Zemlja na Severnom moru ima toliko toga da ponudi, da će vam i Holanđani priznati da glavni grad nije prava slika i prilika njihove domovine. Holandija je dom najvećem broju nacija u jednoj državi, ima ih čak 180. Mrežu reka i kanala iskoristila je da postane lider u hidroinženjeringu. Gaji više od 800 vrsta lala, dok se u Alsmeru prostire berza cveća na milion “kvadrata”. Treba li dodati da je i ona rekorder? Holandska gauda je najprodavaniji sir. Holanđani su zvanično proglašeni za najvišu naciju na svetu, sa prosekom od skoro 184 cm, a nezvanično, mnogo više se ponose izuzetnom ljubaznošću. Bilo gde da se zateknete, od ulice do ustanove, sigurno ćete naći bar jednog žitelja koji će vas nasmejano pozdraviti i pokušati da pomogne. Većina govori engleski jezik kao da im je maternji. Tvrde da su ga naučili jer još uvek titluju filmove. Vetrenjače po kojima je Holandija poznata neprestano se i masovno okreću u Kinderdijku, kod Roterdama. Ovo selo je ime, Dečije jezero, dobilo posle velike poplave u 15. veku, kada je preživelo samo jedno dete. Kolevku je, kaže legenda, na vodi održavala porodična mačka.
ROTERDAM – MODERNO ČUDO ARHITEKTURE
Roterdam stranci često vide kao novu Holandiju. Pošto je staro jezgro zbrisano nemačkim bombama u poslednjem svetskom ratu, marljivi Holanđani su od grada napravili moderno čudo arhitekture. Povoljan položaj, naslov jedne od najvećih luka na svetu i mnogobrojni investitori napravili su od Roterdama “Menhetn na (reci) Mesi”. To je grad budućnosti, a ako ne verujete, obiđite čuvene Kubne zgrade sa kockama umesto krovova, dizajnirane tako da se stambeni prostor što bolje iskoristi. Erazmovom mostu, starom tek četvrt veka, Holanđani zbog lepote tepaju “Labud”. Najviši toranj u zemlji (185m) je Euromast, a zovu ga “mali Ajfel” jer se sa njega pruža veličanstven pogled na grad. U Oudehavenu, staroj luci, naći ćete najstariju zgradu u Roterdamu, pravu oazu istorije, kao i idealno mesto za predah u nekom od brojnih kafea i restorana. Hotel Njujork obeležava mesto iz kojeg je krenuo prvi brod ka Novom Amsterdamu, danas znanom – Njujorku. Hotel ima pozorište i najbolji riblji restoran. Na jezeru i parku Kralingse Plas osim odmora u prirodi možete uživati i u vožnji biciklom, nacionalnom prevozu, ali se nemojete začuditi ako tokom dana vidite i surfere. Ni noću vam neće biti dosadno. Kod stare luke, u oblasti Stadhuisplein, nižu se mesta za ljubitelje bar dancinga, a omiljena sastajališta mlađih Roterdamaca su Cinema, BED, Bird Jazz Club, i noćni klub De Witte Aap. Oblast Witte de With Street obožavaju poklonice alternativne muzike i pabova, dok je Meent oblast za otmeni provod sa koktelima i u vinskim tavernama. U celom gradu videćete muškarce u trendi odelima i sakoima, i žene u elegantnim poslovnim kombinacijama.
HAG – BISER SEVERA
Hag se smatra najlepšim gradom Holandije, čemu doprinose velike plaže, palate, park Haagse Bose, bajkoviti dvorac Duivenvoorde iz 16. veka i neobični muzeji. Nije velik, pa vam je sa biciklom kao na dlanu. U Mauritshuis muzeju čeka vas slavna Devojka sa bisernom minđušom, Vermerovo remek delo koje još od 17. veka nadahnjuje druge umetnike, a danas se po ovoj slici snimaju filmovi i pišu romani. Gužva je i pred delima Rubensa, Brojgela, Rembranta. U muzeju Gemente nalazi se najveća kolekcija primenjene umetnosti: keramika, nameštaj, srebrnine, muzički instrumenti i drugi predmeti koji su obeležili život stanovnika u poslednja dva veka. Holanđani obožavaju makete, shvatićete kada posetite Park minijatura Madurodram i sve bitne građevine Holandije u malom. Muzej skulptura pored Severnog mora prikazuje savremena dela, a svima je glavni motiv čovek. Od tamnica u kojima su još od 14. veka živeli najteži kriminalci napravljen je Muzej zatvora, dok Louwman od 1934. godine čuva najstariju kolekciju automobilskih klasika na svetu, sa 250 eksponata.
Palatu mira su stanovnici Balkana upoznali kao Međunarodni sud pravde, a zapravo je reč o najlepšem gradskom kompleksu. Kompleks Binenhof iz 13. veka, danas je sedište holandskog parlamenta i Viteškog hola, iz kojeg vas posmatra osnivač grada, nemački kralj Vilijam Drugi. Predgrađe Ševeningen poznato je po sedištu holandske vlade i zatvoru za haške osuđenike, ali i po Mesdag centru panoramnog slikarstva, sa ogromnim prikazom Ševeningena iz 18. veka u 3D tehnici. Na ogromnoj plaži načičkani su barovi, a Holanđani ovde dolaze i na kajt surfing, jedriličarenje, puštanje zmajeva. Spuis ulica je odlična za šoping, ali je i mesto gde ćete jesti holandske “delikatese s nogu”, strup vafl i usoljenu haringu. Plein kvart je jedan od najpopularnijih haških četvrti, gde se izlazi na piće i ručak posle posla.
