Dok ponovo gledamo reprizu “Prijatelja”, seriju koja je krajem prošlog veka lansirala u zvezdano nebo mnoge danas poznate glumce, stižu nam memoari omiljenog “prijatelja”, sarkastičnog Čendlera Binga, koga je igrao Metju Peri.
U knjizi Prijatelji, ljubavnici i Velika grozna stvar, on je, mada ne baš tim redom, otvorio dušu o mučnoj borbi sa ličnim demonima i zaključio: “Srećan sam što sam među živima”. U toj knjizi je bez zadrške opisao tešku borbu s alkoholom i drogama. Namera mu je, kako kaže, da pomogne ljudima koji su u sličnoj situaciji.
– Hteo sam da podelim svoje iskustvo sad kada sam siguran da ponovo ne prelazim na mračnu stranu. Morao sam da pričekam neko vreme dok nisam bio sasvim “čist”. A najvažnije od svega je da sam bio prilično siguran da će moja priča pomoći ljudima – otkrio je za People glumac koji je svoje šokantne memoare započeo otkrićem da je pre nekoliko godina zamalo umro u 49. godini.
Tada je saopšteno da pati od gastrointestinalne perforacije, dok se Peri zapravo nedeljama borio za život, nakon što mu je preterana upotreba opijata razorila utrobu. Proveo je dve nedelje u komi i pet meseci u bolnici, a onda devet meseci morao da koristi kesicu za pražnjenje creva. – Lekari su mojoj porodici rekli da imam dva posto šanse da preživim – rekao je on, i priznao da su mu srce i pluća neko vreme radili uz pomoć mašine.
Kad je Peri prvi put dobio ulogu u “Prijateljima”, bilo je to pre tačno dve decenije. On je imao 24 godine i već tada beležio početke zavisnosti od alkohola. – Mogao sam to da podnesem, na neki način. Ali kad sam napunio 34 godine, nije mi bilo lako da se nosim s time. Bilo je i godina u kojima sam bio trezan. Deveta sezona je bila u godini u kojoj sam bio trezan sve vrijeme.
Pogodite koja je sezona bila nominovana za najboljeg glumca? Pomislio sam tad: “To bi trebalo nešto da mi kaže” – sećao se. Metju je u jednom trenutku došao do 55 vikodina dnevno i otuda one fotografije na kojem se vidi drastičan gubitak kilograma. Nije znao kako da prestane, čak se molio da ga policija uhapsi i odvede na prinudno odvikavanje.
– Dakle postaje sve gore i gore kako stariš – objasnio je. U isto vreme, pokušavao je na sve načine da sakrije svoje stanje, što se viđalo po dramatičnim promenama u njegovom izgledu. – Moje kolege su imale razumevanje i bili su strpljivi – napomenuo je. Bio je na rehabilitaciji čak 15 puta za sve ove godine. Naučio je tehnike potrebne za održavanje treznosti i kaže: “Sada sam prilično zdrav”.
Šta ga je navelo da konačno prestane s drogom? – Moj terapeut je rekao: – Sledeći put kada razmišljaš o uzimanju oksikontina, samo razmisli o tome da do kraja života nosiš sa sobom kesicu za kolostomiju. I otvorio se mali prozor kroj koji sam se uvukao i više ne želim oksikontin – odgovorio je.
Kaže da će se svi koji budu pročitali knjigu iznenaditi koliko je bilo blizu kraja. – U knjizi kažem da bi, kad bih umro, to šokiralo ljude, ali nikoga ne bi iznenadilo. I to je vrlo zastrašujuća stvar s kojom živite. Stoga se nadam da će se ljudi poistovetiti s tim i znati da ova bolest napada sve. Nije važno jeste li uspešni ili ne, to ovu bolesti nije briga – iskren je Metju Peri. – Zahvalan sam što sam živ, to je sigurno. I to mi daje mogućnost da učinim bilo šta – poručio je. To životno putovanje, ma kako bilo mračno, učinilo je Perija jačim u svakom pogledu.
Otvorio je dušu i u pogledu ljubavnog života, gde ga je vodio osećaj da stalno traži loše u svojim devojkama. Priznao je i iskustva sa ženama koje su samo želele njegov novac, kao i da ga privlače duhovite žene koje zrače ljepotom iznutra. Ipak, strah da će ponovo naleteti na neku koja je lovac na novac, navela ga je da ubuduće traži imućniju ženu. – Osećam se samopouzdanije i više se ne bojim ljubavi poručio je Peri. Takođe, objavio je još nešto, da se raduje očinstvu.
Proveo je puno vremena s decom, pa bi voleo da ima naslednika jednog dana. – Mislim da bih bio odličan. Stvarno to mislim. Odrastao sam s puno male dece oko sebe, i to je verojatno razlog, ali jedva čekam – zaključio je jedan od omiljenih likova “Prijatelja.
Foto: Profimedia
Tekst: M.Đ.
