Da li su naša prijateljstva zapravo najveće romanse naših života?

Kada su u pitanju ideali interpersonalnih odnosa, romantične i porodične veze su tradicionalno prioritet u odnosu na prijateljstva. Međutim, kada imamo u vidu da smo u 2024. godini, da li je ovaj pojam s vremenom zastareo?

GRAZIA razgovara sa novinarkom i autorkom nove knjige Samo prijatelji (Just Friends) Gyan Jankovič kako bi diskutovale o tome zašto društvo više ceni konvencionalnu vezu u odnosu na uticaj onih koji su nam najbliskiji, i zašto bi vaši najbolji prijatelji trebalo da budu značajan deo vašeg desetogodišnjeg plana

prijateljstva

Postoji poznata scena u četvrtoj sezoni serije Seks i grad (Sex And The City), u kojoj čedna, i uvek tradicionalnih shvatanja, Šarlot pruža ruku preko stola u restoranu na Menhetnu, tokom kasne večere, kako bi utešila svoju prijateljicu slomljenog srca, Keri.

„Nemoj mi se smejati, ali možda bismo mogle da budemo srodne duše jedna drugoj“, predlaže ona, svojim nežnim i nesigurnim glasom. „A onda bismo mogle da dozvolimo muškarcima da budu samo ti sjajni, fini momci sa kojima se dobro provodimo.”

Kada je pomenuta epizoda emitovana 2001. godine, sama pomisao da se naši prijatelji stave na podjednak nivo važnosti kao i pronalaženje Onog pravog delovala je prilično apsurdno, a posebno imajući u vidu da je potekla od najkonvencionalnijeg, brakom opsednutog lika iz popularne serije. Međutim, nakon što smo gledali kako se grupa prijateljIca i bukvalno drži za ruke dok preživljavaju raspade brakova, sahrane partnera, poslovne drame, slomljeno srce, usamljenost, ali i slave rađanje dece, uz duge ručkove i još duže večere – iskustva sa kojima se možemo poistovetiti, jer se dešavaju i u našim životima – da li je onda Šarlot bila na pragu otkrića? Da li su prijateljstva, zapravo, velike romanse naših života? I da li bi trebalo da se, u društvu koje ih stavlja na drugo mesto nakon porodica i romantičnih partnera, češće osvrnemo kako bismo ih razmotrili, cenili i zaštitili?

„Pre mnogo godina, verovatno bih pomislila da je Šarlotina obzirnost bilo prilično poražavajuća, što je predstavljalo manifestaciju toga koliko se osećala istrošenom nakon bezbrojnih loših iskustava zabavljanja sa muškarcima“, kaže Gyan Jankovič, novinarka i autorka nove nefikcijske knjige Just Friends. „Sada, naravno, to posmatram  iz potpuno drugačije prespektive. Mnogo toga se promenilo u poslednje dve decenije, a posebno u vezi sa očekivanjima koja se postavljaju pred žene kada je u pitanju prioritet braka i dece, iznad svega ostalog. Premda je Šarlotina ideja u to vreme verovatno bila šokantna, iskreno verujem da je to sada ideja koju mnoge žene podržavaju, bez obzira da li bi se istovetno izrazile da iskažu takav stav ili ne.”

ZAŠTO SU PRIJATELJI JOŠ UVEK NA POSLEDNJEM MESTU?

prijateljstva

Just Friends Jankovičeve predstavlja prvo istraživanje jaza između značaja koji se pridaje prijateljstvu nasuprot romantičnim ili porodičnim odnosima. Podržana naučnim studijama i srceparajućim studijama slučaja, ona predstavlja molbu njenom čitaocu da prepozna koliki uticaj na nas imaju naši prijatelji i koliko oni obogaćuju naše živote. To su ljudi koji su zapravo pravi istoričari naših godina, oni koji bi mogli da oslikaju pun mozaik ličnosti kakva zaista jesmo. Međutim, aktivno uključivanje naših prijatelja u našu budućnost nije konvencionalan način razmišljanja i delovanja.

Istorijski gledano, postoji mnogo razloga zašto su prijateljstva u senci porodice kao nukleusa i romantičnih srodnih duša.

„Kada razmišljamo o svim prekretnicama koje doživljavamo u našim životima onda je tok nekako sledeći; zaljubiti se, useliti se kod nekoga, veriti se, venčati se, imati decu. Očigledno to ne rade svi, međutim mnogo toga kako zamišljamo naše dvadesete i tridesete u vezi je sa pronalaženjem Onog pravog“, kaže Jankovič. „Smatram da je to veoma tradicionalno, i kako mnogi ljudi očekuju da njihov život izgleda, pa je teško boriti se protiv norme i biti u fazonu: ‘Ne, ja ću biti jedina osoba kojoj je prijateljstvo veći prioritet’ .”

Yankovich primećuje da postoji i neverovatan nedostatak filmova, muzike i knjiga koji slave prijateljstvo. A bez te vrste raznolikosti književnih i kulturnih temelja, ne iznenađuje što naša lista prioriteta može biti neopravdano iskrivljena.

