U svom memoaru Nisam ja takva, Lena Dunham opisuje dve vrste žene koje je fasciniraju. One koje su uvek doterane, svaka dlaka na glavi na mestu, sa savršeno uređenim manikirom. Više od pitanja estetike, ovo su žene za koje nam se čini da svemu pristupaju promišljeno, od posla do ljubavi. Drugi tip koji navodi su one koje su po malo polupane, rastrzane. Kako opisuje Lena – njih ćete sresti dok džogiraju sa sluškama u ušima i po malo razamazanom šminkom oko očiju. Na pitanje kako su, odgovoriće sa: “Ma u haosu sam”.
Nisam ja takva je izašla 2015. godine, ali su ovi stereotipi savremene žene od tad poprimili gotovo arhetipski oblik. Prvo je stupila na scenu takozvana clean girl estetika, koja se ogleda kako u pristupu šminkanju i odevanju, tako u životnom stilu i viralnim savršeno kadriranim morning routine snimcima na društvenim mrežama. Kao antiteza tome, sada ulazimo u poglavlje anti-perfekcionizma, a ako se vodimo onlajn žargonom možda ste primetili popularnost fraze “messy girl era”.
Messy Girls
Messy girl estetiku možete prepoznati svuda, od aktuelnih revija do sada najvoljenijih serija. Za SS24 reviju modna kuća Miu Miu predstavila je modele koje nose predimenzionirane torbe sa raznoraznim predmetima koje izviruju iz njih – od obuće, fascikli i drugih detalja. S druge strane, serije kao što su Fleabag i knjige kao što su Everything I Know About Love od autorke Dolly Alderton prikazuju likove koje ne streme idealima perfekcionizma koji nas okružuje, već su oličenje svega sem toga (nekad na svoju štetu).
S obzirom da je bunt protiv perfekcionizma počeo da se oseća u svim delovima cajtgajsta, postaje jasno, a možda to osećate i na svojoj koži, da se rađa kolektivna potreba da se prosto opustimo (i prepustimo) turbulentnim vodama našeg života umesto da se borimo da ga držimo pod savršenim redom.
U potrazi za perfekcionizmom
Perfekcionizam, i stremljenje ka uređenim i predvidljivim clean girl životom, postalo je toliko dominantno da čak postoji test koji meri nivo perfekcionizma sa kojim se borimo (Multidimenzionalna skala perfekcionizma). Čovek koji stoji iza ovog testa je profesor psihologije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Thomas Curran, specijalizovan za psihologiju perfekcionizma. Njegova raznovrsna istraživanja ukazuju na to da se opsednutost perfekcionizmom drastično povećala od 2006. do 2022. godine, u periodu kada su društvene mreže počele da se razvijaju zabrinjavajućom brzinom.
Ovim testom i istraživanjem Curran zaključuje da je najdominantnija vrsta perfekcionizma “društveno propisan perfekcionizam” koji je, kako navodi u Njujork tajmsu, ukorenjen u uverenju da drugi očekuju da budete savršeni. “Osećaj da nismo dovoljno dobri ili da su naše trenutne životne okolnosti na neki način neadekvatne stvara nemilosrdnu i konstantnu trku gde ne postoji radost u uspehu ali postoji previše samokritike”.
Nije iznenađujuće da je messy girl era dobilo svoje vreme na pozornici. Od Y2K estetike (čista suprotnost minimalizmu) do girl clutter (stil u dizajnu enterijera koji podrazumeva maksimalizam koji je na granici sa neurednošću), gladni smo svega što makar deluje autentično i kao da ne zahteva mnogo truda. Ali pitanje je da li to tako zaista izgleda u praksi.
Nepodnošljiva lakoća postojanja
Umetnica Molly Soda je istražila ovaj fenomen snimanjem ironičnog mini performansa Room Makeover: Girl Clutter i kroz esej na Substack-u Girl Clutter: Making a mess for the aesthetic. Iako hvali činjenicu da veliki deo populacije sada odbija da učestvuje u trci za perfekcionizmom, posebno načinom na koji sebe prezentuju u virtuelnom svetu, govori o tome kako je i ova smena ka “neurednom” pristupu estetici (i životu) takođe performativan.
“Primetila sam pomeranje od inspirativnog “clean girl” sadržaja o produktivnosti, rutinama i zdravim navikama ka devojkama koje se primaju, pa i romantizuju haos”, napisala je u pomenutom eseju. Ipak, oni (ne)savršeni kadrovi naših života su često isto toliko pažljivo kreirani kao i oni savršeni. Kosa je pažljivo rasčupana, po malo preširoko majica je isto tako pažljivo odabrana. Na prvi pogled deluje autentično ali da li zapravo jeste? Od prezasićenja sa slikom do detalja uređenog života je nastala nova tvorevina – žena koja je očigledna opuštena, uživa u svom haosu i ne želi da se menja. To jeste donekle oslobađajuće, ali trenutak kada počne da se iskorišćava u svrhu kreiranja trending sadržaja, tada počinje i da gubi smisao.
Sada kada je postala inspiracija za svetske dizajnere, fast-fashion brendove i influensere iz svih industrija, tzv. messy girl se pretvara u način da lepo upakujemo, uokvirimo i prodamo “autentičnost”. Gubimo izvorno zadovoljstvo ovog arhetipa čija je suština samoprihvatanje, razigranost i zadovoljstvo, a ne način na koji te stvari prezentujemo. Na kraju dana, svi stremimo ka tome da budemo potpuno svoji i sigurni u svojoj koži. Ipak, biti svoj ne bi trebalo da zahteva toliko truda, da može da se kupi niti da se prekopira. Treba da bude samo to što jeste – lako, jednostavno i slobodno.
Piše: Anja Paspalj
