Još od prvih dana pandemije, lekari su preporučili svakom od nas da pripazi na imunitet organizma, jer, što je on snažniji, to je i otporniji, pa će se lakše odbraniti od virusa koji se munjevito širi. Zna se odranije da se imunosistem jača uravnoteženom ishranom, ali se do sada malo pažnje obraćalo na drugi važni činilac – kvalitetan san. Dobro spavanje je jedan od najboljih načina za osnaživanje organizma, pa možemo slobodno reći da je san prirodni pojačivač imuniteta.
Naravno, reč je o preventivi, a ne leku protiv koronavirusa, jer on, nažalost, trenutno još ne postoji.
Kako dobar san jača imunitet objasnio je dr Dejvid Barton, australijski stručnjak za praćenje mozga i spavanja. On je podsetio da su spavanje, prehrana i fizičke vežbe tri stuba zdravlja. Sva tri su potrebna da bismo održali optimalno telesno i mentalno zdravlje i moraju se redovno nadograđivati.
Imunsistem je prva linija odbrane koja ima tri glavna zadatka: prepoznati viruse ili bakterije koje uzrokuju bolest i ukloniti ih iz tela, neutralizovati štetne materije koje nas napadaju od spolja i boriti se protiv velikih promena u telu. To aktivira odgovor u kojem se razvijaju antitela ili ćelije specijalizovane za borbu protiv “napadača”. Jednom kad se proizvedu, čuvaće nas i ponovo ih “regrutovati” ako se organizam nađe u istom problemu.
Kako spavanje utiče na imunosistem
Spavanje mu pruža mogućnost da u potpunosti proceni sve pretnje i da se bori protiv antigena tako što usmerava svoje ćelije, “vojnike”, dok kreću u kontranapad. Ako niste naspavani, vaše telo će mnogo teže sprovesti najbolji plan borbe protiv bolesti.
Šta je važno za dobar san
Razvijte rutinu spavanja tako što ćete najmanje 30 minuta pre spavanja skloniti pogled sa bilo koje vrste ekrana, od telefonskog do kompjuterskog. Provetrite spavaću sobu i obezbedite prijatnu temperaturu, tako da vam ne bude prehladno, ali ni previše vruće. Gledajte da prostorija bude što mračnija i isključite sve zvučne ometače. Pokušajte da spavate bar sedam sati.
Ako i pored ovoga ne spavate dobro, razmislite o higijeni mesta na kojem spavate. Budući da u krevetu provodimo dosta sati tokom noći, jasno je zašto biste temeljnim čišćenjem trebali da odstranite prašinu i alergene.
Zatim pregledajte svoj dušek, koji je možda već istrošen i deformisan. Udubljenja, ispupčenja, neravna površina, rupe i mrlje – znakovi su koji pokazuju da vam dušek više ne pruža pravilnu podršku i udobnost. Istraživanja kažu da smo na dušeku starom pet godina spavali oko 15.000 sati, te da on sadrži više od 5,2 kg kože (ako su na njemu spavale dve osobe). A sa njima su tu i milioni mikronskih parayita, grinja, koje se hrane našim otpalim kožnim ćelijama. Sva ova pravila o higijeni i udobrnosti važe za jastuk.
Opredelite se za laganu posteljinu, a ako se noću znojite, naručite proizvode koji upijaju vlagu.
Ne zaboravite da redovno očistite i podove. Razbacana odeća, papiri po podu i knjige na stolici nisu dodatak za zdrav san. Neurednost takođe može biti izvor stresa. Bilo da ste se pri uređenju stana vodili minimalizmom, ovaj stil se može uzeti za najbolju preporuku kada je reč o spavaćoj sobi – mesto gde skupljate imunitet uz pomoć sna nikako ne treba da bude pretrpano stvarima.