Vreme kada su bake uspavljivale unuke pričama za laku noć nepovratno je prošlo; uskoro ćemo se pozdraviti i sa krupno štampanim i prigodno ilustrovanim edicijama izabranih narodnih i međunarodnih priča. Modernom detetu je, uglavnom, sinonim za bajke Walt Disney. Američki konglomerat medija i zabave prvi nas je kolektivno uveo u svet čuvenih bajkopisaca poput Andersena, braće Grim, Kolodija, Peroa, najpre preko slikovnica i crtanih filmova, da bi danas mnoga detinjstva ulepšavao igranim hitovima sa poznatim glumcima. Pri tom se ne misli samo na preneseno značenje. Studiji Disney poznati su kao fabrika filmova “živeli su srećno do kraja života”. Originalne bajke su se lako menjale ako su bile mračne i depresivne.
Malo je poznato da je inspiracija za Uspavanu lepoticu toliko okrutna, da bi detetu pre donela dobar košmar nego lepe snove. Đanbatista Bazil je u 17. veku u priči Sunce, Mesec i Talija opisao sudbinu princeze, proklete od zle vile, da umre kada se ubode na vreteno, a umesto toga, ona padne u dubok san, čekajući da je probudi istinska ljubav. Tu se sličnost sa Diznijevom verzijom završava. Taliju – današnju Auroru – siluje kralj iz druge zemlje, i ona, i dalje nesvesna, rodi blizance, s tim da joj jedan od njih izvadi otrovni trn iz prsta i vrati u život. Princeza se udaje za kralja, ali tek pošto on spali prvu suprugu na lomači, jer je ona pokušala da ubije blizance i posluži ih za večeru. Krajem istog veka, Šarl Pero je izmislio Pepeljugu, siroticu koja se na jednu noć pretvara u tajanstvenu lepoticu, i na kraju udaje za princa. Stotinak godina kasnije, ovu priču su preradila braća Grim. Kada je Pepeljugu preuzeo Disney, napravio je nekoliko verzija, crtanih i igranih, i izbacio sve krvave scene. Na primer, pokušaj zlih sestara da obuju izgubljenu cipelicu tako što su same sebi odsekle parče stopala, pa su tako odale da su lažne neveste. Umesto toga, Disney je ubacio dobru vilu da preokrene priču u korist Pepeljuge.
Budući da su još nemačka braća prerađivala drevne priče, neki bi slobodu koju sebi uzimaju američki scenaristi pozdravili kao hvatanje koraka sa novim vremenom. Drugi, mahom teoretičari zavera, upozoravaju da Disney putem bajki manipuliše mladom publikom i oblikuje im sistem vrednosti prema potrebama korporativnog sveta, kojem i sam pripada. Šta god da je po sredi, samo pokazuje koliko su bajke i dalje važne. Ne zato što pokazuju deci kakav je život, nego što, putem mašte, daju oblik i našim dubokim strahovima, i snovima o životu, rekao je jedan britanski psihijatar. U bajkama likovi nisu stvarni, ali jesu osećanja sa kojima se oni suočavaju. Bajke pokazuju deci put do razumevanja raznih osećanja, pa i onih, sa kojima se teško nose i njihovi roditelji. To bi mogao biti razlog zbog kojeg fantazije rado gledaju i odrasli.
“Lepoticu i zver” je napisala Gabrijel Suzan de Vilnev polovinom 18. veka. Disney je nije mnogo izmenio u filmu sa Emom Votson i Denom Stivensom: da bi spasla oca, mlada Bel pristaje da živi u turobnom dvorcu sa čudovištem, koje je, zapravo, začarani princ. Međutim, užasnula bi se francuska autorka kada bi se obrela u eri upoznavanja on-lajn, a onda videla i to, da bi moderne devojke uglavnom pošle sa muškarcima kao što je “negativac” Gaston, arogantni narcis koji želi Bel samo da bi ojačao sopstveni ego. Ne bi imale strpljenja da otkrivaju kako se iza užasne ljušture Zveri krije zlatno srce. – Pouka ove bajke je da ne sudimo knjigu po koricama. Potrebno je vreme da nekog stvarno upoznamo, i vidimo ima li tu ozbiljne ljubavi – objašnjava psihoterapeutkinja Džojs Marter za portal Goalcast. Lepotica iz bajke ne dopušta da je primitivna okolina promeni. – To je pozitivna poruka za sve, da negujemo sopstvenu snagu i udaljimo se od negativnih poruka drugih ljudi. Osim toga, Bel nije bila glupa da sebe promeni kako bi bila privlačnija muškarcima – smatra Marterova. Tako je na prvi pogled. A ispod površine, ova bajka prikazuje nasilje kao vid romantike. Zver ucenom drži Bel u zatočeništvu. Ona se vremenom zaljubljuje u svetlu stranu njegove ličnosti, ali zapravo nema mnogo izbora u okolnostima u kojima se našla. – Kao u slučajevima kada žrtve vide nasilno ponašanje mučitelja kao znak ljubavi i pažnje – priznaje Marter. Ponašanje Zveri je ćudljivo, šeta se od besa do naklonosti, što ga čini nepouzdanim i manipulativnim. Voleti takvo stvorenje i smatrati to plemenitim činom, može poslati pogrešnu poruku mladim generacijama. “Lepotica i zver” je, takođe, bajka o žrtvovanju za člana porodice, koje, iako je plemenito, može otići predaleko. Marter kaže da je ovo “negativna poruka o žrtvovanju na štetu sopstvenog zdravlja, sigurnosti i opšte dobrobiti”.
