Naravno, desilo mi se da se zaljubim, više puta. Mnogo puta. Mislim da ta zaslepljenost zavisi od stanja u kome se nalazim. Ako mi je period kada mi pada samopouzdanje, kada sam već dugo sama, potreba za ljubavlju je normalna, mnogo radim, mnogo problema, i onda poželis nesvesno da imas podršku, rame za plakanje, drugu polovinu, tako se desi i zaslepljenost. Nakon perioda preforsiranosti dolazi period viška vremena. I onda naravno napravim profil i počinje potraga, ćaskanje, druženje i bum! Desio se on! Mnogo stariji od mene, ali izgleda kao avion! Živi u Svajcarskoj, prebogat, ima veleprodaju cveća, avioni kamioni. Oženjen, ali nesrećno. Naravno meni je plasirao priču da je slobodan. Ali život ti tako lepo namesti situacije da se ništa ne moze sakriti. Godinama posle sam čak srela njegovu sestru u Crnoj Gori na moru, plivajući. Morala sam da mu pošaljem malu poruku, ali tako da ga ne ocrnim i ne odam jer nije to moj stil. Rekla sam joj da je on prijatelj mog muža i da ga puno pozdravi. Ništa mi u zivotu nije slađe nego kada budem dobra prema onome ko je bio loš prema meni. A godinama odrastanja mi nije bilo jasno šta znači rečenica „ko tebe kamenom ti njega hlebom“. Deda hvala ti. To je nešto najbolje što može da se doživi, bio si u pravu.
Elem, taj D je bio toliko bezobrazan da me je svaki dan zvao iz Švajcarske i nemareći koliki će mi račun napraviti. U redu je to kada i uveče i ujutru pričamo na skajpu ali dodatno me zvati kada izađem iz kuće je već bilo previše, ali ja sam tada imala leptiriće svuda oko sebe da nisam marila za troškove i posledice. U tom periodu sam deset dana bila u poseti drugarici u Švedskoj i tada nije pravio pauzu u zvanju, a ja sam nepristojno, umesto da se posvetim domaćinima visila na viberu i skajpu. Love is in the air! Mesec i po dana je trajalo to ljubavisanje do njegovog dolaska. Pošto je bilo svakodnevno, on manipulator, ja zaljubljena mi smo pregoreli od želje da se dočepamo jedno drugog. Kada je došao po mene, bilo mi je suludo da trošimo vreme na priču uz večeru koju je predložio. Sledeći predlog je bio da odemo van grada na vikend, ali ja nisam mogla da se organizujem pa smo svratili u hotel u blizini. Što se ispostavilo kao odlična ideja. Nakon gašenja te silne želje, on se tuširao pola sata, što je mene počelo da nervira. Po izlasku iz kupatila pada na krevet i okreće mi leđa i ćuti. Kao da me je polio hladnom vodom. Momentalno sam se odljubila! Nesluteći šta se u stvari dešava. Oblačim se i spremam da izađem iz sobe i odem, uvređena i povređena. Pogledam ga još jednom a njegova leđa bela, zelenkasta, celo telo. Priđem a on nešto promrmlja jedva, ja ga dodirnem a on hladan. Okrenem ga i pitam da li je dobro on jedva izgovori da ga pustim samo malo da se sabere. Ma kako malo, pitam jel ga boli nešto on pokazuje na grudi. Ja trknem do recepcije i donesem med i đus. Uspravim ga ali nije mogao ni da lizne med. Popio je gutljaj đusa. Pročitala sam davno da treba da se kašlje jako pri srčanom udaru, ubeđivala sam ga da pokuša. Ali nije mogao. Iako mi je govorio da ne zovem hitnu pomoć ja sam ih pozvala i nakon razgovora o stanju u kome se nalazi rekli su da dolaze za dva minuta i stvarno su munjevitom brzinom stigli.
Smeskali su se njih troje na moj račun, dok ručni EKG nije izbacio u kakvom se stanju nalazi. Onda nastaje panika, doktorka zove bolnicu, najavljuje, panično, oni ne mogu nosila da donesu, uski su hodnici. Polako ga podižu dvojica da laganim hodom siđu do izlaza, ja nosim EKG, jaknu, pasoš. Na stepenicama padaju jer on više ne može da hoda, pretežak. Doktorka paniči. Izlaze gosti iz drugih soba, pritrčavaju, pomažu da ga odnesu do izlaza hotela na nosila, u kombi. Govore mi u koju bolnicu ga vode i odlaze.
Ja izbezumljena stojim sa recepcionerom i on kaze „Meni se ovo nikada nije desilo“ ja kažem pa ni meni. Predlaže da prenoćim da se odmorim, ma kakav odmor. Blizu sam kuće, zovem taksi, odlazim po moj auto i pravac bolnica. Bila je prošla ponoć. Odveli su ga pravo u operacionu salu, da nisam zvala hitnu infarkt bi se desio, ali doktorka iz hitne mu je dala odmah lekove i uspeli smo da spasimo situaciju. Ugradili su mu dva stenta. Čekala sam do 4 ujutru da ga vidim kada izađe iz sale. Zahvaljivao mi se dugo tu noć i danima nakon toga. O čemu se radi? Kao čovek u godinama hteo je da se pokaže predamnom dosta mlađom i popio je neki stimulans, nije priznao koji, ni doktorki. A meni taj deo nače price uopste nije bio toliko važan. A njemu je samo to bilo važno. Izgleda i jedini razlog zbog čega je čitava priča svakodnevna i bila. Neverovatno. Covek bi pomislio da se muškarci sa godinama uozbilje, ali neki će dok su živi sebe videti samo kroz jedan deo svog tela. I biti sebi važni samo dok to funkcioniše. To mi je žalosno. Bilo mi ga žao.
Dragana Ljubojev
Foto: Shutterstock
