U nezaboravnoj sceni filma Varljivo leto ’68 palanački sudija sinu maturantu daje najvažniji savet za budućnost: „Marksizam, sinko, nije kao ostali predmeti. Kao, recimo, geografija. Može se živeti ako ne znaš gde je Abu Dabi, gde je Singapur… Ali, marksizam se jednostavno mora znati. On će te pratiti celog života. Jer, marksizam prožima sve pore našeg društva.“
Ovo je bila karikatura iz socijalizma, ali je potraga za srećom kroz karijeru, u stvari, univerzalna. Samo se, od vremena do vremena i od društva do društva, menja “tipovanje” na dobitnička zanimanja. U modernom dobu, ništa manje urnebesna od saveta filmskog oca nije jedna stvarna opsesija. Do pre koju godinu, trčalo se na studije menadžmenta, jer se to smatralo sigurnim poslom.
Sada imamo poplavu nezaposlenih menadžera, dok i dalje lekari upravljaju bolnicama, a glumci pozorištima, prateći zabludu da, ako je neko uspešan u jednoj profesiji, može biti i u nekoj drugoj.
Još pre oko pola veka, naučnik Bakminster Fuler je prorokovao: „Najbolji način da predvidite budućnost je da je dizajnirate“. Danas ga potvrđuju studije koje pokazuju da će do 2030. polovina sadašnjih poslova u najrazvijenijim zemljama biti zamenjena veštačkom inteligencijom. U takvom svetu, čini se da najsvetliju “ljudsku” budućnost imaju sva zanimanja vezana za kreativnost i marketing – od dizajna samovozećeg prevoza, nameštaja, medicinske opreme, hrane i odeće, do maštovitih načina da se za sve to pronađu kupci. Neke nove profesije će se baviti rešavanjem posledica klimatskih promena, terorizma i sajber sigurnosti. Izvesno je i to, da se život seli u virtuelni prostor, bilo da ste kreator sadržaja ili korisnik. Na primer, DanTDM je u jednom trenutku postao najplaćeniji jutjuber na svetu, pošto je tokom jedne godine zaradio 16,5 miliona dolara. Osnovna kompjuterska pismenost se podrazumeva u svakom novom zanimanju, ali njihovi temelji i dalje leže u “klasičnim” granama kao što su mediji, ekonomija, umetnost, sociologija, psihologija, statistika… Zanimanja budućnosti, dakle, nisu nešto što nas tek očekuje. Ona su već prisutna, treba ih samo pronaći. Ako to nije moguće, onda ih valja izmisliti.
Sonja Dakić je najpre sa prijateljicom osnovala preduzeće za proizvodnju pelena od bambusa. Potom je postala biznis konsultant u programima brojnih preduzeća i fondacija. Danas je mama dvoje dece, TED govornica i predavačica na domaćim i stranim konferencijama. Biznis mentorka je od 2015, a već godinama vodi sopstveni program Živi, radi, voli, u Beogradu”.
Kako ćemo dizajnirati budućnost u svetu koji tek ispraća pandemiju, a već ga je dočekao rat na rubu Evrope? Za političku situaciju posledice još ne znamo, dok se za pandemiju može reći da je donela i nešto dobro. Pre svega, ubrzanje digitalizacije i nove poslovne mogućnosti. – Neke stvari za koje smo mislili da će trebati godine, došle su same od sebe. Svi smo iskusili osećanje nesigurnosti, a za poslove, za koje smo imali jasne okvire kako funkcionišu, dobili smo potpuno nove modele – kaže Sonja Dakić za magazin Grazia. – Kao kupci, bili smo upućeni da većinu stvari nabavljamo onlajn, tako da je kupovina preko interneta procvetala – podseća naša sagovornica. Još pre pandemije, ona je imala prijateljice koje žive na selu, a rade za strane i domaće klijente, virtuelne asistentkinje koje svakog dana proširuju polje poslova koje mogu obavljati za druge. Sada primećuje da je dosta ljudi, koji mogu da rade na daljinu, otišlo iz grada, i to je otvorilo nove mogućnosti poslovanja. – Razvoj društvenih mreža doveo je do značajnog porasta i razvoja malog biznisa i kod nas, a pandemija je to podržala. Danas, čak i oni biznisi koji su ranije isključivo radili u prostoru, kao što su škole jezika, razne edukacije, treninzi – svi su našli model da rade onlajn. Dovoljan je mobilni telefon i dobar internet i vi već imate direktnu vezu sa svojim klijentima. Među ženama sa kojima ja radim ima onih koje su svoje proizvode ranije prodavale po stvarnim prodavnicama. Tokom karantina, prodaja im je stala. Rešile su problem tako što su se prebacile sajt i društvene mreže. Time su, u stvari, dobile direktnu komunikaciju sa kupcima i, u dosta slučajeva, prodaju su čak uvećale – kaže Dakić. Krizne situacije nas testiraju, kako u biznisu tako i u životu, napominje ona. Kroz njih spoznajemo koliko smo spremni da se prilagodimo, da brzo reagujemo, otkrijemo nova rešenja kako nešto može da se uradi. Ima li boljeg testa snalažljivosti i preduzimljivosti?
