaocima, nego i smanjujete na minimun količinu opreme, kao i listu veština i zadataka za proizvodnju sadržaja. Da, i dalje morate da snimate, uređujete i puštate sadržaj, a u zavisnosti od stila, možete da pripremite scenario. Međutim, vreme koje ćete utrošiti na sve to je znatno kraće od vremena za stvaranje video sadržaja. Ovde je vaš glas glavni komunikator. Lakše je umoriti se od višesatnog rada na videu i brige o svom izgledu, govoru tela i postupcima. Za neke, pričanje čak ni četrdesetak minuta, što se računa u duže podkaste, uopšte ne predstavlja problem. U digitalnom dobu, lični brend je važan, više nego ikada ranije, a podkast vam u tome i te kako može pomoći. Stvaranje jakog ličnog brenda pruža vam više prilika u budućnosti, bilo da se radi o ponudama za posao ili proširivanju društvenog kruga. Zašto je to slučaj? Prisustvo na mreži govori mnogo o vama. Posvećenost podkastu ističe ne samo veštine, nego i ličnu odgovornost koju imate. Uostalom, nije li još jedan od najstarijih milijardera na svetu Voren Bafet rekao: “Potrebno je 20 godina da se izgradi reputacija i pet minuta da se uništi. Ako razmislite o tome, uradićete stvari drugačije”. Ljudi slušaju onoga koga znaju, a tako i kupuju. Podkast vam može pomoći da postanete ličnost koju ljudi “znaju”. Tu dolazimo do ideje da na ovaj način možete steći dodatni prihod, ali to važi samo za one koji su spremni na to da uspeh neće videti preko noći. Kao i za video, blogovanje, strimovanje, potrebno je vreme da se izgradi publika i omoguće prilike za unovčavanje svog rada. Zato novac ne bi trebao da vam bude glavni razlog. Bolje je ako o podkastu razmišljate kao o prilici da razvijete više različitih veština. Planiranje, čitanje scenarija, snimanje, uređivanje i mnogi drugi elementi zahtevaju konkretne veštine da bi se napravio podkast visokog kvaliteta. Ne brinite, kada zaronite u proces stvaranja, brzo ćete učiti i popravljati se. Većina podkastera će krenuti samostalno.
To znači da sve moraju sami da urade. Iako ovo izgleda zastrašujuće, nateraće vas da naučite da osluškujete interesovanja drugih, tražite zanimljive teme, razvijete umeće govorništva, naučite da ispričate priču, koristite glas da izrazite emocije, kao i da slušate druge sa saosećanjem i da se obratite onome što vašeg slušaoca muči. Da ne pominjemo upravljanje vremenom, sposobnost organizacije više zadataka i prilagođavanja okolnostima. Zadovoljstvo koje ćete osetiti kada saznate da vam publika raste biće proporcionalno tom rastu. Tim pre, ako ste podkast otvorili iz još jednog dobrog razloga, a to je želja da smislenije koristite slobodno vreme. Takođe možete uključiti članove porodice i prijatelje. Pošto nema uslova za video, možete daljinski da vodite razgovore i da ih snimate u bilo kom trenutku. Pored dobre zabave, audio snimci će valjati jednog dana kao uspomena za buduća pokolenja.
SPOJ LEPOG SA KORISNIM
Navodimo i razloge za pokretanje podkasta koji su više stvar ličnosti budućeg podkastera nego osnovnih motivacija koje važe za svakoga, koje možete pronaći u majskom izdanju magazina Grazia!
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Pexels
