Da se nismo susreli sa globalnom pandemijom, ko zna da li bismo ikada saznali šta je tačno burnout. Šalim se, nažalost. Naravno da bismo saznali jer smo do sada svi makar jednom “pregoreli”, samo možda nismo znali kako se to tačno zove, a nakon svega – o tome se govori više nego ikada.
Ako smo do sada za sve probleme krivili stres, od sada sasvim legitimno za sve možemo da krivimo burnout. Iako se najčešće dešava na poslu i zbog posla, činjenica je da utiče na kvalitet celokupnog života. Jer, da se ne lažemo, na poslu provodimo trećinu svog dana, a ako tu trećinu ne provedemo kako treba, ostale dve trećine ostaće u senci ove jedne – i poremetiće sve.
Zato, ukoliko se osećate isto, istrošeno, bezvoljno i nemotivisano, znajte da niste jedini i da vas u potpunosti razumemo. A, osim što je potrebno pozabaviti se glavnim uzrokom stresa i nezadovoljstva, burnout možete da pokušate da prevaziđete i na neki od sledećih načina.
Isplanirajte pauze
Nema opravdanja! Pregorevanje se i dešava zato što ste sebe ostavili po strani zarad (poslovnih) obaveza. Zato, obećajte da ćete pružiti sebi potrebnu pažnju i ljubav, napraviti pauzu, opuštati se i na sve načine negovati mir u sebi. Ukoliko nemate naviku da idete na pauzu, pokušajte ovako – navijte alarm na svom telefonu na svakih 60-90 minuta koji će vas opomenuti da je vreme za mali predah. A tada, dišite duboko, istegnite se, prošetajte, poslušajte omiljenu pesmu koja vam popravlja raspoloženje i slično. Samo mislima dalje od stresa i brige o tome šta je sledeće što treba da uradite.
Postavite granice
Nije nam cilj da ova lista bude sve teža i teža, ali jeste nam cilj da normalizujemo stvari koje se podrazumevaju, a na koje se zaboravilo. Granice su jedna od njih. I dok nam je jasno koliko ih je teško postaviti u odnosu prema drugim ljudima, pokušajte sa postavljanjem granica sebi samima. Na primer, precizno odredite od kada do kada je vaše radno vreme i držite ga se. Odredite vreme kada ćete se fokusirati na negu, na brigu o sebi, na opuštanje ili hobije. Ako radite od kuće, ovo je posebno važno. Osmislite ritual kojim ćete označiti kraj radnog vremena, a koji nije samo gašenje kompjutera, i koji kada ga odradite zaista to i označava – početak slobodnog vremena.
Osluškujte svoju energiju
Jedna od najboljih stvari koje sam naučila na psihoterapiji jeste praćenje svojih osećanja, odnosno onoga što se dešava unutra. Znam, potpuno podrazumevajuća stvar, ali da podsetim – neke stvari se podrazumevaju, ali se kao takve i zaboravljaju. Jako je važno da osećamo sebe. Svako od nas ima dnevni “budžet” energije i osećanja koji može da podeli između svih svojih prioriteta, ali kada se on istroši – nastaje problem. Budite svesni svog budžeta i koliko možete da ponudite. Budite svesni onoga što vam oduzima više energije nego što bi trebalo. Budite svesni trenutka kada treba da se povučete i okrenete sebi.
Osvestite male prijatnosti
Još jedna “posledica” psihoterapije koja zaista može da učini da na svoj život gledate malo drugačije. U moru stresa, obaveza i nezadovoljstva, teško je primetiti stvari koje uprkos svemu jesu razlog za osmeh. Primetite ih, ili još bolje – osmislite ih. Uradite nešto lepo i inspirativno za sebe svakog dana, bez obzira da li je to “samo” šetnja omiljenim delom grada, uživanje u novom ukusu sladoleda ili stvaranje. Vi znate šta najbolje radi za vas.
Spavajte – kvalitetno
Da, spavamo mi svake večeri, možda nekada i posle ručka, ali važnije pitanje je – koliko je san kvalitetan? U ovom slučaju, bitan nam je kvalitet – potrudite se da makar pola sata pre spavanja ne gledate u telefon, već da se opuštate na drugačiji način, da stvorite opuštajuću, ušuškanu atmosferu sa prigušenim svetlima i slično. Ove sitnice će smanjiti lučenje hormona stresa, kortizola, a povećati lučenje melatonina, hormona zaslužnog za okrepljujući san.
Oslonite se na ljude kojima verujete
Tačno je da ne možemo da biramo ljude sa kojima radimo, osim ako nismo mi ti koji ih zapošljavaju, ali jako je važno da imate makar jednu “vašu” osobu sa kojom ne samo da možete da podelite ono što vas muči, već i koja vam uvek može pomoći oko dnevnih zaduženja, podele posla, nedoumica i slično. Dragoceno je imati osobu na poslu koja vam može biti prijatelj u nevolji, ali i kolega koji će vas “pokriti” kada je to potrebno. Uostalom, uz neku takvu osobu, ta trećina dana može da bude pravo uživanje, bez obzira na sve!
Priredila: Ivana Tomić
Fotografije: Unsplash
