Još uvek se kristalno jasno sećam svog adolescenskog perioda i čini mi se, bez da zvučim pretenciozno, da je sve bilo jednostavnije. Normalno je da svako vreme nosi svoje promene i da se mi, koliko nam dostupni psihološki kapaciteti dozvoljavaju, adaptiramo na iste. Još je grčki filozof Heraklit rekao da se sve neprestano menja i postaje nešto drugo u odnosu na ono što je bilo pre.
Međutim, deluje mi da danas sve ide drastično brže, te uz predominaciju online kulture koja menja način komuniakcije, govora i odnosa među ljudima, stvarju se nove fraze, izrazi i uopšte vokabular koji bez adekvtanog obrazloženja nekog milenijalca nismo u stanju baš najbolje razumeti. Dakle, jezik se stalno razvija i milenijalci su na čelu ove promene gde upravo oni kreiraju i uspostavljaju primenu novih jezičkih umeća. Sećam se da je reč “dejtovanje” imala nekolicinu sinonima te je bilo svejedno da li ćete reći sudar, sastanak, spoj, ukoliko sa nekim idete da se viditi privi put, dok ukoliko ste već u nekom odnosu govorilo se “furanje, hodanje, zabavljanje”.
Danas jezik dejtovanja izgleda tako da vam bukvalno treba prevodilac ukoliko želite da razaznate ili diferencirate između spoja, dejta ili ozbiljne veze. Spisak je poduži ali zvuči nešto ovako: Benching Breadcrumbing, Cuffing, DTR, Gaslighting, Ghosting, GYAT, ICK faktor, ILY, Pink flags, Simp, Sigma, Snack..i tako dalje da spisak ide u nedogled. I šta se promenilo kada je “dejtovanje” konkretno u pitanju, odnosno da li smo izgubljeni u tranziciji od ugovorenih brakova do dejtinga preko aplikacije?
Istorijat dejtinga
Gledajući kroz istoriju, dejtovanje jeste doživelo izvanredne transformacije, tako da su se romantične veze menjale tokom vekova. Ako govorimo o Antičkom periodu, koncept dejtovanja nije bio značajan. U antičkom Rimu, žene su imale ograničenu kontrolu nad svojim životima i uglavnom se očekivalo da se udaju i rode sinove. Ljubav i romantika nisu bili ključni faktori, a fokus je bio na praktičnim aranžmanima za brak ili potomstvo. Srednji vek je doneo blagi pomak u smislu da je kompetativnost bila na značaju. Drugim rečima, neophodno je bilo boriti se sa drugu osobu i naći način kako privući njenu-njegovu pažnju, te su se organizovali turniri viteškog nadmetanja a sve u cilju impresioniranja druge osobe.
Sa dolaskom renesanse samo udvaranje poprima jedan složeniji oblik, te iziskuje više investicije tako da je koncept udvaranja i osvajanja potencijalnih partnera dobio na značaju. Bližeći se dvadesetom veku, tradicionlano udvaranje je podrazumevalo strukturisana i definisana pravila i rituale tako da su veze često bile ograničene i usmerene na društvene norme. Kako su se dešavale novine u socijalnom kontekstu, razni pokreti za slobodu i prava žena stupili na snagu, tako je dejtovanje evoluiralo, postalo manje formalno te je sloboda u izboru partnera bivala isključivo lična.
I tako smo došli do modernog doba u kome je tehnologija uticala revolucionarno na način na koji ljudi ostvaruju interpersonalne i romantične veze. Ukoliko zanemarimo online platforme i aplikacije koje dominiraju dejting scenom, ono što bi za ovu epohu možda bilo važno naznačiti, jeste naglasak na ličnim vezama i kompatabilnost svakog pojedinca.
Ljubav u doba milenijalaca
Milenijalci, poznati i po terminu “Ja-generacija” , rođeni u periodu između 1981. I 1996 (iako se naziv generalno koristi za generacije rođene 2000.ih) pristupaju dakle vezama i ljubavi malo drugačije nego prethodne generacije. Odrasli u svetu brzog tehnološkog napretka, različitih kulturnih uticaja i promenljivih društvenih normi, imaju tendenciju da daju prioritet individualnosti, autentičnosti kao i nešto drugačijem načinu komuniciranja u svojim romantičnim odnosima. Ne podležu konvencionalnim pravilima te shodno tome odlažu stupanje u bračnu zajendicu, manje tradicionalna struktura je preduslov a prednost daju emocionalnoj u odnosu na finansijsku stabilnost.
