Prepoznajući neobičnost i posebnost trenutka koji nas je spojio, naša priča počela je ne samo kao profesionalno poznanstvo, već i kao prijateljstvo pre punih deset godina – u jednoj dorćolskoj ulici, tamo gde se mirisi kafanskih kafa mešaju sa zvukom gradskog prevoza. U godinama koje su usledile, njegov objektiv postao je svedok i arhivar raznih uličnih trenutaka i priča koje su se rađale u svakom kliku. Fotografije su postale svedočanstva o vremenu koje teče, dokumenti trenutaka koji su prolazili i ostavljali svoj trag u svim delovima sveta, poput zamrznutih fragmenata realnosti. Ovog puta, posle petnaest godina, Vladimir Milivojević Boogie vraća u Meksiko Siti, grad koji doživljava poput starog prijatelja koji se promenio, ali i nije: „Išao sam da slikam kampanju za novi Nike subbrend koji će uskoro ugledati svetlost dana. Brend se zove Mamba, to je isto kao što je Air Jordan samo je zasnova na Kobi Brajantu. U pitanju je prva svetska kampanja za ovaj brend ikada, radili smo dva slikajuća dana. Posla oko toga imali smo pet dana, što uključuje pripreme za shoot, i još toliko, nakon toga sam ostao i imao vremena za sebe. Slikali smo telente koji su dovedeni iz Amerike i lokalce, ispalo je odlično. Pre petnaest godina, Meksiko Siti bio je grad čija se prošlost odražavala na svakom ćošku, dok je danas, ova metropola doživela zapanjujuću transformaciju.
„To je sada potpuno drugi grad. Pre petnaest godina sve je bilo mnogo više sirovo, većina taksija su bili volkswagen bube, čak i taj centar je bio sirov. Sada je to jedan moderan grad sa duplim autobusima i dobrim prevoznim sredstvima. Govorim o centru. Restorani su odlični, organik kafići i kafeterije su svuda i sve to ima ludački tvist. Ulična hrana se i dalje ne konzumira, prvi put kad sam bio, jeo sam na ulici kao entuzijasta i to me je koštalo. Takođe, voda ne sme da se pije iz česme, što znači da voće ne sme da se kupuje na ulici, jer je prano tom vodom. Meksiko Siti ima svoje mane, njegovi stanovnici žive pod stalnom pretnjom zemljotresa, a grad redovno doživljava podrhtavanja i povremene manje zemljotrese. Međutim, to su često ljudski izazvane nesreće, a ne prirodne katastrofe, koje prete da unište grad koji je nazivan Pariz zapadne hemisfere.
„Nije više tako rizično, naravno postoje delovi Meksika, kao i Meksiko Sitija, gde je bolje da ne ideš, ali generalno to nije vajb grada”
„Meksiko Siti je grad haosa. Hodao sam dvadeset pet kilometara dnevno i nisam uspevao sve da postignem. Srećom, metro funkcioniše odlično inače ne bi bilo moguće kretanje, jer saobraćaj je možda i najgori na svetu. Iznad Meksiko Sitija avion sleće dvadeset minuta, to je grad od dvadeset miliona stanovnika, energija grada je fenomenalna. Nakon što sam se vratio u Beograd, tri dana nisam mogao da izađem iz stana, bio sam u minus fazi. I ako većina ljudi koja poseti Meksiko Siti bez problem uživa u bogatstvu kulture, hrane i istorije, ovaj grad ima svoje specificnosti u vezi sa bezbednošću. To se odnosi na određene delove grada za koje je važno i napomenuti da su kompleksne i višeslojne zajednice, a ne isključivo mesta siromaštva i nepravde. Stanovnici tih delova često pokazuju izuzetnu solidarnost i otpornost, a neki delovi zajednica mogu imati organizovane aktivnosti, škole i druge inicijative koje doprinose boljem kvalitetu života. Iako je prepoznato da postoje delovi sa većim nivoom kriminala, generalizovati celu metropolu kao opasnu može biti netačno i nepravedno prema mnogim delovima koji su sigurni i privlačni. „Ima krajeva koji su i dalje rizični. Kakve si sreće, tako ti i sleduje, može da ti padne klavir na glavu gde god da si. Nije više tako rizično, naravno postoje delovi Meksika kao i Meksiko Sitija gde je bolje da ne ideš, ali generalno to nije vajb grada. Ovog puta nisam išao u rizične delove, ali mi je bilo dovoljno i ovo što sam video. Mi smo pokušali da uđemo (moj asisten na setu i ja), ali nismo uspeli da uspostavimo konekciju, našli smo neke klince repere, ali nam to nije bilo dovoljno sigurno i odustali smo. Kad ideš u takve krajeve treba ti neko ko ima respekt u jednom takvom okruženju, to je ključno. Kad sam video na Instagramu ko su, odusato sam”.
