Kada neka poznata ličnost progovori o ličnom pitanju koje se smatra tabu temom, lakše je uvede u novu normalnost. Na red je došla transrodnost.
Transrodnost je velika tema o kojoj će se tek pričati od ove godine, naročito pošto je jedna kanadska glumica objavila celom svetu da prelazi u muškarce. Srca filmofila osvojila je pre skoro deceniju i po u filmu Džuno. Dirljivi lik trudne, žestoke i duhovite tinejdžerke doneo joj je nominaciju za Oskara.
Tada smo je upoznali kao Elen Pejdž. Sada ima 33 godine i ponovo oduševljava publiku u seriji Akademija Kišobran, što je bio pravi trenutak da pratioce na Twitteru iznenadi sledećim postom:
“Želim da podelim sa vama da sam trans i zovem se Eliot. Osećam se srećnom što ovo pišem. Što sam ovde. Što sam stigla na ovo mesto u mom životu”, rekla je bivša Elen. Objasnila je da ju je na ovaj radikalni potez inspirisala transrodna zajednica koja “neprekidno radi na tome da ovaj svet učini inkluzivnijim i saosećajnijim mestom”.
Slavne ličnosti sve glasnije govore o rodnom identitetu. Sociolozi smatraju da su upravo društvene mreže pomogle muškarcima i ženama koji osećaju kao da su rođeni u telu pogrešnog pola, da počnu da žive onako kako su sanjali, ali se ranije nisu usuđivali. Neki su se, poput Kejtlin Džener, odvažili na javni istup tek u poznijim godinama. Sve je više holivudskih roditelja koji podržavaju svoju transrodnu decu. Ipak, mnogi verovatno nisu svesni posledica. Eliot Pejdž, izgleda, jeste.
U popularnoj kulturi, transrodnost se ponekad naziva trećim polom. Ne podrazumeva uvek i fizičku promenu pola uz pomoć operacija i hormonskih terapija. Tako za sada nema najava da će i Pejdž postati “pravi muškarac”. U tvitu koji je videlo skoro dva miliona njegovih pratilaca rekao je da se oseća srećnim, ali i da se plaši izliva mržnje, podrugivanja i nasilja “koje će sigurno doći”. Objavio je da zna za 40 transrodnih ljudi koji su nastradali prošle godine zbog svog izbora i zavetovao se da „neće ćutati“ pred napadima na trans osobe, “Vidim vas, volim vas i učiniću sve što mogu da promenim ovaj svet nabolje”, zaključio je mladi Kanađanin.
Nijednom studentu pop kulture ove objave nisu iznenađenje. Pejdž je dugo bio queer aktivista: 2014. godine je objavio da je homoseksualac na jednoj konferenciji o ljudskim pravima, snimio putopisnu seriju istražujući LGBT kulture širom sveta, a 2018. se oženio kanadskom koreografkinjom Emom Portner.
Tranzicija Elen u Eliota Pejdža dočekano je s podrškom i ponekim sleganjem ramena. To je bilo sve. Očigledno je dug put bio od Holivuda 50-tih godina, kada su glumci poput Roka Hadsona bili prisiljeni da kriju seksualnost kako bi sačuvali karijeru. Hadson je priznao da je gej tek 1985, malo pre smrti od AIDS-a. Sada, u vreme pandemije, u šou-biznisu je veći zločin hvaliti se prazničnom večerom za tridesetak ljudi nego priznati da ste transrodna osoba.
Zašto je priznanje o promeni seksualnog opredeljenja bitno? Neki istraživači smatraju da nije više reč o identitetu, nego o vidljivosti. Kada neka poznata ličnost progovori o ličnom pitanju, a to je obično neka tabu tema, lakše je uvede u novu normalnost. Na primer, Megan Markl, vojvotkinja od Saseksa, nedavno je otkrila New York Times-u da je otišla na pobačaj, dok je pevač Hari Stajls izazvao standardne pojmove muškosti kada se na naslovnici jednog magazina pojavio obučen u haljinu.
Tako i Pejdž poručuje „niste sami“ onima koji se bore sa seksualnim identitetom, a takvih ljudi, priznavali mi to ili ne, uopšte nije malo. Prema studiji Nacionalnog LGBT zdravstvenog saveza iz Australije, sakrivanje rodnog identiteta dovodi do loših mentalnih ishoda, pa i povećanog broja samoubistava transrodnih osoba. To je, kako se navodi, direktno povezano sa „iskustvima stigme, predrasuda, diskriminacije i zloupotreba”. Drugim rečima, ako makar jedna osoba pročita stranicu Eliota Pejdža i zatraži pomoć, to ne može biti loša stvar. Takođe pokazuje da poznate ličnosti imaju ogroman uticaj na društvene norme.
Milioni pratilaca na njihovim profilima imaju veći domet i moć od velikih medija. Samo Pejdž ima skoro dva miliona pratilaca na Twitteru i četiri miliona na Instagramu. Mnoge poznate ličnosti koriste taj uticaj za razne aktivističke ciljeve, od pomoći dobrotvornim organizacijama do podrške pojedincima. Poznato je, na primer, kako slavni putem društvenih mreža “vode” kampanje za parlamentarne izbore mnogo pre izbornog dana. Ili, kako je britanski TV novinar ser Dejvid Atenboro oborio rekord kada je za manje od pet sati privukao milion pratilaca na Instagramu pošto je objavio uzbunjujuću poruku o klimatskim promenama. Nepoznato je samo kako će dalje teći karijera Eliota Pejdža.
On je najavio da će nastaviti da igra u Akademiji Kišobran, i, za razliku od vremena Roka Hadsona, priznanje da je transrodan moglo bi da mu otvori mnoga vrata. Setimo se Lavern Koks, koja je 2014. godine ušla u istoriju kao prvi transrodan glumac nominovan za TV nagradu Emi. Ipak, pretpostavlja se da popularnost nije primarni cilj Eliota Pejdža, nego da se on, kao i druge transrodne osobe, samo raduje danu kada njegov rodni identitet više neće biti medijska i sociološka tema. Oni su jednostavno ono što jesu. Svako bi trebao da se raduje prilici da bude ono što oseća, ne samo u pogledu seksualnog identiteta.
Od ćerke do sina
Čaz Bono, rođen kao Čestiti, od malena je imao podršku majke Šer, ali je pol zvanično promenio tek sa 40 godina i svoj put opisao u rijalitiju “Kako sam postao Čaz”. Šajlo, prvo dete Anđeline Džoli i Breda Pita, od detinjstva se ponašala kao dečak, a roditelji su joj ispunili želju da je zovu Džon. Kada je njena ćerka studentkinja objavila da je muškarac imena Semjuel, Sintija Nikson je rekla da je ponosna na hrabrost svog deteta. Anet Bening i Voren Biti su prihvatili odluku ćerke da je odgajaju kao sina Stivena Ajru. – On je revolucionaran, genijalan i moj heroj kao i sva moja deca – rekao je Biti.
Tekst: Redakcija magazina Grazia
Foto: Profimedia
