Svet se prepliće u nepreglednoj panorami boja, zvukova i priča, a Afrika je možda najživopisniji kolaž među njima. Drevni kontinent koji raspiruje maštu svojom misterioznom privlačnošću, nudi nam prozor u univerzum koji je istovremeno prepun nespokoja i nadahnuća. U svetu gde se svaka planina, svako drvo i svaki peščani greben čini prožet duhovima prošlosti i izazovima budućnosti, putovanje kroz Afriku postaje putovanje kroz esenciju ljudske egzistencije. Nikola Marinković, sledeći njen zov, za Majsko izdanje magazina Grazia otvara vrata ovog neistraženog sveta koji po njemu predstavlja katalizator za introspekciju, refleksiju i razumevanje čovekove povezanosti s prirodom i kulturama drugih naroda:
Supsaharska Afrika me doziva već dugo, upoznavao sam je kroz putopise, dokumentarne filmove i fikciju. Nedovoljno za moju znatiželju, želeo sam i neposredno iskustvo. Nadao sam se ranijoj poseti nekoj od zemalja istočne i zapadne Afrike ali se prilika ukazala tek u julu 2022. Dobio sam poziv od prijateljice da dođem u Keniju kako bi smo zajedno radili na njenom filmu. Proveo sam mesec dana u Keniji, za to vreme smo boravili u Nairobiju, Amboseli nacionalnom parku i Kilifiju, gradu koji se nalazi na obali Indijskog okeana šezdesetak kilometara severno od Mombase. Naredne godine 2023 u aprilu odlazim u Tanzaniju, u grad Moshi u podnožju Kilimanjara u posetu prijateljima. Putovali smo u Serengeti, Ngorongoro krater i na Zanzibar. Imao sam zadovoljstvo da vidim Kilimanjaro i sa severne strane iz Amboselija (Kenija) i sa Južne iz Moshija (Tanzanija). Kili se izdiže usamljen iznad nepregledne i ravne savane, i generacijama isnpiriše mitove i legende lokalnog stanovništva. Jedna legenda kaže da je prvi čovek koji se popeo na vrh planine kralj Menelik I, sin kraljice od Sabe i kralja Solomona.
U istočnoj Africi, Tanzanija i Kenija predstavljaju fascinantnu studiju o kompleksnosti afričkog identiteta, kroz političke, kulturne i ekonomske prizme. Ove države, iako susedne, izdvajaju se po svojim jedinstvenim karakteristikama, pružajući dubok uvid u dinamiku regiona. Kulturna raznolikost odražava se u mnoštvu etničkih grupa, jezika i tradicija koje oblikuju identitet ovih država. Istraživanje bogatstva masaijske kulture u Tanzaniji ili duboko ukorijenjenih običaja Luo zajednice u Keniji pruža uvid u složenost afričkog društva i njegovu sposobnost prilagođavanja i evolucije.
Države poput Kenije i Tanzanije su kompleksni entiteti sačinjeni od mnoštva plemena iz tri velike etničke grupe, Bantu, Nilo-Saharske i Kušitske grupe. Swahili jezik je zvanični jezik pored engleskog u Keniji. Svako pleme ima svoje narečje, nekada se i prvi susedi ne razumeju kada pričaju maternjim jezikom. Sve to čini nematerijalnu baštinu i relikt je prošlih vremena baš kao i endemske vrste flore i faune, direktan kontatk sa dugom evolutivnom istorijom.
Pojedina plemena poput Masai ratnika žive sličnim životom kao njihovi preci, migriraju sezonski kako bi njihova stoka imala dobru ispašu, žive u selima ograđenim bodljikavim šibljem koje ih štiti od lavova i hijena. Posetio sam Masai sela u Serengetiju, imao sam priliku da vidim kako žive i sa kojim se problemima susreću, vlade Kenije i Tanzanije pokušavaju da ih isele sa njihovih viševekovnih staništa zbog sve veće potražnje za lovnim turizmom. Kako bi obezbedili svojim selima sve što im je potrebno za opstanak Masai prodaju svoje rukotvorine na ulazima u nacionalne parkove, prilikom turističkih poseta njihovim selima, putuju sve do udaljenih plaža Zanzibara, gde god mogu da nađu povoljno mesto za trgovinu. Izuzetni su duboresci, prave minijaturne skulpture od materijala koji su im na raspolaganju, prave nakit od raznobojnih perli i kamenčića kojim se i sami ukrašavaju. Na velikm pijacama u svim regionalnim centrima posebnu pažnju privlače prodavci ritualnih maski skupljenih iz raznih krajeve afrike, dvoglavo božanstvo iz Gabona, Dogonske Bini maske iz Malija, Baoule Goli maske sa Obale Slonovače, još uvek žive tradicije totemizma i animističke magije.
Ekonomija ovih zemalja predstavlja mikrokosmos izazova i mogućnosti s kojima se suočava savremena Afrika. Od rudnika i poljoprivrede do sve veće uloge turizma i uslužnog sektora, Tanzanija i Kenija pronalaze ravnotežu između tradicionalnih industrija i modernih ekonomskih prilika.
Mlade države Afrike pate od nestabilnih političkih previranja, koja su direktna posledica kolonijalne vladavine, zvanično su dobili nezavisnost ali su korporacije ostale da rade neometano, da koriste prirodne resurse i da izrabljuju lokalno stanovništo. Kenija i Tanzanija nisu izuzetak, nema otvorenih skuba ali je korupcija na visokom nivou. Ropstvo je na Zanzibaru nezvanično ukinuto 1909 godine, neka to bude podsetnik nedavoj istoriji medjuljudskih odnosa.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Nikola Marinković
