Vi ste jedan od onih ponosnih roditelja širom planete, koji vole da se sve zna o vašoj deci: kada su napravili prvi korak, krenuli u školu, kako im je lepo na porodičnim slavljima i na plaži, kako su sjajni sportisti i umetnici. Marljivo, kamerom svog telefona, dokumentujete svaki trenutak njihovog života, od rođenja do srednje škole (jer vam to deca posle neće dozvoliti) i objavljujete na društvenim mrežama, verujući da tako samo beležite uspomene. Usput ste oduševljeni lajkovima, i dok gledate kako vam broj pratilaca raste, zahvaljujete se na pozitivnim komentarima. Onda vam možda padne na pamet da biste mogli sve te lajkove da naplatite. To uskoro više nećete moći da radite, bar ne ako živite u Francuskoj. Tamošnje vlasti su odlučile da ograniče šerenting. Izraz je nastao od dve engleske reči, share i parenting, deliti i roditeljstvo, i već godinama označava praksu da se društvene mreže koriste za redovno postovanje vesti i slika sopstvene dece. Francuska tako postaje prva zemlja u svetu koja će zakonski ozvaničiti novi trend, antišerenting. Njega su pokrenule pojedine zvezde, odlučivši čak da kriju imena svoje novorođenčadi. Glumica Blejk Lajvli je prva objavila da neće prikazivati svoju decu na mrežama i upozorila paparace da to takođe ne čine. Kada je na Instagramu ipak osvanula slika nje, sa decom i suprugom Rajanom Rejnoldsom, ona je poručila pratiocima: “Ovi muškarci vrebaju i zlostavljaju moju decu”, a neovlašćenom snimatelju rekla: “Ti eksploatišeš veoma malu decu. Molim te, izbriši slike. Neki roditelji se slažu sa ovim. Mi ne.” Model Điđi Hadid će objaviti slike svoje ćerke Kaj, ali tako da sakrije njeno lice. Isto čini glumac Čening Tejtum. Sofi Tarner je, nakon što su na internetu osvanule slike njene bebe, ljutito upozorila: “Ona je moja ćerka. Ona nije tražila ovaj život da bi bila fotografisana.”. Eva Mendez i Rajan Gosling neće deliti slike svojih ćerki sve dok one ne budu dovoljno odrasle da im daju saglasnost (mada to umesto njih redovno čine paparaci). Kameron Dijaz i Bendži Maden nisu ni otkrivali da će dobiti dete. Do danas ne znamo kako izgledaju deca Džastina Timberlejka i Džesike Bil, dok su Emili Blant i Džon Kazinski svega nekoliko puta viđeni u javnosti sa svojim mališanima.
Odgovore na dileme o šerentingu i antišerentingu, Grazia je potražila od Dragane Stanković, psihologa i psihoterapeutkinje pod supervizijom, koja je urednica portala Psihologijaonline.com. – U predlogu francuskog zakona navodi se da bi dete trebalo da bude uključeno u svaku odluku o deljenju svoje slike na internetu, prema uzrastu i stepenu zrelosti. Ovo se odnosi na one koji koriste decu kako bi zaradili novac ili poboljšali vlastiti imidž. Polovina svih fotografija razmenjenih na pedofilskim forumima čine fotografije koje su roditelji objavili na društvenim mrežama. Za njih ovo predstavlja neku vrstu digitalnog nasilja. Poenta zakona, dakle, nije u tome da se generalno zabrani postavljanje dečijih slika na internet, već da se spreči njihovo prekomerno korišćenje na društvenim mrežama – objašnjava Stanković. U digitalno doba je gotovo nemoguće zabraniti bilo kome da deli na mrežama bilo šta. Ipak, čak i ako se zanemare prvi kritičari francuske ideje koji pominju gušenje ljudskih prava, može li se makar utvrditi kada smo preterali sa željom da svaki trenutak u životu svog deteta podelimo sa celim svetom? Koji su najčešći motivi modernih roditelja da dele zapise o svojoj deci, naša sagovornica otkriva iskustvom iz svoje prakse.
– Eksponiranje dece u virtuelnom svetu sve je češća svesna odluka roditelja, obično motivisana time da roditelji žele da zarađuju reklamiranjem na društvenim mrežama, koje podrazumeva i angažovanje dece. Majka, češće nego otac, objavljuje fotografije dece na mrežama, a onda čeka odobravanje uže ili šire familije, prijatelja u vidu lajkovanja postavljenih fotografija – kaže Stanković. Ali, ni roditelji koji nemaju nameru da budu influenseri za prodaju razne robe putem dečijih fotografija, ne vide u šerentingu ništa loše. Osećaju ga kao sredstvo za održavanje bliskih veza i odnosa sa drugima na svom profilu. Da, ovi postovi se mogu posmatrati kao trenuci ponosa, emocije povezane sa dobrim roditeljstvom i kvalitetnim odgajanjem dece, kaže naša sagovornica. Međutim, lako i zabavno povezivanje sa drugima u isto vreme može biti klizav teren upravo kada je reč o deci na društvenoj mreži.
