Prelazi li naša zavisnost od mobilnih uređaja granicu zdravog korišćenja i postaje li poremećaj? Ili je, pak, intenzivna upotreba telefona jednostavno potreba modernog čoveka da ostane povezan i informisan
Moderni problemi zahtevaju moderna rešenja – ovom mantrom se vode mnogi u današnjem ubrzanom životu. Zbog prevelike zauzetosti i konstantnog jurenja, sve je više onih koji se oslanjaju na aplikacije da ih podsećaju na osnovne stvari poput redovnog uzimanja vode ili praćenja unosa kalorija. Kada nije u pitanju dvosatno pretraživanje Netflixa za savršenim filmom, vreme se često provodi na platformama poput TikTok-a ili sličnim aplikacijama. Alarm za buđenje je podešen na mobilnom telefonu umesto na budilniku, a informacije o vremenskim prilikama se traže u aplikacijama umesto da se pogleda kroz prozor. Večeri se često završavaju listanjem društvenih mreža ili čitanjem novina na elektronskim uređajima, što dodatno odlaže trenutak spavanja.
Intenzivno korišćenja telefona racionalizuje se najčešće potrebama posla, zdravlja ili izbegavanju dosade. Ponekad i time da tehnološke kompanije namerno razvijaju aplikacije koje liče na slot mašine kako bi svojim izgledom „mamile“ na zombijevsko listanje i isključivanje iz realnog sveta. Istina je da softverske kompanije angažuju horde psihologa i marketinških stručnjaka koje prilagođavaju svoje proizvode korisnicima na osnovu ogromne količine podataka (koje smo im velikodušno omogućili) i time doprinose stvaranju visoko projektovanog sveta u kome smo predvidljivi potrošači. Ali da li je prekomerna upotreba telefona na njima isključivo rezultat marketinških strategija, ili su u osnovi stres, strah od usamljenosti ali i dosade?
S druge strane, razvoj veštačke inteligencije, koji nije nov fenomen ali se ubrzano razvija, donosi nove zabrinutosti. Bez stroge regulative i jasnih pravila, veštačka inteligencija može doprineti još većoj obradi podataka, omogućujući ne samo predviđanje ponašanja korisnika na internetu, već ih i zadržavajući u digitalnom svetu putem prilagođenih algoritama. Ovo postavlja pitanje o uticaju tehnologije na naše svakodnevne živote i potencijalnim posledicama dugoročnog izlaganja digitalnom okruženju.
Psihološki izazov ili navika?
Kako piše Simar Badžaj u svom članku u Gardijanu od januara ove godine, istraživanja pokazuju da je oko 35% ljudi na svetu „zavisno“ od mobilnih uređaja. Upotreba telefona i društvenih mreža preterano stimuliše centar za nagradu u mozgu i može aktivirati puteve slične zavisnosti, koju nam u ovom slučaju pružaju „lajkovi“, onlajn komunikacija ili zanimljivi sadržaji. Drugi, strožiji, stručnjaci za mentalno zdravlje porede davanje pametnih telefona deci sa “davanjem grama kokaina”, dok drugi opisuju telefone kao “modernu hipodermičku iglu” koja nudi digitalni heroin na dohvat ruke.
Za bolje razumevanje i eventualno opravdanje ovakve vrste “zavisnosti” od mobilnih uređaja, koriste se i pojmovi „tekstafrenija“ (fantomski osećaj da smo primili poruku), „ringsioznost“ (osećaj neprijatnosti kada osoba misli da telefon zvoni ili vibrira) kao i „nomofobija“ (strah kada osoba nema pristup mobilnom telefonu zbog zaboravljanja, nedostatka signala ili prazne baterije).
Svi ovi fenomeni upućuju na to da je zavisnost od telefona više od navike. Ona se manifestuje kroz različite psihološke reakcije i emocionalne odgovore, koji mogu varirati od blage nelagodnosti do ozbiljne anksioznosti. Pored toga, prekomerna upotreba mobilnih uređaja može dovesti do smanjenja kvaliteta ličnih odnosa, smanjene produktivnosti, pa čak i zdravstvenih problema, kao što su problemi sa vidom ili poremećaji spavanja.
Međutim, iako prekomerna upotreba telefona može imati negativne psihološke efekte i potencijalno se smatrati poremećajem, u društvenom kontekstu se često vidi kao normalni deo savremenog načina života gde je tehnologija integralni deo svakodnevnice.
Zabava, zajednica i svrha
Digitalni mediji koji su nam, zahvaljujući novim tehnologijama, lako dostupni putem mobilnih uređaja, omogućavaju da stvaramo veze sa ljudima širom jer su centralni za komunikaciju, rad, pristup informacijama i zabavi. Klikom ili jednim dodirom prsta možemo pristupiti kreatorima na društvenim mrežama, lekarima koji plešu i daju savete, zajednicama i iskustvima bez obzira na to gde se nalazimo. Za mnoge, ova digitalna “mesta” su veoma stvaran deo njihovih života koji mogu podržati njihove društvene i emocionalne potrebe. Prema istraživanju Deloitt-a o digitalnim medijskim trendovima u 2023. godini oko jedne trećine ljudi u SAD smatra da su onlajn iskustva značajna zamena za lična iskustva, dok polovina Generacije Z i Milenijalaca dele isto mišljenje.
TV emisije i filmovi imaju svoje kanale zahvaljujući kojima dolaze do publike, ali sve više žive unutar društvenih medija i igara. Video igre i sadržaji generisani od strane korisnika mogu pružiti mešavinu iskustava i raznolikost sadržaja, od takmičenja i saradnje, preko avantura do muzike i kupovine, i beskonačno personalizovanog sadržaja koji može prerasti u viralne trenutke. Ova raznolikost može povećati povezanost izmešu kreatora i korisnika, a mogućnost interakcije i deljenja sa drugima stvara jače veze i privrženost.
Umesto da postoje odvojeno, video, društvene mreže, muzika i igre se povezuju u sve više povezan i međuzavisan mozaik, postajući neizostavni deo svakodnevnice mlađih generacija. Na taj način oni percipiraju svet oko sebe i komuniciraju sa njim čime tehnologija podržava gotovo sve aspekte njihovog života.
Tekst: Ana Rajić
Foto: Profimedia