Uspavanu lepoticu i Snežanu i sedam patuljaka napisala su početkom 19. veka braća Grim. Zajednički motiv im je poljubac princa koji devojku vraća u život. Obe junakinje su pri tom u besvesnom stanju. U doba kada su rasprave o seksualnom nasilju aktuelnije više nego ikada, taj čin pojedin kritičare ne raznežuje, nego podseća na ozloglašeni rufi, drogu za silovanje. – U eri MeToo pokreta, kada se ljudi edukuju o važnosti pristanka na seksualne odnose, romantizovanje ovakvih radnji bez pristanka, s nesvesnom osobom, negativna je poruka – slaže se Marter.
Većina bajki nosi poruku o tome kako devojku spasava princ s kojim će živeti srećno do kraja života. Disneyeva Pepeljuga ne dopušta da je polomi zlo koje joj nanose drugi. Ali, i za nju, kao i za Bel, jedino rešenje od nasilja je da se mora osloniti na muškarca. – Nije dobra ideja da govorimo devojčicama kako će, ako obuju lepe cipele i doteraju se, odmah postati lepotice i muškarci će tada hteti da budu sa njima. A princ želi da se oženi samo ženom kojoj odgovara (izgubljena) cipela – napominje dr Rene Solomon, klinički psiholog u organizaciji Forward Recovery. Jer, “Pepeljuga” šalje poruku da moramo da se uklopimo u određeni kalup, da bismo zaslužili bolju sudbinu.
U potrazi za novim svetlom na drevnim pričama, sve popularniji je postupak travestije. Uloge se izvrću, zlikovci dobijaju glavnu reč i simpatije publike. Disney je tako pre sedam godina stvorio blokbaster “Grdana – zla vila”, gde je glavna junakinja dobro poznata zloća iz stare, crtane verzije Uspavane lepotice. Naslovnu ulogu je ubedljivo odigrala Anđelina Džoli. Sada je produžuje u drugom delu, “Grdana – gospodarica zla”. U sudbini vile koja zaokružuje ciklus – lepu, mladu i naivnu čarobnicu izdajnik pretvara u zlu, ali je princeza Aurora polako pretvara u mudru vilu koja spasava i ljudski i vilinski rod – kritičar Forbesa Džordan Šapiro vidi mnogo više od priče za decu.
U filmovanim bajkama, kraljevstvo je simbol određene, poremećene države, a pouka je uvek ista: evo kako ćemo povratiti ravnotežu, tvrdi Šapiro. To upravo čini Grdana. Njoj je poverena uvodna priča o dva društva, ljudskom i vilinskom. Prvim vlada nejednakost i imperijalistička pohlepa, i time ugrožava spokoj vilinskog carstva.
