Umetnička revolucija šezdesetih godina dvadesetog veka donela je značajne promene u svetu reklamiranja. Bezlični likovi s upečatljivim džinglovima ustupili su mesto humoru, iskrenosti i nastojanju da se uspostavi prava povezanost sa potrošačima. Pojavila se želja za novim idejama, inovativnim načinima prodaje proizvoda i originalnim likovima koji će ih predstavljati.
Internet je doprineo stvaranju brending kulture koja se početkom 2000-ih prelila iz sveta slavnih u poslovni svet, kada se profilisala čitava industrija profesionalaca posvećena izgradnji brenda korporacija, lidera, medijskih ličnosti i influensera. Svi oni se i danas takmiče za ograničeno tržište pažnje, gde njihova ciljna publika lajkuje, pretplaćuje se, plaća.
Dobar lični brend nije rezervisan samo za slavne, poznate i natprosečno uspešne. Zahvaljujući različitim digitalnim platformama, lični brend stvaraju i razvijaju i profesionalci u svojim oblastima, mikro influenseri i različiti kreatori sadržaja koji su često svoju reputaciju i ime gradili godinama. Granica između profesionalnog i ličnog brenda vremenom se izgubila i danas je opšteprihvaćeno (a možda i obavezno) da svako treba da ima jednu ispoliranu predstavu sebe na mrežama, koja može da postane proizvod koji će se unovčiti (ili zaposliti). Ipak, svedoci smo da se i ova savršena slika o influenserima menja, jer sada nas upoznaju sa svojim borbama i emocionalnim lomovima, a što im pomaže da izgrade još veće poverenje i prodube vezu sa svojim pratiocima.
EVOLUCIJA BRENDOVA
Ali šta ako ne želite da delite sopstvenu sumnju u sebe dok pravite musaku, nakon što ste pažljivo namestili telefon i svetlo da snimite recept svoje majke? Šta ako niste oprale kosu i našminkale se dok snimate tutorijal o analizi podataka u Pajtonu? Šta ako nemate vremena da danas snimite još jednu animiranu priču o piramidama koje su napravile drevne mačke, već bi to mogao da uradi neko drugi? Šta ako želite privatnost?
U svetu digitalnih kreatora sadržaja, umesto nasmešenog lica, čućete glas, bilo da je to sam autor, angažovan glumac ili čak veštački kreiran glas, koji će vam objašnjavati koje dugme da kliknete. Videćete ruke kako seckaju šargarepu uz dobro montirane kadrove i muziku, a možda ćete videti odlično nacrtane mačke kako lebde iznad piramida dok slušate o još jednoj teoriji drevnih vanzemaljaca. Možda nećete ni čuti kreatore sadržaja, već videti samo odgovarajući, prateći tekst. Ključ je u tome da dok je sadržaj kvalitetan, autentičan, originalan, u odgovarajućoj niši, odnosno, privlači ciljnu publiku na pravoj digitalnoj platformi, on može da izgradi poverenje i kredibilitet.
U poslednjih nekoliko meseci, različiti proizvođači softvera veštačke inteligencije savetovaće vam da je kreiranje sadržaja uz pomoć avatara i generisanih likova, nezaobilazan trend koji će vam pomoći ne samo da sačuvate privatnost, već će vam pružiti i fleksibilnost, priliku za inovativnost i autentičnost. Horde filtriranih likova na TikToku možda polako počnu da smenjuju promptovane animacije ili slike koje bi u moru sličnog sadržaja morale da imaju neverovatno originalnu priču kako bi se izdvojile od konkurencije.
Ukoliko želite da napravite ozbiljan brend radi prodaje svojih digitalnih proizvoda nekoliko je bitnih razlika u odnosu na influensere i njihov način privlačenja publike (i profita).
U svom tekstu na Mediumu: „Ista platforma može različito da se koristi u zavisnosti od vašeg cilja”, dr Alana Rister ističe razlike između influensera i kreatora sadržaja. Dok influenseri grade svoju publiku s ciljem promovisanja proizvoda ili usluga drugih, koristeći svoj lični imidž kao glavni alat u marketinškim kampanjama, kreatori sadržaja, koji ne pokazuju lice, razvijaju publiku koja ceni i kupuje njihove originalne proizvode. Ova dva pristupa se razlikuju ne samo u načinu zarađivanja, već i u ključnim metrikama koje vrednuju, kao i strategijama koje primenjuju.
Iako oba pristupa mogu da zarađuju od affiliate marketinga i Adsense reklama, za influensere će glavni izvor prihoda biti od njihovih sponzora, dok će za druge kreatore sadržaja to biti prodaja elektronskih knjiga, vodiča, obrazovnih kurseva ili pružanje konsultantskih usluga.
Različite strategije
Kada su u pitanju najvažnije metrike, za influensere će to biti veliki broj pregleda i interakcija, dok je za kreatore sadržaja to broj jedinstvenih pregleda, stepen konverzije i koliko se ljudi odlučilo na kupovinu.
Sama strategija kako se biraju teme i sadržaji je takođe važna. Influenseri prate trendove, a zatim prave sličan sadržaj u svom stilu. Nasuprot tome, kreatori žele da prave materijal koji ima dugoročnu vrednost i relevantnost.
Međutim, kada ste influenser, često vrlo brzo možete da napišete blog o tome šta ste novo kupili ili kako je divan dan i uživate u svojoj kafi. Ali ukoliko imate određenu temu i poslovanje na osnovu nje, ipak je poželjno da izdvojite vreme, držite se svoje niše i pažljivo birate kakav ćete sadržaj objaviti.
Naravno, jedan pristup ne isključuje drugi, mogu se primenjivati istovremeno ili da jedan sledi drugi. Možda ćete jednostavno želeti da kao Džuli s početka teksta dajete smisao masažerima za lice, a možda ćete želeti da uživate u misteriji koju stvarate, time što se predstavljate delom, ali ne i likom ispred kamere telefona. Bar dok vas ne kontaktiraju potencijalni sponzori.
Tekst: Ana Rajić
Foto: Unsplash
