Poslednje dve godine pokrenule su dramatične promene u svim oblicima života, od odeće i hrane do načina na koji provodimo vreme. Jedna stvar je ostala gotovo netaknuta. To su emotikoni koje šaljemo.
Prema podacima konzorcijuma Unicode, organizacije koja održava standarde za digitalni tekst, devet od 10 najčešće korišćenih emotikona od pre pandemije zadržali smo i u protekloj godini. Žuti smajli sa crvenim srcima umesto očiju zauzeo je drugo mesto, dok je “pobednik” iznenadio mnoge.
Emotikon “plačem od smeha” i dalje preovladava, uprkos tome što ga pripadnici generacije Z prezrivo šalju u istoriju, zajedno sa ombre frizurom i skinny farmerkama. Žilavost smajlija koji se smeje i plače u isti mah potpuno je razumljiva ljudima koji se bave ovim fenomenom. – To zapravo govori o tome koliko ljudi koristi emotikone. Da su oni samo stvar generacije Z, onda ne bi bili tako visoko rangirani – kaže Aleksandar Robertson, istraživač u kompaniji Google. – Ogroman je broj ljudi koji koriste emotikone, tako da grupa koja ih odbacuje mora biti zaista velika da bi uticala na ovu statistiku – ističe sagovornik New York Timesa.
Logično je da najmlađa generacija misli da pojedini emotikoni nisu moderni, slaže se Dženifer Danijel, predsednica komiteta za emotikone u Unicode i kreativni direktor u Google. To je, kako kaže, deo tinejdžerske potrebe stvaranja subkulture, gde postoji ispravan i pogrešan način ponašanja.
Postoji čitav „spektar“ osećanja koji se može izraziti kroz emotikone u tekstualnim porukama, a smeh dominira. – Imamo lagano kikotanje, pa smeh sa namigivanjem, koji je znak saosećanja – nabraja Danijels. Korišćenje svega, od emotikona lobanje (“Mrtav sam”) do nekontrolisanih suza radosnica, dobro ilustruje taj sprektar.
Drugačija priča se čita ako pogledamo pojedinačne društvene mreže. Prema podacima sa Twittera, suze radosnice su bile najčešće tvitovani emotikoni u 2020, ali su već naredne godine pale na drugo mesto. Prvo mesto je zauzelo lice koje – samo plače. Ne treba ispustiti iz vida da je reč o prvoj godini pandemije.
Većina drugih sa liste 10 najboljih emotikona u Unicodeovoj evidenciji, koja pokriva više platformi i aplikacija, ostala je postojana. Stručnjaci smatraju da to pokazuje koliko je aktuelni set emotikona u stvari fleksibilan. – Imamo sve što nam je potrebno da prenesemo širok spektar izraza, ili čak vrlo specifične koncepte – ističe Danijel. – Na primer, nije vam potreban poseban kovid emotikon ili emotikon za vakcinaciju jer imate bicepse, špric, flaster, koji semantički prenose istu poruku – ističe ona. Na početku pandemije ljudi su koristili sličice mikroba ili virusa kada su hteli da razgovaraju o kovid-19. Popularni su bili i emotikoni s krunom, jer se na španskom jeziku, inače dosta rasprostranjenom, korona prevodi kao kruna.
Iako su protekle dve godine bile kao nijedna pre, raspon emocija koje smo izražavali kroz emotikone i dalje je u velikoj meri poznat. – Videli smo porast u upotrebi emotikona virusa, ali ne tako da bi oni dospeli u najčešće korišćene. Dakle, i dalje imamo mnogo čemu da se smejemo i da plačemo, bila pandemija ili ne – smatra Loren Gon, profesorka lingvistike na Univerzitetu La Trob u Melburnu i voditeljka jednog australijskog podkasta. – Čak i usred ove ogromne pandemije koja je zauzimala toliko našeg vremena, i dalje smo našli vremena da čestitamo jedni drugima rođendan. Ili da se smejemo nekom novom i neočekivanom elementu ove sporogoruće nenormalnosti – zaključuje Gon.
Foto: Shutterstock
Tekst: Grazia Srbija
