Kada život nije ispunjen radošću: šta je anhedonija i kako se nositi s njom

Ponekad je uobičajeni ritam života poremećen naglim padom vitalnosti i nemogućnošću uživanja u uobičajenim stvarima – ovo stanje u psihologiji naziva se anhedonija.

Ravnodušnost, apatija i nemogućnost uživanja u uobičajenim životnim radostima mogu biti simptomi uobičajenog prekomernog rada ili rezultat neke neprijatne životne okolnosti. Međutim, ako ovi simptomi smetaju čoveku tokom dužeg vremenskog perioda i ne postoji očigledan razlog za apatiju, ovo stanje može ukazivati na dublji problem, naime na anhedoniju.

Anhedonija je poremećaj psihoemocionalne šeme, u kojem osoba živi u iskrivljenoj stvarnosti i razvija se disharmonično. Nije u stanju da uživa u uobičajenim stvarima i raduje se onome što je ranije izazivalo iskreno interesovanje i inspiraciju.

Tipično, anhedonija utiče na jedan ili više aspekata života. Ovo može biti i karijera, i lični odnosi, i samorazvoj – u prisustvu ove vrste poremećaja, osoba gubi interesovanje za sve što joj je bilo važno. Ljudi sa anhedonijom nisu zainteresovani za bilo kakav dijalog na ovu temu, jer niko ne može da shvati koliko je veliko ovo depresivno unutrašnje stanje. A ponekad se anhedonija uopšte tumači kao lenjost, odugovlačenje, iako čovek iskreno ne može ništa da učini u vezi sa svojim unutrašnjim stanjem izazvanim poremećajem.

Anhedonija se može pojaviti iz nekoliko razloga:

  • Psihološka trauma
  • Prekomerna želja za perfekcionizmom
  • Stres i emocionalni preokret
  • Somatske bolesti
  • Fizička trauma mozga

Ova vrsta psiho-emocionalnog poremećaja često se razvija kod ljudi koji se bave javnim poslom – glumac Džim Keri, fudbaler Teri Bredšo i Dž.K.Rouling pate od simptoma anhedonije.

Postoji nekoliko glavnih vrsta ovog psihološkog poremećaja:

Fizički

Čovek gubi želju da se brine o sebi i održava higijenu na elementaran način. Pacijent sa anhedonijom prestaje da brine o svom zdravlju, ne zanima ga ništa – u aktivnoj fazi ovo stanje dopunjuje haotična ishrana i žudnja za lošim navikama.

Društveni

Osoba postaje izuzetno zatvorena i povučena. Opšteprihvaćeni koncepti i društvene norme za njega postaju teret – on traži razloge da ne komunicira ni sa kim i, ako je moguće, potpuno ograniči kontakte sa spoljnim svetom.

Intelektualni

Čovek nije zainteresovan za razvoj, rast u karijeri, poboljšanje kvaliteta života. Prestaje da se zanima za svoje prethodne hobije, a takođe gubi sposobnost da se raduje, zabavlja i razume humor.

Seksualno

Sa ovom vrstom anhedonije, osobu ne zanima bliskost sa partnerom, a ovde se ne radi samo o seksu, već i o drugim manifestacijama fizičke privlačnosti – poljupcima, zagrljajima. Takođe, nivo libida kod osobe se smanjuje i on zapravo postaje ravnodušan prema bilo kojim manifestacijama fizičkog kontakta sa partnerom.

Morate da shvatite da je anhedonija mentalni poremećaj ličnosti koji se najčešće javlja u kombinaciji sa drugom bolešću, ali može da postoji i samostalno.

Pa kako prepoznati anhedoniju i koje mere treba preduzeti?

Pre svega, utvrdite koje simptome imate:

  • Nemate ni pozitivne ni negativne emocije.
  • Zatvaranje, nedostatak komunikacije
  • Smanjena aktivnost
  • Zanemarivanje prošlih interesa
  • Hronični zamor, apatija
  • Hladnoća i problemi u intimnoj sferi
  • Problemi u odnosima sa drugim ljudima
  • Opsesija negativnim mislima

U slučaju da se nađete sa nekoliko gore navedenih simptoma, trebalo bi da zakažete sastanak sa lekarom, jer se sami ne možete lečiti. Anhedonija je mentalni poremećaj i zahteva stručnu negu.

Nakon dijagnoze, mogu vam biti propisani lekovi i psihoterapija, jer je kod anhedonije rad mozga poremećen – prestaje da proizvodi endorfine – hormone radosti i zadovoljstva. Pored toga, važan je i rad izvan kancelarije psihologa – lečenje anhedonije kod kuće podrazumeva promenu stava prema životnim poteškoćama, obnavljanje iscrpljene psihe i svakodnevno traženje novih izvora zadovoljstva. Zajedno sa profesionalnom terapijom, ova metoda će vam pomoći da se brže nosite sa bolešću.

foto/marieclaire