Otkako smo moji vršnjaci i ja na dejting sceni, dopisivanje je najnormalniji način komuniciranja i flertovanja. Na početku je to bio SMS, zatim Facebook, a potom i Instagram, WhatsApp, Viber. Do konkretnih dejting aplikacija do sada niko od nas nije došao jer jednostavno nije bilo potrebe. Dopisivanje, makar meni, preslatko je, opušteno i spontano, savršeno da otkrijete osnovu nečije ličnosti i to ne samo kroz informacije koje vam daje, već i kroz način na koji se dopisuje.
Lično, obožavam da se dopisujem sa osobama koje mi se sviđaju i baš svakoj vezi koju sam do sada imala prethodilo je dopisivanje i to čak i u dužim vremenskim periodima (nekoliko nedelja ili pak nekoliko meseci, u zavisnost od toga koliko smo se poznavali uživo, kako je tekao odnos, ali i kakve su bile životne okolnosti u tom trenutku). Naravno, dopisivanje se nije uvek završavalo vezom, ali tokom višegodišnjeg dopisivanja sa toliko različitih ljudi, samo jednom mi se desilo da mi dečko ne odgovori na poruku, a taj “seen” me je zaboleo toliko koliko je bila ozbiljna poruka koju sam mu poslala. Ah da, najbolje od svega je to što je ta poruka (malo me je sramota da kažem *roman*) bila pročitana, a onda označena kao nepročitana (tada je na Facebooku postojala ta opcija) – da, nemojte me osuđivati što sam sedela nad laptopom i ne trepćući gledala u naš čet čekajući odgovor!
Znate u čemu je stvar? Odbijanje u bilo kojoj formi niko ne voli, ali makar jednom u životu se morate suočiti sa njim. Ignorisanje poruke je na neki način upravo to – odbijanje, koje je gore i bolnije što vam je neki odnos važniji, bez obzira na to da li ste i dalje na nivou platonske ljubavi ili ste pak započeli nešto.
Treba prihvatiti činjenicu da nekada moramo da budemo odbijeni jer, nažalost, ne možemo svakom da se sviđamo, ali u tom slučaju sam uvek za to da nam se jasno stavi do znanja. Pa, preko poruke je makar lako reći “ne želim više da se viđamo”, “ne želim više da se čujemo” i slično. Čemu “seen”? Da, shvatićemo mi tu “poruku” vrlo dobro, ali samo mislimo da zaslužujemo malo više poštovanja, ako ne nekog malo boljeg objašnjenja.
Dakle, što se mene tiče, nije u redu ignorisati nekog – na kojoj god strani da se nalazite, zaista nije tako teško reći da nešto više ne želite. To je fer i korektno prema svima. Zapravo, lakše je i konkretnije. Znate na čemu ste.
Da, kada prođu dani i dani kako niste dobili odgovor, i tu je jasno šta se dešava, ali tada i dalje postoji nada da se nešto suludo isprečilo pa je odgovor izostao – u tom slučaju je lako pomisliti da “samo još jedna poruka” nikoga neće ubiti čime ćete sebi samo dodatno otežati proces opraštanja od odnosa koji nikada nije uspeo da se razvije, pomirenja sa tim i nastavljanja dalje.
U tome leži najveći izazov – kada na odnos nije stavljena tačka, već su ostale njih tri, teško je “preseći” i odlučiti da nikad više ne želite da neko učini da se osećate tako nedovoljno i neadekvatno, možda čak i povređeno i uvređeno. Ali to je važno. Niko ne zaslužuje takav tretman, a toksičnih odnosa nam je svima preko glave.
Stisnite petlju i napišite šta imate, ako već ne možete da kažete uživo. Čet ćete lako obrisati, da vas ne podseća na bilo kakvu neprijatnost, a vaša savest će biti mirna. I drugoj strani će biti lakše, kada se emocije slegnu i kada shvati da je tako najbolje za sve.
Foto: Pexels
Tekst: Ivana Tomić
