Jednom sam, negde, pročitala da je multitasking umeće upropašćavanja više stvari odjednom i nakon što sam prestala da se smejem, zauvek sam promenila pogled na ovaj fenomen. Tačnije, počela sam da pokušavam da sve što radim radim sa punom pažnjom, mindfulness, jedno po jedno, ali ruku na srce – to je zaista teško!
Multitasking podrazumeva da radimo dve ili više stvari u isto vreme, od nekih najbanalnijih, do onih zahtevnijih. Primera radi, jedete, šaljete mejl i pričate sa kolegom o narednim koracima i zadacima. Ili, pričate telefonom, a istovremeno planirate budžet za ovu nedelju. Ili, čak, gledate Netfliks i istovremeno listate Tiktok. I tako dalje i tako dalje. Shvatate poentu. Možete da multitaskingujete ozbiljne, krupne stvari, ali isto tako to može da bude sasvim lagano i spontano, kao trčanje i slušanje muzike.
Ako bismo se vratili na prvu rečenicu, kao najveću manu multitaskinga bismo definitivno naveli činjenicu da zapravo nijednoj stvari nismo 100% posvećeni što u određenim situacijama lako može da dovede do propusta i grešaka, što dalje dovodi do stresa, nezadovoljstva i osećaja neuspeha. Takođe, za multitaskingom posežemo kada smo u stisci sa vremenom i kada želimo da što pre završimo sve što nam “stoji nad glavom” ali i to može da stvori pritisak i nervozu u nama što će dovesti do smanjene produktivnosti, a potom i lošijih rezultata.
Međutim, da li je multitasking zaista toliko loš i da li zaista moramo da gledamo samo u te negativne strane ovakvog ponašanja?
Pa, psiholozi kažu da ne. Uostalom, svaka medalja ima dve strane.
Kao prvo, oko toga šta je u stvari multitasking, dugo godina su se vodile rasprave. Na kraju je zaključeno da ono što mi radimo, a o čemu smo do sada pisali, nije multitasking. Ali, šta onda jeste? Brzi prelazak sa jednog na drugi task odnosno zadatak. Iliti, brzo deljenje pažnje. Ovo zapravo i nije nelogično – u redu, neke stvari radimo automatski, ali za neke je zaista potrebno podeliti pažnju, samo što se to dešava toliko brzo da ne uspemo ni da registrujemo pa zato mislimo da radimo više stvari u isto vreme.
Sada kada smo i to razrešili, možda nam je lakše, možda i nije, ali ono što je sigurno jeste da ovakav način rada ne mora da bude nužno loš. Brzo prebacivanje sa jednog posla na drugi povećava i ubrzava naše moždane aktivnosti, dok istovremeno može da unapredi našu kreativnost i sposobnost rešavanja problema. Dakle, nije sve tako crno.
Najvažnije u celoj ovoj zbrci jeste da osvestite zašto multitaskingujete (ili brzo prelazite sa jednog zadatka na drugi, delite pažnju, kako god više volite) i kako se ova aktivnost odražava na vas i vaše mentalno zdravlje. Jer, ako ne znate drugačije da funkcionišete, jer ste superbrzi, ne drži vas mesto, ne volite da gubite vreme, ultra ste odgovorni i volite uzbuđenje, vama multitasking možda neće smetati – naprotiv, možda ćete uživati i osećati se moćno. Ali, ukoliko osećate da morate da radite jedno po jedno, jer vam suprotno od toga izaziva paniku, i stalo vam je do kvaliteta i dobrih rezultata, onda jednostavno izbegavajte ovakav rad i ne dozvolite sebi da budete uvučeni u nešto što ne želite i što vam ne prija.
Kao i u svemu ikad, molimo vas, slušajte sebe i uradite ono što vam donosi prijatnosti, a ne stres koji kasnije nećete znati kako da kontrolišete.
Foto: Pexels
Tekst: Ivana Tomić
