Kada je stigla vest da se razvode Bil i Melinda Gejts, ceo svet radoznalo prati kako će podeliti 150 milijardi dolara imovine. Jedini koji se oko toga ne brinu su njihova deca. Dvema ćerkama i sinu otac je javno poručio sledeće:
“Deci se ne čini usluga ako im se ostavi veliko bogatstvo. Ono remeti sve što bi mogli da učine, stvarajući sopstveni put. Naša deca dobijaju sjajno obrazovanje i nešto novca, tako da im nikada neće biti loše, ali će izaći u svet i imati svoje karijere”, objasnio je osnivač Microsoft-a.
Prilikom pisanja testamenta običnim roditeljima je jedina briga kako će sve što imaju raspodeliti među decom. Istaknuti svetski bogataši više se ne zamaraju ovakvim banalnostima. Sve više njih se obavezuje da svojoj deci neće ostaviti ništa. Ili će im dati tek deliće ogromnog bogatstva. Gejts tako razmišlja još od kada je pročitao intervju koji je Voren Bafet dao 1986. godine. Reč je o onom istom investitoru koji je prvi odlučio da skoro sve, 85 posto od stotinak milijardi dolara, razdeli dobrotvornim društvima.
“Nisam entuzijasta oko nasleđivanja bogatstva, pogotovo dok šest milijardi drugih ljudi živi daleko siromašnije od nas”, objasnio je Bafet. Ni preostalih 15 posto ne ide njegovoj deci, nego će dobiti tek manje iznose.
Kad milijarder zaveštava mrvice sa svoje trpeze, to je i dalje neuporedivo više od onog što će većina ljudi steći tokom svog života. Ipak, njihove odluke povezuje slična nit, a za svoj novac imaju drugačiji plan. Gejts je već zaveštao deci po 10 miliona dolara. U međuvremenu je sa Bafetom osnovao The Giving Pledge, zajednicu najbogatijih ljudi na svetu koji su spremni da većinu svoje imovine posvete filantropiji. Među njima su poznata imena iz raznih biznisa, od režisera Džordža Lukasa do Marka Zakerberga. Osnivač Facebook-a se odmah po rođenju ćerke Maks obavezao da će, zajedno sa suprugom, donirati 99 posto akcija kompanije svojoj organizaciji koja se bavi obrazovanjem i borbom protiv bolesti. Sličan plan imaju bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, danas direktor istoimene medijske kompanije, kao i Loren Pauel Džobs. Milijarde nasleđene od supruga Stivena, osnivača Apple-a, neće ostaviti nijednom od svoje troje dece, nego tuđoj. Ulaže ih u obrazovanje siromašnih putem svoje organizacije College Track. Ser Elton Džon će tek pristojno obezbediti dvojicu usvojenih sinova, jer smatra da je užasno deci davati srebrnu kašiku. Slavni kuvar Gordon Remzi ima petoro potomaka, koji čak lete ekonomskom klasom, dok su im roditelji u poslovnoj. Tako ih priprema na obećanje da im neće ostaviti ni peni. “Rekao sam deci da neće ostati mnogo novca jer ga trošimo, a imamo puno obaveza”, izjavio je Sting. “Sve što dođe, potrošimo, a nije mnogo ostalo. Ono što nikako ne želim je da im ostavim fondove, koji su im albatrosi oko vrata. Moraju da rade. Kad bi upali u nevolju, naravno da bih im pomogao, ali to stvarno nikad nisam morao da činim”, rekao je slavni pevač. Ni Džeki Čen neće ostaviti ništa sinu: “Ako je sposoban, može sam da zaradi. Ako nije, samo će rasipati moj novac”, objasnio je akcioni glumac.
Američkim firmama za upravljanje bogatstvom često se obraćaju klijenti sa jednim pitanjem – koliko nasledstva ostaviti deci? Zabrinuti su da ne ostave previše, a najviše ih boli to što deca odbijaju da se školuju i pronađu veći cilj od toga da voze brza kola, piju koktele u elitnim rizortima i prave raspusne žurke u palatama – do kraja života. Stručnjaci se rado pozivaju na citat pripisan Bafetu, koji glasi: Prebogata osoba treba da ostavi deci dovoljno da mogu raditi bilo šta, ali ne toliko da ne bi radili ništa. Fraza je zavodljiva, ali ne nudi rešenje kada treba odrediti konkretan iznos.
“Čini se da pojam o tome šta predstavlja previše zavisi dobrim delom od toga da li su roditelji nasledili bogatstvo ili su ga stekli sami. Kada se bogatstvo prenosi kroz generacije, naslednici mogu steći osećaj da su staratelji porodične imovine”, kaže za magazin Atlantic David Lenok, urednik časopisa Wealth Management. Samostvoreni bogataši neguju drugačiji odnos prema imovini jer znaju šta je sve potrebno da bi se stekao novac. Njih više zanima da deci zaveštaju dobre poslovne navike. I tu ima izuzetaka. Majka TV voditelja Andersona Kupera, umetnica Glorija Vanderbilt naslednica je starog porodičnog bogatstva. Još 1925. godine dobila je pet miliona dolara, ali je sama stekla oko 200 miliona. Kuper je otkrio da mu je majka stavila do znanja da će on svoje bogatstvo morati da zaradi sam. S obzirom na to da godišnje dobija nekoliko miliona nastupima na CNN-u, to mu nije bio problem.
Mnoge bogate porodice danas traže magičnu brojku koju će upisati u testament. “Ostavite deci onoliko na koliko ste ih pripremili. Treba staviti naglasak na ono što je važno, a to nije količina novca, već spremnost dece da taj novac prihvate”, ističe Metju Vesli iz konsultantske kompanije Merrill. Veruje se da bogata deca nasleđuju gotovinu, akcije i obveznice, ali nije tako. Oni nasleđuju strukture poput fondova i preduzeća sa ograničenom odgovornošću. “Znači, moraju znati kako funkcionišu ove institucije”, kaže Vesli. Novac iz fondova, na primer, može preći u ruke naslednika, ali tek ako oni ispune određene uslove. Ranije se tražilo uzdržavanje od droge ili stupanje u (određeni) brak. Sada je popularno pravilo da naslednik može uzeti iz povereničkog fonda samo onoliko novca koliko je pre toga sam uspeo da zaradi. Uslovi postoje upravo zato da se ne bi ubila motivacija potomaka za vođenjem produktivnog života. A potomci ih često shvataju kao ucenu, pokušaj roditelja da ih kontrolišu i iz groba. Ponekad umeju da uzvrate udarac tako što će se, na primer, pridružiti mirovnim snagama ili Lekarima bez granica. Tu neće zaraditi, ali makar pronađu dobar životni cilj, slažu se finansijski stručnjaci. Nekada su deca znala koliko će naslediti kada poslednji roditelj premine. “Sada vidimo da se njima podaci o nasledstvu otkrivaju blagovremeno i da se o njemu razmišlja na metodičan i promišljen način”, zaključuje Metju Vesli. Bez obzira da li su deca bogati naslednici ili ne, stručnjaci savetuju roditeljima da ih uče vrednosti novca, još od malih nogu na, pravi način – ne kako ga trošiti, nego kako ga investirati.
Fotografije: Profimedia
