Marija (4) je ponovo pokupila gomilu papira sa radnog stola svojih roditelja da bi nacrtala šareni crtež. Marijina majka je ljuta i svađa se sa ćerkom, jer ona treba da koristi papir za crtanje namenjen deci. Ipak, ovog puta dete uzvraća svađalački: „To nisam ja uradila.“ Mama nije računala na to. Prvi put je uhvatila ćerku u pravoj laži. Razočarana je i besna. Ipak su roditelji dovoljno često govorili svojoj mezimici da je važno da se govori istina. Može li dete u Marijinom uzrastu da bude tako zlobno? Zna li ono uopšte šta je dobro, a šta je pogrešno, pitaju se roditelji.
Mala deca prozru igru istinom
Dete poput Marije zna to veoma dobro i uglavnom i bolje nego što to odrasli i slute. Već su četverogodišnjaci sposobni da prozru igru istinom, mogu da varaju i da se služe trikovima i time su napravili prekretnicu u svom razvoju. Kada roditelji savladaju prvi strah, morali bi, u stvari, da vrište od sreće: „Uraaa, naše dete laže.“ Od sada imaju posla sa malom osobom, koja je napravila iskorak u naš društveni sistem utemeljen na lažima i podeli po ulogama. Dete će i dalje lagati, najpre iz straha od kazne, kasnije da bi ostvarilo neku prednost, da bi učinilo nešto za ljubav prijatelja, jer je zabavno ili pošto time raspiruje svoju maštu.
Deca između tri i šest godina imaju osećaj za moral
Odrasli pogrešno mere sposobnost rasuđivanja dece, kada pokušavaju da ih vaspitavaju i dovedu u red velikom strogoćom, govoreći im: „Ne smeš lagati, svejedno o čemu se radi i šta se krije iza toga.“ Većina trogodišnjaka i šestogodišnjaka, pretpostavljaju eksperti, procenjuju laž prema nameri koja se krije iza toga. Dakle, ova deca već imaju osećaj za moral. Isto kao i odrasli, koji takođe lažu, i to u proseku 200 puta dnevno. Velika većina tih laži izgovara se iz ljubaznosti.
Što su deca lukavija, to bolje procenjuju rizik. I deca znaju da je kompliment („Danas izgledaš super“) laž, ako mama ubrzo potom ružno priča o izgledu prijateljice. Shvatili su da će ih lažna učtivost („Hvala za lepe čarape“) odvesti dalje. Istina („Grebu, a i radije bih čokoladu“) doneće mamine grdnje, a ubuduće uopšte više neće biti poklona. Uspešno laganje je umetnost na višem nivou. Dete se mora uživeti u svet razmišljanja nekog drugog, strategijske šahovske poteze sprovesti teorijski, njegovu žrtvu pomoću lažnih izjava usmeriti u pogrešnom pravcu, kontrolisati emocije, moći da se koncentriše i da bude dobar glumac. Sve karakteristike i vrline na koje su roditelji u suštini ponosni.
Stroge kazne za sobom povlače samo još bolje laži
Stroga pravila povezana sa dokazima i izjavama svedoka ne vrede kod dece. Izvesno je da je iskušenje razočaranih roditelja veliko toliko da dete osude i kazne iz osvete, ali to za sobom povlači samo nove laži, koje će vrlo verovatno biti još bolje smišljene. Crveni obrazi, žargonski jezik ili iznenadna dreka, koja pokušava da skrene sa teme, glupavi alibi, nijanse u glasu, ukoliko poznajete svoje dete, primetićete da je u nevolji. Roditelji treba da pokušaju da ga svim sredstvima ohrabre na iskrenost. Ukoliko uspete detetu objasniti kako je došlo do gubitka poverenja koje su prouzrokovale laži, poslužiće kao snažan primer i pedagoški će delovati jače: savest. Kada lažov i njegove žrtve imaju isti sistem vrednosti, najbolje se razvija osećaj krivice. Gubitak poverenja je tada toliko jak, da deca sama izbegavaju da lažu roditelje.
Kako da vaspitate decu da budu iskrena
Pokažite konsekvence. „Niko ti više neće verovati. Izgubićeš poverenje drugih.“ Odrasli mogu dobro da objasne deci kakvo dejstvo imaju negativne laži.
Pohvalite. Kada dete u teškim situacijama govori istinu, treba da bude nagrađeno. Čak i kada ono prenosi lošu vest/informaciju.
Igradite poverenje. Otvoren odnos pun poverenja u porodici zahteva iskrenost. Kada su deca sigurna da su bezuslovno voljena, pre su spremna da budu iskrena i da priznaju grešku, nego da je prikriju lažima.
Razgovarajte odmah. Ukoliko je dete uhvaćeno u laži, roditelji treba odmah da govore o toj temi, ali bez prekora i dokazivanja krivice. „Znamo da to nije u redu. Hajde da sada zajedno razmislimo kako da bi to mogao da uradiš bolje.“
Dopustite sebi pomoć. Ukoliko deca i dalje stalno lažu, možda se iza toga krije neki dublji problem. Onda bi moglo biti od pomoći obraćanje nekom stručnom licu za porodične odnose.
Fotografije: Profimedia
