Golotinja odavno nije tabu, ili nam se, ipak, to samo čini. Od društvenih mreža, preko štampanih i elektronskih medija, preplavljeni smo sadržajima koji nude na izvol’te golo žensko, a sve češće i muško telo. Možda nismo svaki put izloženi eksplicitnoj golotinji, ali obnaženost je sveprisutna, često nametljiva, neretko i vulgarna. Granica između zavodljive, suptilne erotike i jeftine pornografije kao da ne postoji, što ostavlja sve manje prostora za istinsko (vizuelno) uživanje u savršenoj božjoj kreaciji, koja se zove – ljudsko telo.
Opčinjenost golim (ljudskim) telom, njegovom lepotom, proporcijama, ali i tajnom koju skriva, prisutna je oduvek. Umetnost je dala poseban doprinos kultu ljudskog tela, podižući ga na pijedestal savršenosti, perfekcije, ali i (ne)skrivene žudnje. Od daleke istorije, pa nadalje, najveći svetski slikari i skulptori, pronalazili su inspiraciju u lepoti golog tela, stvarajući remek-dela neprolazne i neprocenjive vrednosti. Ipak, koliko god se tim delima danas divili, u vreme njihovog nastanka, javnost im nije bila naklonjena. Uprkos autentičnosti i lepoti prikaza, eksplicitna golotinja je uvek provocirala javnost, pa su mnoga dela, zajedno sa svojim autorima, završavala na stubu srama. Setimo se samo čuvene Gole Maje, španskog slikara Franciska Goje, koja u istoriji umetnosti važi za prvi profan ženski akt u prirodnoj veličini. Slika je izazvala brojne polemike i kontrovrze, a kada je ovaj golišavi motiv završio i na poštanskim markama, američke vlasti su čak zabranile da pošiljke sa pomenutim markama uđu u njihovu zemlju. Slične reakcje i sablažnjavanje javnosti, izazvala je i raskošno-renesansna slika slavnog Ticijana Urbinska Venera, koju je pisac Mark Tven nazvao najopakijom, najgadnijom i najopscenijom slikom na svetu. Burno negodavanje nije zaobišlo ni sliku Dame iz Avinjona, čuvenog Pikasa, koju je stručna kritika proglasila nemoralnom.
Dvadeseti vek je doneo sasvim novu, još eksplicitniju promociju golotinje. Filmska industrija, magazini, kreiranje i procvat popularne kulture, iznedrili su novi trend, koji je tendenciozno koketirao sa erotikom. Već tokom svog zlatnog doba, Holivud je insistirao na glamuru, ali i na seksepilu filmskih zvezda. Raskošni dekoltei, ukrašeni dijamantskim ogrlicama ili duboki izrezi na skupim haljinama koje otkrivaju noge iznad granice pristojnosti, od mnogih glumica su napravili seks-simbole. Ipak, nijedna nije dosegla kultni status besmrtne Merilin, koja je brendirala sopstveni seksepil i podigla ga na nivo umetnosti. Nema sumnje da joj je u tome pomogla i naslovna strana prvog broja magazina Playboy, a još više unutrašnja duplerica, koja je izazvala skandal i senzaciju. Fotografija gole Merilin, zapravo je nastala, pre nego što je ona postala čuvena MM, a u Playboyu je završila zahvaljujući iskusnom Hju Hefneru, koji je otkupio njen foto-akt od fotografa Toma Kelija. Iako su joj nakon ove epizode mnogi prognozirali brzi kraj karijere, Merilin je postala najpoznatija seksi plavuša svih vremena.
Pomenuti Playboy je bio i ostao imperativ za eksplicitinu i kvalitetnu golotinju. Njegov status nikada nije bio doveden u pitanje, iako su mu parirali mnogi, manje ili više uspešni svetski seksi magazini. Pojaviti se na naslovnoj strani ili duplerici Playboya, bila je privilegija, kojoj nisu odolele ni mnoge uspešne glumice, pevačice i druge javne ličnosti. Iako su zvezde meseca bile najseksepilnije starlete, koje je birao Hefner, lično, tiraž bi vrtoglavo skočio nakon što bi se u Playboy-u pojavila obnažena Džoan Kolins, seksepilna Bo Derek ili seksi – Lolita, Dru Barimor.