Kao što je već pomenuto, društvene mreže i aplikacije za upoznavanje su odigrale značajnu ulogu u oblikovanju njihovog pristupa upoznavanju i formiranju odnosa sa drugima generalno. Istraživanje sprovedeno od strane Pew Istraživačkog Centra ukazuje da je online dejtovanje postalo toliko uobičajeno poslednjih godina te da 30% odraslih u Sjedinjenim Državama koristi neke od dejting sajtova ili aplikacija. Ova studija je takođe otkrila da je veća verovatnoća da će mlađi odrasli koristiti aplikacije za upoznavanje više od starijih, pri čemu je 48% mladih između 18 i 29 godina izjavilo da je bar jednom upotrebilo neku od aplikacija. Iako single ljudi svih uzrasta žude da pronađu ljubav do kraja života, nije lako snaći se u “moru” potencijalnih dejtova koji su sada dostupni preko sajtova za upoznavanje.
Socijalni psiholog Bari Švarc ovaj fenomen dostupnosti apsolutno svega je nazvao “Tiranija slobode” i odnosi se na doživljaj preplavljenosti, anksioznosti i nesigurnosti kada imamo previše izbora a nemamo adekvatne resurse da upravljamo tim izborima. Zaista zvuči paradoksalno, ali je tako jer kad pogledamo na primer sa jedne strane da je kulturno viđenje i poštovanje braka kao institucije u opadanju, a sa druge strane prema Pew Centar studiji iz 2011. godine preko 70% milenijalaca želi da stupi u brak u nekom trenutku svog života.
Generalno, romantični odnosi nikada nisu bili jednostavni, jer ne morate biti stručnjak da znate da sve što involvra emocije nosi sa sobom neku dozu ranjivosti i težine a što opet čini suštinu i lakoću postojanja. Danas, u modernoj eri našeg bitisanja, sve je doživelo transformaciju, te kada govormo o dejtovanju i romantičnim odnosima prosto je nemoguće a ne dotaći se rečnika kojim aktuelno morate da vladate ukoliko želite da budete aktivni u “dejting” svetu. Da, izgleda da su stari dobri dani gde su postojale tri etape romantične veze – zabavljanje, veridba i brak – davno nestali. Dakle, sada postoje novi izrazi za svaki početak i kraj vašeg “dejting” života, bez obzira da li se osoba koju viđate istovremeno viđa i sa drugm ljudima – što se zove roaching ili doživite nešto što se zove love bombing – kada vas druga osoba toliko obasipa ljubavlju i pažnjom pre nego što tek tako “nestane sa lica zemlje”.
Jedan od najpoznatijih izraza modernog dejtovanja (ili raskida) svakako je Ghosting i predstavlja čin naglog i naizgled bez razloga, prestanka bilo kakve komunikacije u nadolazećoj romantičnoj vezi. U bukvalnom smislu kao da duh nestaje u vazduhu, ignorišući poruke i pozive druge osobe, prekidajući svaki kontakt. Najviše frustrirajuća stvar u vezi sa Ghostingom jeste što ostavljena osoba postaje potpuno zbunjena ne znajući pri tom šta je ni kada pošlo naopako. Ovakav način prekidanja romantičnog odnosa, bez obzira da li je u početnoj fazi ili ne, se može protumačiti kao oblik emocionalne okrutnosti i zaista može produbiti doživljaj straha od napuštanja.
Postoje brojni razlozi zašto neko ghostuje, tj izbegava suočavanje sa drugom osobom direktno, među kojima su i psihološku faktori u smislu nemogućnosti sučeljavanja sa neprijatnom situacijom. Jer ovo izbegavanje, koje se može protumačiti kao nedostatak poštovanja, možda zaista proizilazi iz nemogućnosti da se osoba izbori sa sopstvenom neadekvatnošću i stupi u kontakt sa svojim osećanjima a potom ih otvoreno iskomunicira drugome. Ostvaiti nekoga je teško isto koliko i biti ostavljen, ali je svakako više dostojanstveno i humano direktno o tome govoriti nego jednostavno-nestati.
