Engleska psihoterapeutkinja i TV voditeljka Lusi Beresford je, neposredno pred izbijanje pandemije koronavirusa objavila knjigu „Srećne veze“ u kojoj objašnjava koliko je važno da svaki partner zadrži deo svog života za sebe kako bi njihova veza bila uspešna. Ona tvrdi da nerskidiva privrženost dvoje ljudi zapravo zavisi od stalnog balansiranja između nezavisnosti i emocionalne privlačnosti.
– Ravnoteža između ove dve potrebe daje partnerima prostor za individualnu nadogradnju. Mnogi od nas u kriznim trenucima ne žele raspravu, nego duboku meditaciju – objašnjava Beresfordova. Privatnost je na ceni, a razdvojeni život svakom od partnera daje više prostora za disanje. Ona ističe i da izgradnja samopouzdanja bolje ide ljudima koji ne žive sa partnerom.
– Rečenice kao što su „Mladić me ne podržava“ ili ‘Devojka ne pokazuje emocije“ govore da postoji problem u vezi. Ne treba očekivati da će nas u tim situacijama neko drugi spasiti. Moramo da jačamo ličnu emocionalnu otpornost. To je potpuno suprotno od osećaja zavisnosti koji se javlja kod parova koji žive zajedno – objašnjava engleska psihoterapeutkinja.
Različita zanimanja partnera koji žive zajedno, kao i održavanje kontakata s drugim ljudima oboma pružaju priliku za ličnu nadogradnju i razvoj. Sa druge strane, stvarnost koju donosi veza na daljinu mnogo zdravija od bajkovitih priča „i živeli su srećno do kraja života“, smatra Lusi Beresford.
I Sajmon Dankan, profesor socijalne politike na Univerzitetu u Bredfordu objašnjava prirodu ovakvog odnosa među partnerima. On tumači odluku o odvojenom životu kao pokušaj očuvanja veze kada zajednički život ne ide najbolje. Navodi primer žene koja je živela s muškarcem radikalnih ekoloških uverenja, i zato jedno vreme pristajala na život bez redovne higijene i grejanja, piše The Guardian.
– Odvojen dom u napetim situacijama može spasiti vezu. Ipak, postoje veštine koje partneri moraju posjedovati bez obzira da li žive na istoj adresi ili ne. To su kompromis, poštovanje i prilagodljivost – zaključuje Beresford.
