Foto: Danilo Pavlović
Glumica Jelena Gavrilović je idealna sagovornica za temu magazina Grazia iz najmanje dva razloga: kako zbog profesionalnog iskustva na stranim setovima, tako i zbog stereotipa da se neprijatnosti u filmskom svetu događaju samo ženama i da se uglavnom događaju samo privlačnim ženama.
Kada ste čuli da će i naša filmska scena dobiti koordinatore za intimnost na snimanjima, šta ste pomislili?
Film koji sam snimala prošle godine u Engleskoj, a koji izlazi u oktobru, imao je na spisku ekipe i koordinatora intimnosti. Mi smo tu osobu zaista imali na setu, ali ga nismo koristili u scenama. Ja pripadam generaciji glumaca koja je na Akademiji učena da bude slobodna. To, da li smo mi privatno stidljivi ili ne, nema nikakve veze sa tim kako smo mi prihvatili svoje telo i koliko smo slobodni, odnosno oslobođeni od svega. Mislim da se to zanimanje pojavilo na setu zbog drugih stvari.
Možete li nam otkriti zašto?
Mislim da je to krenulo iz SAD-a u trenutku kada je otkriven onaj strašan talas zlostavljanja mladih glumica, verovatno kako bi se glumice pre svega, osećale ugodnije na setu. Ipak, što se tiče glumačkog izraza i onoga što glumac može da iznese na setu, mislim da koordinator intimnosti nije neophodan. Bilo bi korisnije da je takva osoba na akademijama, da obučava, da radi sa mladim ljudima koji su u procesu obrazovanja. Konkretno na setu kod nas, ne znam koliko će to novo zanimanje zaživeti. Takođe, treba znati ko je osoba koja to može da radi, da li je to glumac, psiholog, profesor scenskog pokreta. Koji je njegov ili njen background?
Budući da od jeseni kreće obuka, da li biste se mogli dosetiti nekih primera među kolegama kojima je takva osoba možda potrebna?
Koordinator intimnosti je neko ko može da bude koristan glumcima – početnicima, onima koji nikada nisu imali priliku da snimaju takozvane “nudity scene”, možda eksplicitnije scene kakve je, na primer, snimala Monika Beluči. Veoma je teško glumcu da u tom trenutku bude u liku, tako da koordinator može da bude i koristan, ali i da bude opterećenje glumcu, da stvara tenziju. Ono u šta sam sigurna jeste da glumci koji nemaju iskustva u takvim scenama, na ovaj način dobijaju priliku da se na neki način opuste. Kada imam takve scene, to se snima pod drugačijim okolnostima. Prisutan je samo neophodan deo ekipe da bi glumcima bilo ugodno.
Foto: Nebojša Babić
Učestvovali ste u stranim produkcijama. Koje su glavne razlike na snimanjima kod njih i kod nas?
Postoji samo jedna razlika u snimanju sa strancima i kod nas, a to je budžet. Mi smo zaista veoma limitirani sa sredstvima za snimanje filmova. Domaći filmski radnici su čarobnjaci, sa koliko malo sredstava uspevaju da rade, da naprave filmove i jedan kvalitetan program. Stranci imaju mnogo više novca i samim tim i mnogo više mogućnosti.
Veruje se da su glumice podložnije neprijatnostima na snimanjima intimnih scena nego glumcima. Veruje se da se takve stvari pre svega dešavaju lepim glumicama. Ima li stereotipa u svemu ovome?
Pitanje lepote je stvar za diskusiju. Kada si privlačna mlada glumica, neprijatnosti nisu samo na setu, neprijatnosti su svuda oko nas u svakodnevnom životu. Oduvek je gluma bila veoma specifično zanimanje. Sigurna sam da su koleginice bile u neprijatnim situacijama, dešavala su se i zaljubljivanja na setu pa se ljudi venčaju. Što se tiče neprijatnosti, uvek pokušavam da objasnim ljudima koji sa strane posmatraju ovaj naš glumački posao, da je nama već dovoljno neprijatno što moramo da se obnažimo u svakom smislu, ne samo fizički, već da ogolimo sebe iznutra pred toliko ljudi, da, na primer, imitacija seksualnog čina ili bilo kakva intimnost nemaju prostora za bilo kakvo zloupotrebljavanje. Nisam doživela neprijatnost kod takvih scena, niti sam čula da je neko to doživeo od mojih kolega, ali sigurna sam da će me možda sada neko i demantovati svojom pričom. Koordinator za intimnost može da pomogne ljudima koji nemaju iskustva ili imaju psihološki problem kod intimnih scena, a glumac već sam po sebi ne bi trebalo da ima problem sa tim, pa verujem da će novo zanimanje naći adekvatnu namenu.
Razgovarala: Milica Đorđević