– Danas digitalni otisci mnoge dece počinju pre nego što se deca rode. Mnogi novi roditelji dele ultrazvučne slike. Njihova potreba da redovno dele trenutke svog deteta može se nastaviti tokom celog dečijeg života. Roditelji svesno ostavljaju digitalne tragove ne razmišljajući da su oni potencijalno štetni, i to pre no što imaju saglasnost dece. Niti razmišljaju da možda dele previše ličnih podataka, da otvaraju vrata svojih domova i zapravo puštaju previše ljudi u svoj privatni život. Ljudi, koji svakodnevno pristupaju mrežama, jednostavno je mnogo – upozorava Stanković. Istraživanja pokazuju da skoro 1.500 fotografija svog mališana prosečan roditelj objavi na mreži do detetovog petog rođendana, kaže ona i dodaje: odgovorni roditelj će porazmisliti da li je uopšte potrebno objavljivati slike dece. A ako ste roditelj influenser, dobro je informisati se pre nego što se upustite u ovakvu vrstu zarade. – Ako se vaše dete ne oseća dobro u vezi s tim, nemojte objavljivati. Ako je previše malo da vam odgovori, vi treba da prosudite da li radite dobru stvar detetu. Čak i ako se dete slaže sa tim što objavljujete o njemu, možda će od vas tražiti da ubuduće izbrišete fotografiju ili komentar i onda taj zahtev poštujte – preporučuje sagovornica Grazie. Ali, podseća ona, fotografije nikada ne možete potpuno ukloniti sa interneta, naročito ako su ih drugi ljudi podelili dalje. – I ne zaboravite da će jednog dana potencijalni poslodavci, predstavnici za prijem na fakultete pretraživati platforme društvenih medija kako bi ispitali kandidate. Evo nekih od najznačajnijih problema koji proizilaze iz neregulisane upotrebe društvenih medija u detinjstvu i adolescenciji: depresija, pitanja vezana za ishranu, psihološki problemi, poremećaji spavanja, zavisnost, smanjena fizička aktivnost, onlajn doterivanje, predatori. Jasno je da društveni mediji mogu imati negativne posledice po dete – kaže Stanković.
Mnogi roditelji sve više koriste antišerenting – kada je na fotografiji sa decom fokus na npr. modnoj kombinaciji koja se reklamira, a detetovo lice i/ili cela glava su skriveni, primećuje naša sagovornica. Najbolja je zaštita ne postavljati slike dece, a ako se to već čini, onda one neka budu vidljive samo za proverene prijatelje ili da se lica dece zatamne. – Kada je Mark Zakerberg podelio fotografiju svoje porodice na Instagramu, javnosti su privukli pažnju prugasti kaubojski šešir na glavi prvog čoveka „Mete“ i veliki emodžiji koji skrivaju lica njegove dece. Neki korisnici ove društvene mreže su odluku da zamagle lica dece videli kao odraz Zakerbergove brige za privatnost zbog deljenja slika svoje dece na mreži, uprkos tome što je stvorio ogromne platforme koje omogućavaju milionima drugih roditelja da upravo to rade – ističe Stanković. Kako je onda, i da li je uopšte moguće odrediti pravu meru boravka dece na društvenim mrežama i ponuditi alternative? – Teško je zabraniti društvene medije, čak i za mlađu decu jer su oni sve više deo dečijih aplikacija, igara i okruženja za učenje. Umesto toga, bolje je naučiti svoje dete kako da upravlja rizicima i da se ponaša s poštovanjem na društvenim medijima. Jedan od načina zaštite je stvaranje naloga na društvenim mrežama koji možete da koristite zajedno. Ovo može dati vašem detetu priliku da se upozna sa društvenim medijima pre nego što bude dovoljno staro da ima sopstveni nalog. Društveni mediji mogu imati pozitivan efekat na vaše dete, kao što je da im pomognu da nauče kako da komuniciraju sa drugima i da upravljaju međuljudskim odnosima. Ako odlučite da dozvolite svojoj deci da ih koriste, obavezno razgovarajte sa njima o očekivanjima – i vašim i njihovim – zaključuje psihoterapeutkinja Dragana Stanković. Antišerenting je definitivno novi trend, i ukoliko u Francuskoj postane zakon, biće zanimljivo videti kako će ostatak sveta reagovati i da li će je druge zemlje slediti.
POZIV NA BOJKOT MAGAZINA
Glumci Kristen Bel i Daks Šepard podele poneku porodičnu fotografiju, ali se uvek postaraju da lica njihovih ćerki budu skrivena od pogleda. Bel je čak pozvala na bojkot magazina koji objavljuju fotografije dece slavnih. – Ne želimo lice naše ćerke nigde dok ona ne odluči, jer imamo krajnje poštovanje prema njoj – rekla je poznata glumica.
Tekst: Milica Đorđević
foto: Profimedia
