Poslednjih godina obišla sam značajan deo Nemačke: Berlin nekoliko puta, nestvarni Dresden jednom, ali sa velikom željom da ga posetim opet, pa bajkovitu Bavarsku, njene znamenite dvorce i iznenađujuće raznoliki Minhen. Kažu da velika očekivanja rađaju velika razočaranja, ali ja do toga nisam ni stigla, jer je odluka o povratku u Nemačku došla neverovatno spontano.
Avionske karte preko poznate low cost kompanije, ideja o neočekivanoj avanturi i moje predznanje o ovoj zemlji – šta bi moglo da krene naopako? Krenuli smo u Frankfurt. Ali, uskoro sam shvatila da je obližnji Gotingen, predivan univerzitetski gradić u kome živi moja dobra drugarica, ono iznenađenje koje sam, u stvari, očekivala. Tako da se vrlo ubrzo naš originalni plan pretvorio u obilazak drevnih gradova u pokrajini Donja Saksonija i Hasen.
Gotingen
Između reke Veser i planina Herc, ušuškao se gradić čuven po jednom od najboljih univerziteta u zemlji i u Evropi. Znate li da je neverovatnih 45 dobitnika Nobelove nagrade diplomiralo upravo na Gotingenškom univerzitetu? Zato ćete na ulici susresti mahom mlada lica i to na biciklima, dok su omiljene razbribige vezane za gradski park, spojen sa šumom i jezero do kojeg dolazite šetnjom – kroz ušminkano naselje sa dvospratnicama i uređenim vrtovima.
Ipak, u poređenju s ostalim germanskim gradovima, koji se diče očuvanim zdanjima starim nekoliko vekova, Gotingen se može pohvaliti i drugačijim stilom, modernijim i opuštenjim. Šetajući kroz njegove četvrti, zapažate potrebu stanovnika za umetničkim izrazom: razne oslikane detalje, grafite, ukrase na prozorima i ogradama, zastave – sve je u znaku isticanja individualnosti i poziva na slobodu govora i prihvatanja.
Za to su zaslužni studenti, koji koji čine više od 40 posto stanovništa i zbog kojih je ovaj grad od oko 130.000 stanovnika živ i nakon 22 časa, kada većina Nemačke uveliko spava. Prodavnice, restorani, kafane, širom zemlje rade do svega osam uveče, ali u Gotingenu možete naići na dosta mesta koja rade i do ponoći. Muzika se širi ulicom i uvek se čuje, u različitim delovima grada. Zanimljivo je međutim kako je pre nekih stotinu godina, ova vrsta slobode bila strogo zabranjena. “Neposlušni” studenti završavali su u samici studentskog zatvora, koji je radio sve do 1933. godine. Danas je turistička atrakcija. Ipak, omiljena aktivnost i domaćina i gostiju je uživanje u lepotama bajkovitog grada, opkoljenog zelenilom sa svih strana.
Goslar
Vrlo je neobično da se nađete u Nemačkoj i da naiđete na mladu osobu koja ne govori engleski, sem možda ako ste u do te mere u autentičkoj, ponosnoj Nemačkoj, kao što je to u ovom slučaju donja Saksonija. I to je možda donekle i opravdano, da vi živite u gradiću koji je čitavih 300 godina bio rezidencija Svetog rimskog carstva, nalazi se pod kompletnom UNESCO-ovom zaštitom, te poseduje 1800 kuća očuvanih, a starijih više od deset vekova (u kojima se i dalje stanuje!) i vi biste polagali pravo na Saveznu republiku Nemačku, kao jedinu silu koju priznajete.
Pogotovo kada vam se obrati stranac i zamoli vas za miomirisni, sveže ispečen ražnjić od (obavezno) organskog mesa. Goslar je do te mere očuvan, kuće su do te mere bele, svaka greda je pod identičnim uglom ugrađena i obojena u odgovarajuću boju, da se uklapa sa onom do i preko puta nje: da se nakon nekoliko ulica zapitate da li se možda vrtite u krug, jer sve izgleda skoro identično.
Poput muzeja uživo ili grada makete, ovaj gradić poznat je i po još jednoj vrlo važnoj stavci: u njemu se decenijma unazad dodeljuje Kaiserring – nagrada slična Nobelovoj, ali za dostignuća iz polja umetnosti. Jedan od najpoznatijih dobitnika je veliki Dejvid Linč. Za koga smo sigurni da je nakon boravka u ovom gradu, baš kao što je i Villjem Vordsvort, dobio inpiraciju za neki od svojih poznatih i u najamanju ruku „karakterističnih“ dela.
