Maslinovo ulje uobičajno se koristi širom sveta u pripremi hrane, bilo za prženje ili prelivanje, kao i sastavni deo dresinga za salate. Proizvedeno ceđenjem plodova maslina, klasifikuje se kao biljna materija i smatra najboljom vrstom masnoće koja postoji. Utkalo je i svoj put do naših kuhinja, međutim mi i dalje nismo sigurni kako se pravilno upotrebljava.
Bogato je nezasićenim masnim kiselinama i polifenolima (koji smanjuju nivo holestereola u krvi i upale u organizmu), kao i belančevinama i vitaminima A, D, K i E.
Nepobitna je činjenica da poseduje sve benefite po ljudski organizam – kada se koristi hladno, ali šta se dešava pri termičkoj obradi na visokim temperaturama?
Urbani mit kaže da maslinovo ulje pri prženju ispušta štetne materije po zdravlje. Da li je to istina? Ne, nije.
Zbog visoke temperaturne tačke dimljenja maslinovo ulje pogodno je za kuvanje i prženje. Naime, može doći do gubitka nekih polifenola, hlapivih alkohola i estera, kao i do promene mirisa, ali ne menja nutritivnu vrednost i strukturu, i to na temperaturi čak do 200 stepeni celzijusovih.
Štaviše, u sebi sadrži stabilizatore koji štite hranu od gubitka hranljivih materija pri prženju, te ne prodire masnoća u nju, pa je gotovo jelo manje masno.
Koje maslinovo ulje je najbolje onda za upotrebu?
Odgovor je: ekstra devičansko, jer to znači da je nerafinisano, hladno ceđeno, ne sadrži više od 1% oleinske kiseline i nije hemijski modifikovano. Kvalitetnom devičanskom ulju, boja je uvek nešto tamnija a ukus gorak i ljutkast, koji “grebucka” pri gutanju.
Malo je poznato, da što je ulje svežije i kvalitetnije, ono će bolje podnositi visoke temperature. Zato je vreme da suncokretovo i druga ulja koja i dalje koristite, zamenite maslinovim.
Foto: Pexels
Pripremila: T.M.
