Ekonomska kriza izazvana pandemijom ostavila je najviše ljudi bez posla u celom svetu, još od Drugog svetskog rata. Zaustavila je privredu, a radom od kuće pokazala da neka zanimanja polako odlaze u istoriju. I, što je najvažnije, sada je jasno da više ne možemo da tražimo posao na način na koji smo to činili proteklih decenija. Magazin Forbes je utvrdio pet najvećih grešaka koje ljudi čine u potrazi za poslom i šta morate promeniti da biste se ponovo uspešno zaposlili.
Nemate strategiju traženja posla
Više ne možete razmišljati samo o jednom sledećem poslu. Potreban vam je veći izbor onoga što možete da radite jer se tržište rada brzo menja. Stvaranjem plana za karijeru sa više mogućnosti i raznih puteva koje treba otvoriti već ste zauzeli dobar start.
S obzirom da su nam protivpandemijske mere otežale život, a naročito ženama koje su, u većem procentu od muškaraca, napuštale posao, strategija traženja posla treba da započne spiskom onoga što vam je najvažnije u sledećem poslu. Na primer, istraživanje je pokazalo da 88 posto radnika želi fleksibilnost u radnom vremenu i lokaciji rada. Razjasniti šta želite i koja su vam ograničenja – presudan je prvi korak.
Ne poznajete sve svoje mogućnosti
Većina osoba koje traže posao vide sebe samo kroz naziv posla ili određenu profesiju. Titule su, međutim, samo način da ukratko objasnit što radite. Iako su korisne, o titulama biste trebali da razmišljate kao o tome kako se predstavljate na početku karijere, ali ne i u nastavku. Poslednjih decenija svedoci smo nestanka raznih profesija. Čak i kada poslovi sa svojim titulama nestanu, neće nestati vaša vrednost na tržištu. Veštine su nova valuta, a ne nazivi poslova. Poznavanje svih svojih veština i informacija, koje od njih su vredne poslodavcima, pre će vam pomoći da se zaposlite nego zvanja.
Ne pratite trendove na tržištu rada
Velika je greška tražiti isti posao koji smo izgubili. Takvi ljudi ne gledaju gde zaista leže poslovi. Umesto toga, uhvatite korak sa trendovima na tržištu rada kako biste znali gde sve leže mogućnosti i koje od svojih veština, starih ili novih, možete okrnuti u svoju korist.
Nakon ekonomskog pada, privremeni poslovi uvećavaju radnu snagu na tržištu brže nego stalni poslovi, pokazuju istraživanja. Stoga, ljudi koji trude da pronađu posao sa punim radnim vremenom, trebalo bi da preispitaju taj pristup i uzmu u obzir i poslove koje su smatrali dodatnim. Oni ne samo da im omogućavaju neposredan i stabilan prihod, nego nude i tako željenu fleksibilnost. Poslovi u pripremi hrane, dostavi, građevinarstvu i kućnim popravkama su u vrhu liste.
Kada je reč o poslovima sa punim radnim vremenom, izveštaj LinkedIn-a je otkrio da su drastično povećala potražnja za poslovima koji zadovoljavaju potrebe ljudi izazvane pandemijom. Takođe su primetili porast potrebe za menadžerima i radnicima u e-trgovini i zdravstvu, te HR stručnjacima, i očekuju da će se ovi trendovi nastaviti tokom 2021. godine.
Ne usavršavate svoje veštine
Mnogi ljudi i dalje veruju da se njihovo obrazovanje završava sa diplomom. To je velika greška. Danas više nego ikada važi izreka da se čovek uči dok je živ. To ujedno znači da razmotrite okretanje novim profesijama. Digitalne veštine će činiti 70 posto najbrže rastućih veština širom sveta u narednoj deceniji, tvrde istraživači agencije McKinsey. Međuljudske veštine postaju podjednako važne, a to su sposobnost komunikacije, timskog rada, upravljanje konfliktima i saosećanje sa drugima, umeće vođstva, slušanja i pregovaranja. To važi i za nezavisne stručnjake kao što su softveraši ili pisci. Socijalne i emocionalne veštine povezane sa vođstvom i preuzimanjem inicijativa povećaće se za više od 30 posto. U narednoj deceniji, kako mašine budu preuzimale razne zadatke, fizičke i ručne veštine potrebne za ponavljajuće zadatke opašće za 30 posto.
Ne širite načine na koji radite
Dok tražite posao, razmislite o tome da premostite tu prazninu različitim načinima rada, kao što su honorarni poslovi, savetovanje ili čak pokretanje sopstvenog posla. Samo u SAD, dva miliona ljudi je počelo sa freelance poslovima u proteklih 12 meseci. Iako je pandemija zatvorila mnoštvo malih preduzeća, u isto vreme su počela da se otvaraju nova, i to u tempu koji je najbrži u poslednjoj deceniji.
Fotografije: Shutterstock