UTREHT – GRAD MLADIH
Iako brojni zamkovi svedoče o starini četvrtog po veličini grada u Holandiji, Utreht pripada mladima. Najveći je univerzitetski centar u zemlji. Omladini je prilagođeno mnogo toga, pa i renesansna palata Paushuize u srcu grada. Izgrađena za vreme Hadrijana VI, jedinog holandskog pape, danas je pozornica za sjajne koncerte. Obilazak gradića od oko 330.000 stanovnika možete početi od rodne kuće velikog slikara Pieta Mondrijanija, gde je napravljena i kopija njegovog pariskog ateljea. Zaljubljenicima u dizajn dobro je poznato ime Gerit Ritveld. U Utrehtu je dobio muzej u kojem su izloženi i njegovi, i radovi starih holandskih majstora. Čuvenu kuću Ritveld – Šreder projektovao je davne 1924, ali u tako modernom maniru da joj niko ne bi dao skoro sto godina.
Kafići i restorani su zauzeli mesto na obalama kanala u Utrehtu, koji veoma podsećaju na one amsterdamske, pa i venecijanske. Tu možete probati kuhinju sa svih strana sveta, ali nemojte preskočiti holandske palačinke, tako bogato napunjene slanim ili slatkim nadevom da podsećaju na naše pite.
Srednjovjekovno središte Utrehta je isprepletano skrivenim prolazima koji često vode do predivnih cvetnih vrtova, a dvorci koje ćete ovde videti po lepoti se mogu meriti i sa onim mnogo slavnijim. Raštrkani su u zelenilu, a mnogi su otvoreni za posetioce. U Stadskasteel Oudaenu iz 13. veka nalazi se sjajan restoran koji pravi i domaće pivo. U Utrehtu se nalazi i najveći holandski zamak, De Har. Iako zbog tvrđava, kula, pokretnih mostova i masivnih kapija podseća na srednji vek ili na drevne bajke, projektovan je u 20. veku za porodicu Van Zejlen, kako bi udovoljio njihovom ukusu za raskoš i umetnosti. Zamak je okružen negovanim vrt s travnjacima, topijarima (skulpturama od rastinja) i jezercetom. Ako ste, pak, u dobroj kondiciji, popnite se na kulu Dam crkve iz 14. veka – 465 stepenika u zamenu za pogled na jednu od najlepših panorama koje se mogu videti. Osim iz vazduha, Utreht se može doživeti s reke, plovidbom kanalima, ili biciklom, kao pravi Holanđani.
GAUDA – CARSTVO SIREVA
Godine gospodnje 1395. seljaci iz okolnih farmi počeli su da iznose sireve pred Gradsku skupštinu u Gaudi. Sir u kolutovima nije imao ime, ali je bio toliko dobar da se pročuo nadaleko, pa su ga kupci prozvali imenom grada. Tako je nastala najstarija pijaca sireva na svetu. Danas je Kaasmarkt svakog četvrtka, od aprila do avgusta, turistička atrakcija, dok se čuveni sir proizvodi u celoj pokrajini Južnoj Holandiji, i na njega odlazi 60 posto cele proizvodnje sira u zemlji. Tek na licu mesta, saznaćete da mu se ime ne izgovara onako kako ga poznaje ceo svet, nego “hovda”. Pravi sir iz Gaude pravi se od svežeg mleka krava koje žive na paši. O tome svedoče polja u Dolini sireva kojoj pripada i ovaj gradić, gde hiljade krava žive pod vedrim nebom. Zadržala se još jedna tradicija iz 14. veka, da seljaci i trgovci tapšanjem potvrde uspešan pazar. Poseta pijaci nije potpuna bez obilaska “de Goudse Waag”, što u prevodu znači vaga za gauda sir. U toj zgradi iz 17. veka, sagrađenoj za merenje sira, danas je Muzej za sir i zanat. Tu možete probati sireve i pogledati kako se proizvode narodne rukotvorine. Ljubiteljima sira iz celog sveta u sezoni je drugi dom Tannery Lane, privatna vikendica u najmanjoj gradskoj ulici. Izgrađena je 1879. godine, što se vidi spolja, dok unutra možete naći sve što vam je potrebno za prijatan boravak u gradiću.
Sir je tokom vekova postao treći nacionalni simbol, posle lala i klompi. Učestvovao je i u ratovima. Pre manje od tri veka, holandske vojnike nazivali su kaaskop, kape od sira, jer su, u nedostatku šlemova, na glavama nosili posude za čuvanje sira. Holanđani godišnje pojedu čak 15 kilograma po stanovniku, a samo u Dolini sira, između Roterdama i Utrehta, proizvede se 20 miliona kilograma.
Među najizvrsnijima se ističe 12 vrsta, a pored gaude, od poznatijih su još edamer, rupičasti masdam, i šmir, sir za mazanje. U Gaudi obavezno morate probati i čuvene tanke vafle sa sirupom od karamele, koji su počeli da se prave u 19. veku. Sir se može degustirati sa holandskim pivima, još jednim nacionalnim ponosom.
Foto: Shutterstock