Nakon Ghosting-a sledi Hunting (proganjanje), I to se može objasniti kao ponovna pojava neke osobe u našem životu, bez najave ili upozorenja. Dakle, neko nas je nekada Ghostovao, i onda na jednom dolazi opet u naš život, ali ne direktno (dakle ne šalje poruku niti zove telefonom), već stihijski, putem instagrama na primer lajkuje našu sliku ili story. Ovakav način približavanja se može protumačiti kao pasivan pokušaj ponovnog povezivanja, i čini mi se da na njih ne treba obraćati pažnju, jer ukoliko neko želi iznova da dopre do vas postoje efikasniji i iskreniji načini. Zatim tu je i Zombieing – povratak određene osobe u vaš život nakon meseci ili čak godina ne javljanja, uporno pokušavajući da uspostavi kontakt ili vezu sa vama, uprkos nekadašnjem “odlasku bez pozdrava”.
A slow fade – sporo bledenje je bukvalnu prevod, opisuje postepeno udaljavanje jedne osobe u odnosu. Dakle, suprotno od ghosting, odnosno naglog prekida veze, slow fade je prolongiranje, sporo I dugitrajno odvajanje od nekoga sa kim ste izvesno vreme, i takođe opet involvira izbegavanja direktnog suočavanja sa partnerom i iskrenog, kratkog razgovora.
Spisak rečnika savremenog dejtovanja je zaista dug i ne znam da li je to doslovno a istovremeno metaforičko objašnjenje određenog čina u odnosu na drugu osobu donelo olakšanje ili je otežalo već ne tako jednostavan svet romantičnih veza. Kao što je period za vreme Frojda nazvan neurotičnim nivoom funkcionsanja, potom je usledio granični, čini mi se da se aktuelno vreme može nazvati narcističkim. Milenijalci su odrasli dobijajući ono što žele, a kontorla je ključna reč koja im pruža više udobnosti nego brige. Shodno tome se delimično može objasniti njihova snižena tolerancija na frustraciju kada naiđu na otpor, stres ili neočekivanu situaciju posebno kada su odnosi sa drugima u pitanju. Sa druge strane, ono čemu nas oni mogu naučiti jeste tolerancija.
Možda zvuči paradoksalno u smislu sa jedne strane hoće sve i odmah a sa druge strane su tolerantni, zbog izložnosti većoj raznolikosti dejtovanja, druženja kao i prihvatanju drugačijih stilova života, kulturne različitosti, mlađe generacije prioritizuju diversivikaciju I inkluziju. Milenijalci su istovremeno preteća i najuzbudljivija generacija od kada su bejbi bumeri doneli društvenu revoluciju, ne zato što pokušavaju da preuzmu establishment, već zato što odrastaju bez njega. Uprkos povećanoj samocentriranosti, narcizmu, osećaju pripadnosti, postoji nešto oko čega se većina nas može složiti a to je da su milenijalci fini. Da, kada pogledate aktulene opinion lidere i influensere, oni nemaju onu dozu ironije i sarkazma koju je reciomo Dejvid Leterman imao.
Oni su optimistični, otvoreni, pragmatični idealisti, njihov svet je ravan te shodno tome i ne žele vođe zbog čega revolucije imaju još manje šanse nego prethode pobune, žele odobrenje, imaju ogroman strah od propuštanja (čuveni FOMO), opsednuti su poznatima ali ih ne idealizuju, ne identifikuju se sa velikim institucijama (čak jedna trećina odraslh u Americi mlađih od 30 godina nije verski opredeljeno), informisani su ali nedovoljno aktivni, i da, oni obožavaju svoje telefone ali mrze da pričaju njima. A što se romantičnih veza tiče, pa da..postoje neke karakteristike koje su ključne za milenijalce kao na primer odlaganje stupanja u brak, prihvatanje različitosti i veći naglasak na ličnom rastu i napredovanju. Suočavajući se sa jedinstvenim izazovima u komunikaciji, milenijalci pronalaze kako da na najadekvatiji način ostvare partnerski odnos ali istovremeno redefinišući ga u smislu šta znači biti zaljubljen u modernoj eri.
Piše: Snežana Mrvić
Fotografije: Emilija Stanišić za Grazia Rs
Stajling i kreativna direkcija: Milena Kitić
Modeli: Aniko za @_Jsmanagment, Aleksa S. za @Demons_model_managment, Sara Ž. za @Foxmodelbelgrade
Asisetnt stiliste: Tijana Mišović
Makeup: Milan Bauranov
Hair: Maja stanišić
Lokacija: Lift Bg