Ipak, glorifikacija golotinje, koju je Hju Hefner podigao na prestižni nivo, samo je nastavak nečega što je nastalo mnogo pre samog Playboya. Pin-up koncept, odnosno posteri atraktivnih (polu)golih devojaka, zavodljivih oblina, krasili su brojne časopise već tokom Drugog svetskog rata. Ideja nastala s ciljem podizanja morala vojnicima, koji su se borili na frontu, daleko od svojih kuća, devojaka i žena, pokazala se veoma uspešnom. Potražnja za posterima je postala masovna, a slike atraktivnih pin-up lepotica bile su okačene na zidovima vojničkih soba ili skrivene u unutrašnjosti njihovih ormarića. Pin-up devojke su bile preteča Playboy zečica, iako kod njih nije bio akcenat na eksplicitnoj golotinji. Prednost su davale posebno odabranim seksi kostimima, korsetima, halterima, prozirnim gaćicama, špicastim grudnjacima, kao i celokupnom performansu, koji je bio njihovo glavno sredstvo zavođenja. Bilo je među njima onih koje su se posebno isticale, pa čak i dostizale status pin-up zvezda. Jedna od njih je svakako Beti Pejdž, kraljica pin-upa, o čijem burnom životu je 2005. godine snimljen i film Notorious Betty Page (Ozloglašena Beti Pejdž).
Golotinja je uvek bila intrigantna, zanimljiva, izazovna, uzbudljiva, ali opet prikrivena. Koliko god bila zastupljina, ipak je delovala iz drugog plana. Često je bila stigmatizovana, pa i zabranjivana, čak i u nekim skorijim, modernim vremenima. U novijoj istoriji, žena koja je uvela golotinju u mainstream, svakako je bila Madona. Dežurna rušiteljka tabua potrudila se da razbije sve predrasude i pokaže da prikazivanje golog tela nije greh. U isto vreme, znala je da sex sells, pa se zato nije libila da svoju karijeru gradi na otvorenom koketiranju sa erotikom. Pre nego što je postala slavna, čak je i pozirala gola, verujući da će joj to doneti brži uspeh i zaradu, ali to se nije dogodilo. Štaviše, napravilo joj je probleme, čim je njeno ime postalo poznato širom sveta. Ipak, ona ne bi bila Madona, kad ne bi prkosila puritancima i lažnim moralistima. Na vrhuncu popularnosti, kad niko normalan to ne bi uradio, snimila je seriju novih, eksplicitno golišavih fotografija i objavila konceptualnu knjigu Sex! Iako je deo javnosti bio skandalizovan, Madona je, možda i neočikvano, višestruko profitirala od sopstvene golotinje. S druge strane, njen potez je otvorio zabranjena vrata tamnog vilajeta. Ne samo da su mnoge pop zvezde krenule da grade svoje karijere po Madoninom receptu, već je golotinja postala must.
Dvadeset prvi vek je promenio mnoga stara pravila i uveo nova. Zabranjeno i bestidno odavno ne postoji, a šokiranje i skandalizovanje javnosti se smatra nezaobilaznim i sigurnim korakom na putu do uspeha. U skladu sa tim, i golotinja je promenila svoj pravac. Iz magazina, filmova ili scenskih performansa, preselila se u svakodnevicu. Dostupna je svima, skoro bez ograničenja i cenzure. Društvene mreže posebno dominaraju. Kao da je reč o nekom nude kultu, golišavi su svi, kako žene, tako i muškarci. Više ni crveni tepisi nisu isti. Obnažene ili polugole zvezde i zvezdice postale su uobičajena pojava. Svoju obnaženost nose sa više ili manje stila, sigurne da će im prikaz napupelih bradavica ili sveže podignute fake guze, doneti više naslovnih strana, nego raskošna haljina nekog slavnog dizajnera. Deo nove realnosti je i OnlyFans, ultrapopularna platforma na kojoj svoje mesto pronalaze svi oni naloženi na egzibicionizam i laku zaradu. A i među njima ima raznih – poznatih, anonimnih, mladih, starih. Iako će mnogi reći da je OnlyFans samo moderan oblik prostitucije na daljinu, pod geslom ništa pipanje, samo gledanje, profit koji se tamo ostvaruje, puno toga objašnjava…
Hiperproduckija golotinje je srušila i poslednje tabue, kada je reč o ovoj temi. U isto vreme, učinila je golotinju prilično (ne)zanimljivom. Fotografija golog tela je nekada bila eskluziva i neka vrsta ulova, a danas je lako dostupna svima, pa nema više tog ushićenja. Od golotinje više nikome ne crvene obrazi, jer je sve već viđeno i pokazano bezbroj puta. Ipak, to ne znači da je golotinja postala dosadna i da nema budućnost. Golo telo će uvek intrigirati, pa i provocirati, iako u njegovom prikazu nema ničeg skarednog. Uostalom, poznata uzrečica lepo kaže – nismo se rodili obučeni. Važno je samo imati meru i malo više stila. I što je najvažnije, ne dovoditi golotinju i pornografiju u isti kontekst. Doza tajne, maštovitosti i suptilnosti nikada ne može biti višak…
Foto: PRofimedia
Tekst: Bratislav Mihailović