– Ekonomija i vlada igraju glavnu ulogu u “Grdani”, ali su tu još ekološke i filozofske poruke – kaže Šapiro. U zemlji vila život je divan sve dok se ne pojavi Stefan, dečak koji se sprijateljuje sa Grdanom, i deluje slatko i nevino, ali nikada ne čini ništa dobro. Njemu je vilinska zemlja samo izvor materijalnog bogatstva. Zato izdaje svoju prijateljicu, postaje kralj i glavni zlikovac. U ovom filmu Disney dramatično menja ideal američkog sna, jer je Stefan prikazan kao siromah koji neće prezati ni od čega da bi osvojio svet. A kada on ukrade Grdani krila i liši je moći, mnogi kritičari su u toj sceni videli silovanje. Za Šapira, međutim, film se na tom mestu pretvara u raspravu o tome da li svaki uspon ka vlasti mora da počiva na iskorišćavanju drugih. – Sve što je do tada (Grdana) predstavljala i u šta je verovala, srušilo se. Kao većina žrtava represije, ona odgovara istom merom – iskaljuje se na onima koji su slabiji od nje. Da je Volt Dizni napravio ovaj film tokom hladnog rata, on bi se našao na crnoj listi. Pod maskom matrijarhata, krije se stvarna poruka: prava ljubav nije živeti srećno do kraja života u zastarelim, mada legalizovanim aranžmanima, u kojima je jedna strana iskorišćavana. Princeza Aurora više nije ničija nagrada, i njoj ne treba spasavanje. Ova priča se ne završava venčanjem, a poljubac princa je tek komični geg. Kraljevstvo je preobraženo, a ravnoteža uspostavljena kada Aurora oslobodi Grdanina krila, pobeđuje patrijarhat, i omogućava da vilinsko carstvo ponovo procveta – objašnjava Šapiro. Prava ljubav, poručuje ova bajka, nije samo između muškarca i žene, nego u vrednovanju drugog, i drugačijih vrednosti, kao što su zajedništvo, ekološka održivost, briga za pojedinca i društvena ravnopravnost. Poslednja naracija u filmu podseća nas da je Grdana u isto vreme heroj i zlikovac. Ako je to moguće, onda i različiti društveni sistemi – Šapiro navod kapitalizam i socijalizam – mogu, i trebalo bi da se ujedine.
Moderne bajke ne uključuju “aktuelne priče o LGBT zajednici, prijateljstvu i inkluzivne priče”, primećuje Džojs Marter, ali se vidi napredak u načinu na koji su prikazani razni odnosi, ženski likovi i prijateljstva. Na primer, Disneyjevo Zaleđeno kraljevstvo (Frozen), stavlja bliskost između dve sestre ispred romantične priče. Ovaj crtani film je inspirisan Ledenom kraljicom Hansa Kristijana Andersena, za kojeg se danas naslućuje da je pisao oštru satiru, ali ju je prerušavao u bajke za decu, kako bi prevario cenzore u Danskoj 19. veka. Moderna Disneyeva verzija je zadržala osnovni motiv, borbu čiste ljubavi protiv dehumanizacije. Ostalo je izmenjeno. Umesto Gerde koja spasava svog druga Kaja od Ledene kraljice i bezosećajnosti koju mu je ona usadila u srce parčetom leda, nalazi se priča o dvema princezama, Ani i Elzi. Elzu su roditelji učili da potiskuje osećanja, kako svojim moćima ne bi povredila druge. Ali, ona tek kada se dobrovoljno zatvori u ledeni zamak, uspeva da otključa svoju istinsku snagu i prihvata ono što čini najveću ljudsku moć: sposobnost da oseća. U originalnoj Andersenovoj bajci stvari stoje bitno drugačije. Uprkos srećnom završetku za glavne junake, čitaocu ostaje osećaj melanholije zbog stalne hladnoće i znakova smrti, a najviše zato što dva simbola zla, duh i sama Snežna kraljica, samo nestaju sa scene, ali zapravo ne umiru. U večitoj borbi sa dobrom, u ovoj bajci zlo nikada nije stvarno poraženo.
ELZINA POSEBNA MOĆ
U podtekst Zaleđenog kraljevstva ubačena je još jedna moderna tema, život s duševnom bolešću. Baš kao što se pomračeni um bori sa sopstvenim demonima, tako se i Elza bori da ureođene moći, kojima nehotice povređuje druge, stavi pod kontrolu. Ali, osećaj da ju je društvo odbacilo, gura je u sve dublju samoizolaciju. Roditelji od nje traže da krije svoje sposobnosti i osećanja, umesto da je nauče da se sa njima suoči na zdrav način. Pošto jednog dana slučajno baci svoje kraljevstvo u večitu zimu, Elza, ispunjena strahom i sramom, beži u ledeni zamak. Tek tu konačno oslobodi svoje moći, odnosno pravu prirodu. Oba dela ovog crtanog filma postigla su pun pogodak u slikanju iskustva mentalnih bolesti, i to tako da mogu da ih razumeju i deca i odrasli, primećuje Goalcast. Kada se vidi kako se Elza izborila sa svojim emocijama, može se naučiti kako se postaje heroj i u borbi sa demonima duše, prihvatanjem sopstvene slabosti i otvaranjem ka svetu.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Profimedia