„Zaljubljivanje je jedno od najuzbudljivijih, najintimnijih i najpotresnijih iskustava koje možemo da doživimo, tako da na mnogo načina ima smisla da je ideja ljubavi – pronaći je, zadržati je, odljubiti se – inspirisala toliko mnogo sadržaja naše kulture“, objašnjava Jankovičeva. „Međutim, ono što verujem da se prečesto zanemaruje je romansa koja može postojati u prijateljstvu, kao i jedinstveni bol zbog svađe ili potpunog gubitka prijatelja.

„Još od najranijeg dečjeg doba, navođeni smo da verujemo da su naše romantične veze one koje treba da budu u centru naših života, da nas održavaju i upravljaju našom budućnošću, međutim za mnoge ljude to zapravo nije realnost“, nastavlja ona. „A, upravo zbog ovakvog nedostatka pop kulture i literature, takvi ljudi su prečesto uskraćeni kada je reč o poistovećivanju sopstvenih iskustava sa onima predstavljenim na televiziji i u muzici, knjigama i filmovima.

STVAR OBAVEZE

prijateljstva

„Deo magije zaljubljivanja, bilo da je u pitanju ono romantično ili platonsko, leži upravo u tome što ne znamo kada će se tačno dogoditi“, piše autorka u svojoj knjizi. Međutim, kada se zanimljivo-simpatičan susret završi i kada su postavljenii neki zaista sjajni temelji prijateljstva, zašto nekako po pravilu zadržavamo moralne obaveze isključivo za članove porodice? „Oduvek sam razmišljala o ovoj reči obaveza kao o nekoj negativnoj stvari i uvek je povezana sa porodicom. Zašto se osećamo obaveznim da idemo na porodične rođendane ili da pozovemo nekoga ili da se uverimo da smo svima poželeli srećan Božić”, pita Jankovičeva.

„Ukoliko preformulišete taj osećaj obaveze i usmerite pažnju na svoja prijateljstva, možete osetiti kako trud nestaje. U poslednje vreme, uhvatim sebe kako se zapitam: Da je ova osoba član moje porodice, šta bih se osećala obaveznom da treba da uradim za nju?

„To je zaista lep način razmišljanja, jer shvatate da čak i ako svoje prijatelje smatramo porodicom, često ne ulažemo isti napor kao za člana porodice.”

PRIJATELJI SU DOBRI ZA VAŠE ZDRAVLJE

prijateljstva

Godine 2016, američka glumica i aktivistkinja Džejn Fonda, koja sada ima osamdeset šest godina, i njena najbolja prijateljica, glumica i komičarka Lili Tomlin (84),  održale su uzbudljiv Ted Talk o doživotnom ženskom prijateljstvu i tome kako nam je što više starimo zaista potreban savet naših prijatelja.

„Ne znam šta bih uopšte radila bez svojih prijateljica“, rekla je Fonda. „Imam svoje prijatelje, dakle postojim. Oni me čine jačom, čine me pametnijom, hrabrijom, tapšu me po ramenu kada mi je možda potrebna neka značajna životna promena.”

„Kako sam postajala starija, sve više sam shvatala važnost prijateljstava. Dakle, zaista se trudim da ih sve kontaktiram i odredim datume viđanja i na taj način ne dozvolim da prođe previše vremena.”

U svom razgovoru, Fonda i Tomlin skrenule su pažnju na značajnu studiju Univerziteta u Kaliforniji iz 2000. Godine, koja je otkrila da su žene biološki programirane da se okrenu svojim prijateljicama u stresnim situacijama. Istraživanja sprovedena pre 1990-ih isključivala su žene i tako doprinela opštem zaključku da ljudi reaguju na stresne situacije reakcijom Bori se ili beži. Studija iz 2000. objasnila je da žene veoma drugačije reaguju od muškaraca i razvila teoriju privrženosti prijateljima Tend and Befriend.

„Ispostavilo se da, kada su (žene) pod stresom, naša tela bivaju preplavljena oksitocinom, hormonom dobrog raspoloženja, koji je umirujući i samim tim redukuje stress, a čiji se nivo povećava kada smo sa našim prijateljicama“, rekla je Fonda publici, pozivajući se na pomenutu studiju. “Smatram da je to i jedan od razloga zašto živimo duže.”

Prema autorima studije, ovaj smirujući odgovor se ne javlja kod muškaraca, zbog toga što testosterone, čiji se nivo povećava kada su muškarci pod stresom, smanjuje nivoe odnosno efekte oksitocina.

„Tako mi je žao muškaraca, zbog toga što su uskraćeni za taj osećaj“, rekla je Fonda.

U svojoj knjizi, Jankovičeva priznaje rezultate teorije Tend and Befriend, kao i studije iz 2005. koja se bavila prijateljstvom starijih Australijanaca koji žive u domovima za stare. Nakon cele decenije, i nakon uzimanja u obzir niza zdravstvenih i životnih varijabli, istraživači su otkrili da ljudi sa širim krugom prijatelja žive duže od onih bez njih. Naravno, dobri geni su sjajni, ali radost koju donose pravi prijatelji zapravo može produžiti vaš život. Prema Jankovičevoj, čak i povremena prijateljstva mogu proizvesti takav blagotvoran efekat.