Vordsvor je ovde napisao čuvenu „The Prelude“, a za sam grad je te davne 1789. izjavio “kako su nemački carevi frankovske loze oduvek čuvali svoje dvorove”, zbog čega je onaj u Goslaru sačuvao tragove drvenog sjaja. Unutrašnjost bilo koje od znamenitih srednjovekovnih građevina nismo nažalost stigli da vidmo, ali jesmo dovoljno njegove spoljašnosti da shvatimo na kakav je drevni sjaj Vorsvort msilio.
Šetajući kroz grad svakog trenutka očekivali smo susret sa vitezom koji galopira na konju i svečano nam svojim mačem pokazuje u kom pravcu da nastavimo dalje. Odvojite bar jedan ceo dan za Goslar i pored obilaska grada, prošetajte do Ramelsberg rudnika, koji su ovom mestu podarili viševekovne uslove za bogatstvo i lepotu.
Kasel
Deutsche Bahn povezuje sve gradove i gradiće, poseduje neverovatno brze vozove, ali, verovali ili ne, ne računajte na tačnost. Nama se dogodilo da voz kasni ceo sat. U tom slučaju, međutim, dobijate odštetu u iznosu od 25 odsto cene karte. Tog dana smo neplanirano prešli i fantastičnih 25 kilometara peške – iz čiste avanture.
Činilo nam se da nam neće trebati previše da obiđemo Kasel, ali sada znamo, moraćemo da se vratimo po još. Samo park Vilhemšone oduzima i dah i vreme. Prostire se kroz šumu i skriva istoimenu palatu iz 17 veka, u kojoj se nalazi galerija starih holandskih majstora, a među njima jednu od najvećih Rembrantovih kolekcija, od čak 17 dela.
Ono pak po čemu je ovaj gradić u centralnoj Nemačkoj najpoznatiji, to je najviša tačka parka Vilhemšone – barokni spomenik-fontana na više od 500 metara, sa statuom Herkulesa na vrhu. Zaista, nakon šetnje od centra Kasela, pa do parka, zatim po veličanstvenom muzeju, potom uređenim šumskim stazama do podnožja, a onda i 500 koraka kasnije do vrha Herkulesa, morate se osećati kao ovaj grčki heroj. Na umor zaboravljate onog trena kada vam se pogled prospe po nepreglednoj panorami: bujno zelenilo i središte grada koje sa ovog vidikovca izgleda poput tačkice na mapi. Sada razumemo zašto u Kaselu živi veliki broj ljudi iz Srbije.
Marburg
Varate se ako mislite da su osunčani, zeleni predeli sa palatama iz srednjeg veka i renesanse rezervisani samo za Italiju. Delić Toskane pronašli smo tačno na pola puta između Kasela i Frankfurta.
Dok se lagano penjete ulicama Marburga, ukrašenog kućama u duhu gotskog “brick”stila, tipičnog za severnu Evropu, uspete da prozborite samo jedno dugo “oh”. Pogleda uprtog u male prozore, vešto oslikane detalje i nizove šarmantnih kafea i prodavnica koje vas mame na svakom koraku.
Doduše, dah će vam lagano nestajati i kako se budete peli sve više do vrha grada, kojim “vlada” dvorac Landgrafen, a koji se nalazi bukvalno na vrhu starog dela grada. Zidine obrasle bršljanom, kaldrmisane uličice, u svakom kutku po nešto da se fotografiše i zastane i potpuno vas izneadi. Poput velikog žapca sa krunom na glavi ili skulpure crvene cipelice, te neizostavne veštice na metli – sve su ovo simboli koje se mogu naći u bajkama braće Grim, koji su od 1802. do 1805. godine pohađali marburški univerzitet, jedan od najstarijih u zemlji.
Veruje se da je upravo jedinstvena lepota Marburga, isnpirisala braću Grim da napišu neke od svojih najpoznatijih i najlepših bajki. Možete biti sigurni da vam bajkovitosti u piktoresknom gradiću neće nedostajati. S obzirom da je u pitanju poznat univerzitetski centar i ovde su duh i vesela atmosfera grada prisutni na svakom koraku, baš kao u Gotingenu.
Ono što je takođe važno napomenuti za ovaj gradić od nekih 80.000 stanovnika, jeste i značajan uticaj gotske arhitekture kada su u pitanju katedrale naravno, od kojih se ističu dve: jedna na samom ulazu u stari grad, dok drugu možete videti sa jednog od vidikovaca na putu ka dvorcu.
Ceo grad uronjen je u zelenilo, a okružuje ga reka Lon. Marburg je nekada bio glavni grad pokrajine Hasen i jedan je od možda najboljih dokaza zašto bi vaša ideja o jesenjem ili prolećnonom izletu u Nemačkoj, mogla da bude jedna od najboljih odluka po pitanju putovanja koje ste doneli.
Tekst: Maja Bunčić
Foto: Shutterstock/Privatna arhiva