Biti isti ili poseban, biti slobodan i samo svoj!? Šta Vi birate? U vreme kada su nastali stihovi sa početka ovog teksta, individualnost je bila na ceni. Sloboda duha i mišljenja, takođe. Pravo da budete drugačiji, autentični, svoji. Da ne ličite ni na koga, osim na sebe. Štrčati iz mase, smatralo se poželjnim i vrlo cool. A onda su došla neka druga vremena, neki drugi ljudi i nova pravila.
Tehnologija je postala imperativ i pretvorila svet u globalno selo. Glava koja štrči iz mase, više nije bila primer, već pretnja. Ako ne izgledate, ne razmišljate ili se ne ponašate u skladu sa većinom, sleduje Vam etiketa čudnog, smešnog, neuklopljivog, neuspešnog… Niz možete nastaviti i sami. Ali, gde je zapravo nastao „zajeb“ i kako smo došli do ovakvog apsurda!? Ok, mediji diktiraju trendove, uvek su to i radili. Kreatori kreiraju modu. Okruženje takođe ima svoj uticaj i svoje načine. Tu je i novi svetski poredak, koji traži svoje… Ali, da li je zaista neophodno biti „copy paste“ i zašto se na tome insistira!?
Devojke, bar ove koje po svaku cenu žele da budu u trendu, odavno su prešle igricu. Prvi nivo je bila ista šminka, garderoba i obavezni „puć“. Onda su usledile duge kose (peglane), koje se čak i „zabacuju“ na isti način. Sad je tu već ozbiljno, prste umešala i estetska hirurgija, pa smo dobili klo(v)nove klonova, koji se verovatno ni sami između sebe ne prepoznaju. Uzori su im uglavnom (belo)svetski ili lokalno-estradni, zavisno od afiniteta i IQ-a.
Sve je postalo još fascinantnije, kad su i muškarci prihvatili trend „biti isti“. Na I(n)STAgramu, sve pršti od njihovih identičnih frizura, trendi garderobe, nategnutih mišića i poza. Svi su mnogo jaki, zgodni, šatro namunjeni… i liče kao braća rođena. Pandan njima su „babygirl“ muškarci, sasvim nova kategorija koja takođe hara mrežama, ali o njima neki drugi put…
Zajedničko za oba (ili sva tri) pola su i obnažene fotografije, koje su postale „must“ u samopromociji. Jedni tome pristupaju diskretno, dok drugi uživaju u preterivanju. U svakom slučaju, telo je u prvom planu, pa se sama po sebi se nameće duhovita replika iz poznatog domaćeg filma: „A, glava, gde je tu glava“!?
S tim u vezi, šta se zaista krije ispod njihovih upeglanih, često fake fasada, koje je teško razlikovati!? Potreba za dokazivanjem i pripadanjem ili tek slepo praćenje nametnutih trendova!? Čini se da stav, mišljenje, autentičnost ili bunt, odavno nisu tema. Sadržaj skoro nikoga ne zanima, pogotovu ako previše odstupa od novoustanovljenih (površnih) standarda. Prioritet je biti I(n)STAgramski lep, srećan i isti kao svi.
S druge strane, nije lako biti ni različit i negovati specifičan stil. Razumevanje i podrška tu često izostaju. Potrebno je malo drskosti, pa i hrabrosti za tu avanturu. Tako je bilo u svim vremenima, a u današnjem pogotovu, iako je apsurdno da još uvek nismo prevazišli sve komplekse, malograđanštinu i stekli pravo da budemo ono što jesmo. Ovako ispada da su se ljudi, ipak bolje zabavljali ranije, da su bili kreativniji, pa i smeliji da „krše“ neka (ne)pisana pravila.
Sasvim je legitimno živeti život po svom, imati sopstveni stil i razlikovati se od okruženja. Zašto bi svi nosili iste boje i pratili iste tredove? Zašto bi podilazili većini, skrivali sopstveno mišljenje ili neku fizičku „manu“, kad se možda upravo u toj (ne)savršenosti krije naša prednost. Autentičnost je blagoslov koji svi dobijamo rođenjem, pa zašto bi to kvarili ograničenim razmišljanjem ili možda stidom. Lepota je u različitosti, a različitost je ono što se pamti.
Posmatrajući popularnu kulturu i ličnosti koje su upravo svojom jakom individualnošću ostavile trajan pečat, nije teško zaključiti da ih je bilo u svim vremenima i svim oblastima. Od muzike i filma, preko književnosti, slikarstva i mode, pa sve do sporta i nauke. Bilo ih je na stranoj, kao i domaćoj sceni. Isticali su se svojim imidžom, čak ekscentričnošću, nestandardnim idejama, stvaralaštvom i načinom razmišljanja. Takvi su se povremeno mogli sresti i u svakodnevnom životu, među prijateljima, nekada i slučajnim prolaznicima. Nisu ni oni uvek bili shvaćeni i opšteprihvaćeni, trpeli su možda i uvrede, ali su istrajavali na svom putu i ispisivali istoriju. Onima koji su ih razumeli, bili su uzor i inspiracija da i sami neguju sopstvenu posebnost.
Danas nam fale takve ličnosti. One o kojima se piše i polemiše, one koje inteligentno zbunjuju plebs i bar na određeno vreme otvaraju prostor onima koji nisu isti, već posebni, slobodni i samo svoji. Na javnoj sceni takvih nema puno, ali bljesnu s vremena na vreme, tek kako bi nas podsetili da individualnost i originalnost nisu potpuno otišle u zaborav. Fali nam i malo slobode, bunta i panka, onog konstruktivnog, promišljenog, samosvesnog. Nedostaje nam možda i neki konceptualni guru, koji će nas ohrabriti da raširimo krila. Onaj koji će nas motivisati da i u hipnotisanoj gomili budemo egzotični lotos, jedini cvet koji raste iz mulja.
Negujte svoju različitost i razmišljajte izvan okvira. Budite kreator trendova, a ne sledbenik. Original, a ne (loša) kopija. Jer, svako od nas je unikat, čija je vrednost neprocenjiva.
Tekst: Bratislav Mihailović
Foto: Unsplash
