Proleće je godišnje doba koje se očekuje sa najviše nestrpljenja. To je sasvim razumljivo s obzirom na dugi, iscrpljujući zimski interval. Proleće znaći promenu koja obuhvata sve ključne aspekte života. Menja se svakodnevna rutina, kvota dnevnih aktivnosti, režim spavanja, količina fizičke aktivnosti. Intenzivniji kontakt sa spoljašnjim okruženjem se podrazumeva. To me smo se toliko radovali, zar ne? Ipak, pad energije, fenomen poznat kao prolećni umor, nedostatak entuzijazma pa i prolazna depresija lakšeg oblika mogu da poremete optimistični skok u omiljeni period godine. Razlozi mogu biti fizičke i psihološke prirode. Takođe, najčešće su posledica trenutne reakcije organizma ali i faktora koje duže vreme nosimo sa sobom, poput dugotrajnog stresa, anksioznosti ili iscrpljenosti, a nove okolnosti stvaraju pogodnu sredinu da se pritisak starih problema intenzivnije osete.
Uobičajeni simptomi prolećnog pada su umor, malaksalost, promene raspoloženja, pad imuniteta, glavobolja, gubitak apetita, nemiran san ili problemi sa nesanicom, usporeni refleksi, anksioznost, gubitak životne energije, usporeno varenje, oscilacije arterijskog pritiska. Sve je to, u najvećem broju slučajeva, reakcija organizma na klimatsku promenu posebno ukoliko je nagla. Usled odsustva perioda koji bi omogućio adaptaciju na nove uslove, svojevrsni disbalans je očekivan. Terapija koja se preporučuje u slučaju ograničenosti na fizičke simptome podrazumeva duže intervale odmora, postepeno povećanje intenziteta fizičkih aktivnosti, redovan unis vitamina, duži boravak na suncu, redovnu hidrataciju i promene u režimu ishrane. Međutim, ukoliko su je problem psihološke prirode, pristup je složeniji.
Osećaj skučenosti i nemira, depresija i anksioznost postaju intenzivniji su u promenjenim uslovima. Problemi sa nesanicom i izraženije oscilacije u raspoloženju takodje se vrlo često navode kao česti simptomi na prelazima godišnjih doba. Ovde je važno napraviti bitnu distinkciju. Osobe sa istorijom psiholoških problema ove vrste zahtevaju temeljniji pristup i terapiju u odnosu na one koji se sučavaju sa prolaznim teškoćama lakšeg oblika.
Zapuštanje psiholoških problema nije retkost ukoliko govorimo o ljudima današnjice. Razlozi su mnogostruki: nedostatak vremena, nerazumevanje sopstvenog stanja, nespremnost na suočavanje s problemom, oslanjanje na samostalno istraživanje i lečenje. U tom smislu, pogoršanje dolazi kao poziv za budjenje, neophodnost da se svako dalje odlaganje rada na problemu zaustavi. Istraživanja potvrđuju da je tokom marta i aprila, kao i septembru i oktobru, procenat psiholoških savetovanja i pregleda znatno veći u odnosu na ostatak godine.
Ukoliko se ograničimo na osobe koje se sa prvim danima proleća suočavaju sa predvidivim spektrom simptoma poput nemira, nesanice, konstantnog umora preporuke za brže prevladavanje nelagodnosti podrazumevaju odredjene tehnike i veźbe. Naravno, uz uvažavanje opštih saveta poput promena u ishrani, boravku na otvorenom, fizičkim aktivnostima i odmoru koji je od presudne važnosti. Mogu li se psihološki problemi uzrokovani promenom u prirodi svesti na jedan uzrok? Tu smo uvek na terenu generalizacija koje je važno izbeći jer vode pogrešnim zaključcima ali moguće je govoriti i najčešćem uzroku. Reć je o stresu koji je inače vrlo česta reakcija organizma na naglu promenu. Međju jednostavnim tehnikama za uspostavljanje balansa i prihvatanje promena vežbe disanja, medutacije i relaksacije su uvek delotvorne.
1.Duboko disanje
Udobno se smestite, držite leđa pravo i skocentrišite se na disanje. Udahnite najdublje što možete, zastanite nekolio sekundi i onda veoma lagano izdahnite. Vaźno je da dišete izbalansirano i da broj udisaja i izdisaja bude 16 u minutu. Prednost dubokog disanja je velika iako je tehnika sasvim jednostavna. Vodi ka opuštanju, čistim mislima i miru.
2.Leptir metoda
Prekrstite ruke preko grudi a dlanove spustite na ramena. Nakon toga ritmično, brzo i naizmenično levo-desno lupkajte rukama po ramenima pet do sedam minuta. Metoda tapkanja je veoma opširna i razvijena. Primenjiva je na različite psihološke probleme. Na ovaj način stimulišete moždane hemisfere i dovodite organizam u stanje balansa, a istovremeno se oslobađate i stres.
3.Vizuelizacija
Kako lakše utonuti u san? Postoji veliki broj tehnika koje pomažu u savladavanju nesanice a vizuelizacija je jedna od najdelotvornijih. U okviru ove metode relakscije, stvaraćete mentalne slike i krenuti na vizuelno putovanje ka sigurnim, opuštajućim mestima ili situacijama. Tokom ovog procesa, pokušajte da koristite što više čula možete, uključujući miris, vid, zvuk i dodir. U tome mogu da pomognu aplikacije za opuštanje čije se delovanje zasniva na zvukovima. Ako zamišljate da se opuštate pored okeana, na primer, pokujšajte da osetite u mislima miris slane vode, toplotu sunca na vašem telu, čujete zvuk talasa koji zapljuskuju obalu. Dok ste na svom zamišljenom putovanju, sedite na neko tiho i udobno mesto po mogućstvu što komotnije odeveni.
4.Meditacija
Nekoliko minuta meditacije dnevno može da snizi krvni pritisak, podstakne neuroplastičnost koja umanjuje stres, spreči autoimune bolesti, smanji anksioznost. Mediacija jača imuni sistem i poboljšava san. Pratikovanje ove drevne metode može da smanji vreme koje je potrebno da se zaspi, povećava kvalitet sna i njegovu efikasnost u meri jednakoj maksimalnoj dozi medikamenta za spavanje prema istraživanju Univerziteta Minesota iz 2017.godine.
Kada ste pod pritiskom, vaše telo luči adrenalin da bi vam pomoglo da to pregurate, a meditacija (i sve drugo što omogućava umu da odluta i osveži se) obezbeđuje vam odmor.
5.Deset minuta šetnje
Izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti pokreće telesnu hemiju koja daje energiu. Stoga se u narednom periodu preporučuje što više boravka na otvorenom. Šetnja omogućava snagu jer srce počinje brže da pumpa krv i aktivira mišiće. Brza šetnja efikasnija je od spore.