Naša sagovornica ima savet za prve korake onima koji reše da počnu iz početka, bez obzira da li je reč o gubitku posla ili želji da se se oprobamo u nečemu drugome. – Prethodne dve godine su mnogima od nas pomogle da se zapitamo: Da li zaista mora ovako? Da li možda moj život može drugačije da izgleda? U tom periodu, meni dolazi sve veći broj žena koje imaju bebe, a žele da pokrenu nešto svoje. Zanimljivo je da većina njih ima dobar posao u nekoj većoj kompaniji, ali im je postalo jasno da to nije sistem koji podržava porodicu. One žele veću slobodu, da ne moraju da strahuju ko će biti s detetom ako se razboli. Uz to, žele da rade nešto što je njima samima važno, kao i da stvaraju pozitivan uticaj na okruženje. One najčešće pokreću proizvodnju garderobe gde su radnici pošteno plaćeni i imaju dobre uslove za rad. Ili, prave kolače sa zdravim i prirodnim sastojcima. Otvaraju kreativne prostore gde deca drugačije uče i grade bolji odnos prema nauci…Na tom putu, prvi korak je uvek da se zapitamo šta znamo, šta je naš početni lični kapital koji možemo ugraditi u svoju ideju. Jako je važno da nama samima ta ideja bude važna, jer tu leži motivacija za sve što će nas sačekati na putu razvoja. Drugi korak jeste da pogledamo koga sve poznajemo, ko može da nam pomogne, skrati put – okruženje je jako bitno za razvoj. To je kao kada želite da posadite cveće pa birate i čistite zemlju gde ćete to uraditi. Na kraju, uvek je bitno koliko smo spremni da učimo i sebe razvijamo, jer biznis zahteva napredak, inovaciju, stalno preispitivanje i kreiranje nečeg novog – ističe Dakić. U razgovoru sa ženama čiji je biznis mentor primetila je koliko sanjamo na malo i sigurno. A kada konačno rešimo da život uzmemo u svoje ruke, suočimo se sa nizom zabluda koje mogu da nas obeshrabre i zaustave.
– Ne postoje prave godine, fakultet ili predispozicije koji garantuju uspeh. Najpre treba da vidimo da li naša ideja odgovara na nečije potrebe, to jest, da li postoji problem koji ona rešava. Da li postoje ljudi koji su spremni da plate ono što želimo da im ponudimo? Česta zabluda koju vidim jeste pitanje, koliko će vremena trebati da ideja zaživi, da krene stabilna prodaja i prihodi. Ovo, naravno, zavisi od industrije, tržišta, marketinga, ali velikim delom i od toga koliko smo mi spremni da budemo aktivni. Zatim, dosta ljudi je toliko zaljubljeno u svoju ideju da veruju da je dovoljno da se samo pojave i da će prodaja krenuti. Razvoj društvenih mreža jeste doneo neverovatan razvoj malog biznisa kod nas, ali to znači i da je svakog dana konkurencija sve veća. To možemo videti kroz cene oglašavanja koje rastu, dok u isto vreme vidljivost nečijeg biznisa opada. Sve je teže doći do kupaca, trendovi se menjaju, algoritmi takođe. Toliko je detalja na koje treba da obratimo pažnju, od vizuelnog identiteta, fotografija, tekstova koji kupcima približavaju našu ponudu, pakovanja, načina komunikacije… Sve to zaista ume da bude previše u početku – kaže Dakić. Zatim, preduzetništvo zahteva da budemo spremni da radimo i ono što ne volimo. Da naučimo ono što ne znamo. Da pitamo i povezujemo se sa drugima kako bismo zajedno došli do rešenja, napominje.
– Jedna od zabluda je i to, da sa vremenom biznis postaje lakši. Moje iskustvo kaže da se samo menjaju izazovi. Što dalje idemo, oni mogu biti veći i zahtevniji. Više novca ne znači da će sve biti lakše, često je situacija upravo suprotna – upozorava sagovornica magazina Grazia.
Ima danas programa koji nude besplatne edukacije, grantove, povoljne kredite, ali ima ljudi koji ni pored toga nisu spremni da sami sebi dizajniraju budućnost. Podsećajući da je u Srbiji mnogo lakše otvoriti nego zatvoriti firmu, ona kaže da se u poslednjih nekoliko godina situacija ipak promenila nabolje. Doduše, ne u pravnom okviru, ali…
– Još uvek imamo tu situaciju da žena preduzetnica ne može da ode na porodiljsko bez dodatnih troškova, preduzetnici teško dolaze do kredita ili finansija koje bi podržale njihov rad i razvoj. Olakšice jesu došle kroz digitalizaciju, pa neke stvari sada možemo brže da završimo, ali ima tu još dosta posla. Sada imamo i situaciju sa fiskalizacijom gde se puno ljudi ne snalazi, ne postoji jedan pouzdan izvor informacija, na dnevnom nivou se menjaju pravila. Dugoročno, nadam se da idemo ka sistemu koji će štedeti vreme i resurse i na bolji način podržati razvoj preduzetništva kod nas – zaključuje Sonja Dakić, biznis mentor u svom programu “Živi, radi, voli”.
Dobra roba, siguran kupac
Ako posmatramo Evropsku uniju kao tržište, još uvek je izazov fizički poslati proizvod iz Srbije sa jasnom računicom koliko će nas to koštati i da li će stići gde treba, kaže Sonja Dakić. – Za mali biznis distributeri su preskupi, tako da tu ima prostora da se nađe bolje rešenje. Ima dosta ljudi iz Srbije koji rade isključivo za EU tržište, a za neke industrije je upravo digitalizacija donela puno novih mogućnosti. Mi možemo da ponudimo dobre proizvode i usluge. Zato veće tržište svakako donosi veće mogućnosti. Trenutna situacija nije sjajna, sa političke strane. Ipak, potencijal postoji i na kraju, u biznisu je ključno da imamo dobar proizvod. Dobar proizvod uvek nađe način da dođe do svojih kupaca, zato se vredi potruditi – ističe Sonja Dakić.
Tekst: Redakcija Grazia magazina
Foto: Shutterstock