„Svi smo svesni toga da usamljenost ima zaista negativan uticaj na naše mentalno i fizičko zdravlje, i dugovečnost“, kaže Jankovičeva. „Ono što mi je bilo zaista interesantno je to kako ponekad rešenje za tu usamljenost može poteći od ljudi poput naših komšija, sa kojima biste mogli da komunicirate jednom nedeljno prilikom izbacivanja kanti za smeće. Sličan tome je i razgovor sa kolegom na poslu koji vodite dok punite svoju flašicu vode. Premda kratkotrajne, sve te pojedinačne male interakcije u zbiru stvaraju nešto posebno zbog čega se osećamo kao da smo deo društvene zajednice, dok izlazimo na kraj sa svakodnevnim stresom.”

PRIJATELJI ZA BUDUĆNOST

Ukoliko nas neko pita da zamislimo svoj život za pet ili deset godina, uglavnom razmišljamo o tome s kim ćemo biti u romantičnoj vezi, ili ukoliko ste u određenim godinama, Hoću li imati decu? Gde ću živeti? ili Kako će izgledati moja karijera?

„Prijatelji nisu često deo te jednačine i ukoliko ih ne uključujemo u budućnost kakvu zamišljamo, naše petogodišnje i desetogodišnje planove, neopisivo mnogo toga propuštamo”,  kaže Jankovičeva. „Ko su ljudi koje želite u svom životu za deset godina? Ukoliko su ti ljudi vaši prijatelji, šta ćete uraditi od ovog momenta do tada da osigurate da oni ostanu deo vašeg života? Smatram da ukoliko bismo svi učinili samo malo više, naša prijateljstva bi bila jača, a takođe bismo sa više uzbuđenja i osećanja sigurnosti dočekivali godine koje su pred nama.”

Međutim, postavlja se pitanje šta treba uraditi kako bi naši prijatelji bili sastavni deo naših budućih planova?

„Neki od nas vode dnevnik kako bi nam pomogao da shvatimo šta zaista želimo, dok drugi prave vizuelne table ili na neki drugi način izražavaju svoje ciljeve“, objašnjava autorka knjige. „Na koji god način da odaberete da radite na svom petogodišnjem ili desetogodišnjem planu, posebno obratite pažnju na to da dodate i podnaslov prijateljstvo i odvojite realno vreme da svoja prijateljstva negujete nezavisno od karijere, finansija ili porodičnih ciljeva. Iskrena namera u vezi sa prijateljstvom, koliko god to može neobično izgledati u početku, samo će vaše veze učiniti smislenijim.”

Sada bi već verovatno trebalo da napomenem da je Jankovičeva jedna od mojih najboljih prijateljica nešto više od decenije. Jedna od naših omiljenih stvari koje radimo u vreme Božića je da organizujemo glamuroznu večeru sa našim najboljim drugaricama – za koju se sve moraju doterati i umesto božićnih poklona, pokloniti jedna drugoj božićnu čestitku. U njoj moraju navesti tri stvari: čemu se najviše dive kod svoje prijateljice, omiljeno sećanje iz protekle godine i čemu se najviše raduju što će njihova prijateljica postići u godini koja je pred nama. To je praksa koja je obično rezervisana za hvalospeve na sahranama, međutim zašto ne bismo podelili kako smo divni jedni drugima i to dok smo svi na okupu i živi?

Tokom godina, sakupila sam i sačuvala mnogo takvih čestitki i ako se s vremena na vreme osetim loše, ponovo se okrenem toj neprocenjivoj riznici kako bih se podsetila kako me moje prijateljice vide I doživljavaju. Verovatno je ova ideja samo jedan od mogućih načina da učvrstite budućnost sa svojim platonskim ljubavima.

Kada su u pitanju sjajni prijatelji, postoje neka važna pitanja koja treba razmotriti: Zašto oni ne mogu biti  ravnopravno posmatrani, na jednakom nivou važnosti, sa našom potragom za divnim romantičnim partnerom i/ili stvaranjem porodice ? Zašto u Australiji ne možemo da uzmemo odsustvo za negu prijatelja kojima je naša pomoć potrebna? Zašto nema više literature o raskidu prijateljstva? Zašto prijatelji ne mogu biti jedna od mnogih ljubavi naših života i – zašto ih ne tretiramo kao takve?

„Nakon mnogih razgovora koje sam vodila dok sam pisala svoju knjigu, sigurna sam da se takav način razmišljanja menja“, kaže Jankovičeva. „Mladi ljudi imaju tako radikalne – i inspirativne – ideje o ljubavi, porodici, romantici i povezanosti, koje sve zajedno vode u pravcu nekih zaista revolucionarnih ideja o prijateljstvu. Iskreno sam uzbuđena što vidim svetlu budućnost koja je moguća kada cenimo naša najbliža prijateljstva isto koliko i naše druge važne veze. Za mene je to zaista uzbudljivo i veličanstveno.”

Tekst: JESSICA BAILEY

Foto: Profimedia