„Imao sam najgori džet-leg ikada. Slobodnim danima, kada nisam radio za Nike, budio sam se oko pola pet. Izađem na ulicu, mrak je, ulični prodavci postavljaju štandove za hranu, nema nigde nikoga. Nema ni kafe, jer se prvi Starbucks otvara u sedam. Ne verujem u planiranje, tada krenem besciljno da hodam i fotkam, a kada se umorim odem nazad u hotel, skinem fajlove sa kartica i opet sve ispočetka. Moj dan traje dvadeset sati dnevno.
Mercado Sorona
Pijaca na kojoj možete pronaći veštičarske rukotvorine, kristale, tamjan, tarot, čak i, užasno ali istinito, životinje za žrtvovanje. Na Soroni ima rešenja gotovo za sve što vas muči. Oni koji su zainteresovani za misticizam i autohtone meksičke religije, od Sante Muerte do vudua, posebno će biti oduševljeni ponudom. Ova pijaca je ozbiljna stvar za ljude koji kupuju s namerom, pa je pristupanje s poštovanjem ključno.
„Slikao sam pijacu Sorona na kojoj se prodaju vudu lutke, religijski eliksiri za sreću u ljubavi, seksu, pa čak i životinje za žrtvovanje.
Izdvojio bih i njihov praznik, Dan svetog Jude, zaštitnika siromašnih. Trebalo je da se nađem s nekim poznanicima koji se nisu pojavili. U tom trenutku, razmišljam kako je glup dan i kako se ništa dobro nije desilo i pomislim da to nije slučajno. U sledećoj ulici, naletim na vernike koji obeležavaju Dan svetog Jude. Odjednom su oko mene statue na kolima, muškarci sa tetovažama po licu i pomislim – to je to. I ja sam išao oko crkve Svetog Jude i to je bilo ludilo. Nije u pitanju masovan praznik, oni tu donose statue mole se, bilo je mnogo dobro.
Dan svetog Jude
Sveti Juda je poznat kao zaštitnik teških i očajničkih slučajeva, što je vera koja nalazi plodno tlo u Meksiku, gde milioni ljudi svakodnevno susreću očigledno teške probleme u svojim životima.Vernici izražavaju gotovo transakcionu veru, u kojoj mole svetog Judu za posredovanje i obećavaju da će mu se odužiti mesečnim posetama jednom od mnogih hramova podignutih u njegovu čast. Mesečna scena u tim hramovima može se opisati kao haotična, vernici drže slike i vuku statue, od malih do velikih, dok marijači zabavljaju masu. Neki vernici donose statue pseudo svetaca, poput Jesusa Malverdea, zaštitnika narko-kartela. Ekstremna gustoća naseljenosti, brza urbanizacija, migracija iz ruralnih područja i druge dinamike doprinose varijacijama u socio-ekonomskim uslovima među stanovnicima. Klasne razlike se odražavaju i u pristupu obrazovanju, zapošljavanju, stambenom pitanju i drugim aspektima života. „Dugo vremena najbogatiji čovek na svetu bio je Meksikanac i tu su klasne razlike ogromne. Zaista ne bih da ispadnem rasista, ali belci i oni koji nisu pripadnici kartela žive jednim sasvim normalnim životom.” Mesto koje su velikani poput Fride Kalo, Leonore Karington, Lole Alvares Bravo i Luisa Baragana nazivali domom, Meksiko Siti retko kada je oskudevao u kreativnom sjaju. „Da bi se osećao kao da si ga dovoljno fotkao treba godinu dana da budeš tamo. Knjigu o Meksiku ne planiram, jer bih morao da odem još par puta. U suprotnom, to bi bilo nepoštovanje prema njihovoj kulturi. Ja koji sam bio tamo četiri puta, nisam zagrebao površinu, ali ljudi u Srbiji drugačije razmišljaju. To bi bilo kao da Meksikanac jednom dođe u Srbiju i kaže sada ću ja da otvorim restoran srpske kuhinje, sa sarmama i ruskom salatom.”
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Vladimir Milivojević Boogie
