Film Manje od tri španske rediteljke Marije Anton Kabot, pruža odličan uvid u to kako mlade generacije i vide, i vode ljubav.
Šta je romantika, a šta vernost, kako se ulazi u vezu, koliko se u njoj ostaje i zašto, kada se saznaje polni identitet, a koju ulogu u svemu igra tehnologija – odgovore na ova i mnoga druga pitanja dali ljubavnih parovi koji se okupilljaju u istorijskom parku Retiro u Madridu.
Reč je o rajskoj oazi usred bučnog grada. “Možete osetiti kako se ovo mesto vekovima koristi na isti način, gde se ljudi osećaju slobodno i bezbrižno, gde se okupljaju ljudi različitih profila i nemoguće je da prepoznate odakle ko dolazi” kaže autorka. Snažan utisak ostavljaju brojne ispovesti. Na primer, dvoje mladih ljudi koji su se, usred ere upoznavanja preko interneta, pronašli na crkvenoj zabavi.
Ili, devojka koja je upoznala mladića i odmah osetila da su srodne duše, ali sumnja da ima polnu bolest, jer je prehlađen. Tu je i grupa prijatelja koja objašnjava kako se zaljubljuje i šta oseća mladić, a šta devojka. Jedan par je, na neprestano insistiranje devojke, snimio čitavu seriju selfija na kojem se ljube, a kada je ona predložila da se na jednoj slici samo zagrle, on je sa olakšanjem primetio “A, sad snimamo jednu normalnu…”.
Na ideju da snimi dokumentarni film o vođenju ljubavi u 21. veku, Kabot je došla slučajno.”Jednog dana, dok sam šetala ulicom, ispred mene su razgovarale dve tinejdžerke, i jedna je pitala drugu da li zna šta je to ljubav, pošto je ona čitala na Vikipediji, i nije najbolje razumela šta ljubav znači. To me je podsetilo na dane kada sam se i ja kao dete pitala isto to. Razmišljala sam o tome kako se nešto, što zapravo dolazi iz životinjskog instinkta, završava mnogim preplitanjima i posledicama u našim životima” kaže Kabot.
Kao referenca za intervjue su joj poslužili čuveni dokumentarci, Ljubavni susreti Pjer Paola Pazolinija, u kojem još pre skoro 70 godina anketira Italijane o ljubavi i seksu, kao i francuska Hronika leta. Objašnjava i zašto su mladi ljudi pristali da pred kamerama, možda i najslobodnije, pričaju o homoseksualnoj ljubavi. “Španija je bila jedna od prvih država koja je odobrila istopolne brakove. Poslednjih godina došlo je do sjajnih promena u mentalitetu ljudi, i to više nije tabu tema. U školama i svim drugim mestima mladi ljudi govore slobodno i biraju seksualno opredeljenje. Svi odgovori su me oduševili. Kada vam devojka kaže da je zaljubljena od svoje četvrte godine, ili kada vam mladi homoseksualni par kaže kako će se voleti celog života… Za mene su iskrenost, međusobna bliskost i ljudska hrabrost veoma važne i u takvim okolnostima reči same dolaze”, kaže autorka.
U filmu je prikazan i mlad par (devojka se zove Alba) koji su zajedno, iako im je shvatanje ljubavi potpuno različito – njemu je potrebna devojka da bi bio srećan i da ne bude sam, a ona kaže da joj ne treba muškarac da bi bila srećna. Oni su otvorili jedno od najkontroverznijih pitanja, kaže Kabot, o sreći i samoći.
“Danas su mladi ljudi mnogo otvoreniji u mnogim aspektima ljubavi, ali im je teško da razmišljaju o opciji da ostanu sami. Možda je to zato što su previše mladi, pa ne mogu da se zamisle sami, jer o sebi uvek razmišljaju kao o paru koji stvara porodicu. Ono što oni mogu videti je mogućnost menjanja partnera. Alba kaže da je njena majka sama, da je videla da to nije ništa loše, i da to može biti jedna od mogućnosti” ističe autorka filma.
A kako se društvene mreže i internet uklapaju u moderne veze i upoznavanja?
Danas mi učimo da pričamo sa sobom, da osnažimo sebe rečima koje sebi uputimo, takođe i da znamo kako se prikazujemo pred drugima i šta se računa na društvenim mrežama, da budemo svesni diskursa ljubavi koji želimo da iskažemo na društvenim mrežama. Odnosi su čistiji i jasniji, ali se i dalje nastavlja sa održavanjem romantičnog idela, tako da je razlika u tome što ljudi danas imaju više veza, mnogo je lakše promeniti partnera, ali je takođe lakše postati isfrustriran i brzo osetiti neuspeh romantičnog ideala. To uzrokuje iste probleme kojima se ljudi bave vekovima. Ono što svi mi tražimo nije se mnogo promenilo u odnosu na prošlost: druženje i potreba da neko brine o nama. Danas imamo otvorenije umove za mnoge aspekte, ali romantizovani ideali i dalje postoje. Možda ćemo u budućnosti imati manje predrasuda i biti slobodniji” zaključuje rediteljka Marija Anton Kabot.
Razmišljanja parova u Madridu ne razlikuju se mnogo od pogleda njihovih vršnjaka u drugim delovima sveta. Milenijalcima, kao i dolazećoj Z generaciji, ljubavne veze su bliže od braka, koji se širom sveta, u proseku, odlaže do tridesete godine, a u visoko urbanizovanim sredinama granica zalazi duboko u četvrtu deceniju života, pokazuje istraživanje Huffington Posta.
Dženifer Benke, bračni terapeut koji radi sa milenijalcima u gradu Džuno na Floridi, kaže da današnje mlade žene ne žele brak kakav imaju njihove majke. Pošto odlažu rađanje dece, glavna stvar u ljubavnoj vezi im je osećaj sreće i ispunjenog života sa partnerom – ističe ona. Oba pola traže partnera koji može da im ispuni doslovno sve potrebe: da imaju slične prihode, da budu i erotski partneri i najbolji prijatelji, i da, kada dođe vreme, ravnopravno podele roditeljsku odgovornost.
“Milenijalci neće ostati u vezi koja ima mane. Oni znaju da ima mnogo riba u moru, zahvaljujući aplikacijama za upoznavanje, pa imaju više šanse da nađu nekog ko će ispuniti njihove standarde” ističe Benke. Terapeuti koji rade sa mladim ljudima, odredili su nekoliko zajedničkih zahteva u ljubavi.
“Najveća razlika u poređenju sa ranijim generacijama je to što parovi radije traže kvalitetnu ljubavnu vezu nego brak“, kaže Debora Djuli, direktorka klinike Empovered Connections iz Merilenda, koja radi sa ženama, devojčicama i LGBT zajednicom.
“Verujem da je to posledica činjenice da su u svom okruženju videli previše propalih brakova, ili loših, što je milenijalcima neprihvatljivo. Oni danas žele da žive u dugogodišnjim vezama koje su ozbiljne i stabilne. Više ne čujem izjave o venčanjima iz snova. I još nešto: mlade žene, bez obzira na njihovo polno opredeljenje, traže više od svojih partnera, naročito u krevetu. Sa svakom narednom generacijom, žene se sve više osnažuju da očekuju da im se potrebe ispune kroz seks. A što pripadnici novih generacija postaju snažniji i samostalniji, oni ne samo što očekuju, nego i stvaraju veze koje su zasnovane na istinskoj intimnosti i ravnopravnom partnerstvu” zaključuje Debora Djuli.
Tekst: Redakcija magazina Grazia
Foto: Pexels
