Kada pitaju prolaznike u uličnim anketama šta bi uradili da dobiju na lutriji, čuju se želje tipične za one koji nisu miloneri: put oko sveta, dve – tri vile sa bazenom (jer je jedna obavezno na moru), jahte, superbrzi automobili ili “Otišao bih u penziju”, kako je odgovorio jedan tinejdžer. I tu se mašta običnog čoveka iscrpljuje. Zato je teško zamisliti šta bismo tek poželeli da smo milijarderi. Zaista, da nema ničeg više u životu što vam zaista treba, šta biste kupili? Više života, poručuju oni. – Upiši me za dugovečnost – uzviknula je Kendal Roj u nedavnoj epizodi serije Sukcesija, satiri o modernim porodičnim imperijama i njihovim beskrupuloznim i ambicioznim potomcima. U stvarnom svetu, takvi ljudi odavno znaju da njihovo bogatstvo ne može potrošiti generacijama, pa smišljaju načine kako da sami sebi produže vreme, kako bi u bogatstvu što duže uživali. Osnivač Amazona Džef Bezos uveliko ulaže u biotehnološke kompanije, uključujući Altos, koji je otvorio laboratoriju u Velikoj Britaniji blizu Univerziteta Kembridž. Tamo koriste ćelijsko reprogramiranje da „uspore, zaustave ili preokrenu starenje“, navodi se u saopštenjima. Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg godišnje dodeljuje tri miliona dolara nagrade naučniku koji ostvaruje “transformativni napredak ka produženju ljudskog života”. Osnivači Google-a Sergej Brin i Lari Pejdž uložili su do sada 750 miliona dolara u Calico, kompaniju koja planira da “okonča bolesti povezane sa starenjem”. Skrštenih ruku ne sedi ni Peter Tiel, suosnivač platforme za transfer novca PayPal. On je investirao je u fondaciju Methuselah, kojoj je cilj da devedesete (godine života) budu nove pedesete.
Ideja besmrtnosti opseda ljudsku rasu od davnina. Ne ulazeći daleko u religijske motive, dovoljno je zadržati se na literaturi. Od drevnog sumerskog Epa o Gilgamešu do zlog Lorda Voldemora u romanima J.K. Rouling o dečaku čarobnjaku Hariju Potreru, svi žele da žive večno, ali magičnu formulu još niko nije pronašao. Tako bi se moglo razumeti i moderno interesovanje, gde se može nabaviti nešto od pomenutog ćelijskog reprogramiranja. U ekonomiji postoji izraz efekat prelivanja, što znači da se i oni među nama koji nisu milijarderi zanimaju za dugovečnost na kojoj rade bogataši. Globalno tržište protiv starenja, koje se još uvek vrti uglavnom oko botoksa i suplemenata, preimenovano je u “industriju dugovečnosti” i predviđa se da će do 2030. godine porasti sa oko 191,5 milijardi dolara na neverovatnih 421,4 milijarde dolara (prema izveštaju kompanije P&S Intelligence). Sada se očekuje poplava proizvoda koji obećavaju ćelijsko podmlađivanje. Wellness brend HigherDose razvio je niz alata kao što su pokrivač za infracrvenu saunu i PEMF prostirka (pulsno elektromagnetno polje), koja može stimulisati obnavljanje ćelija i tako potencijalno produžiti životni vek. Sve što treba da uradite je da prilegnete (na specijalni otirač).
U međuvremenu, wellness odmarališta su pomerila fokus sa gubitka težine ili vidljivih znakova starenja na bolje i duže domete. Lefay Spa u Italiji nudi program za dug život, a Clinique La Prairie u Švajcarskoj je lansirala niz suplemenata Age Defi koje nazivaju „dugovečnost u piluli“.
Glumica Gvinet Paltrou je izgradila Goop carstvo oko ideje da, ako se brinete o sebi (i imate novca), zdravlje i mladost nećete izgubiti. Austrijski Lanserhof Lans rizorti prodaju dugovečnost već više od trideset godina, a pomaže i činjenica da baš tamo Viktorija Bekam i Kara Delevinj idu na “resetovanje”. Poznati evropski centar za podmlađivanje sada ima još jedno odmaralište na Siltu, vetrovitom ostrvu poznatom kao nemački Hemptoni.
Za dr Jana Strikea, jednog od direktora u Lanserhof Siltu, dugovečnost ne znači produžiti starost. – Za mene, tu je reč o dodavanju zdravih godina životu – kaže Strike, objašnjavajući da je strast prema tzv. integrativnoj medicini počeo da razvija još dok se školovao za kardiologa. – Naučio sam da možemo sprečiti 80 odsto srčanih udara, a sve se svodi na intervencije u načinu života – kaže ovaj lekar. Ako možete da potrošite 7.120 evra na jednonedeljni osnovni paket klasičnog lečenja u Lanserhof Siltu, te “životne intervencije” se kreću od najsavremenije dijagnostike do prirodnih metoda lečenja, uključujući ishranu, kretanje i upravljanje stresom pod budnim okom stručnjaka. Dr Strike, koji pomalo podseća na Lukasa Matsona, tehnološkog gurua serije Sukcesija, veliča važnost kvalitetnog sna. Objašnjava kako u ovom lečilištu biohakuju spavanje osvetljenjem usmerenim na čoveka i pionirskim izumom, “gaziranim” vazdušnim krevetima. Naravno, jedna sedmica na nemačkom ostrvu neće vam sama od sebe produžiti život (bez obzira koliko se dobro naspavali). To bi trebalo da učini znanje koje steknete u Lanserhofu. Veliki zagovornik posta, dr Strike kaže da je jedna od najboljih stvari koje možemo da uradimo za dugovečnost da „prestanemo da jedemo sve vreme“. Ovo je, u isto vreme, navika koje se njihovi pacijenti najteže odriču.
Dobra vest je da većina praksi koje se bave produženjem života ne zahtevaju platu kao da radite u Silicijumskoj dolini. Profesor Robert Tomas, onkolog i autor knjige Kako živeti, kaže da su najbolji savet stvari koje već znamo, ali ih se često ne pridržavamo ili u njima ne uspemo. – Uvek mislimo da se bolesti povezane sa godinama dešavaju drugim ljudima. Nažalost, kada se pojavi degenerativni proces, kao što je rana demencija ili dijabetes tipa dva, 60-70 odsto štete je već učinjeno. Morate početi kada ste u formi i zdravi, ali pokušajte to da kažete dvadesetogodišnjaku – smatra on. Njegov najbolji savet za dugovečnost je – pokrećite svoje telo tri sata nedeljno.
Ako to možete da uradite napolju ujutru, to će pokrenuti vaš cirkadijalni ritam. To su su fizičke, mentalne promene, kao i promene ponašanja koje prate ciklus od 24 sata. Ovi prirodni procesi reaguju prvenstveno na svetlost i tamu i utiču na većinu živih bića, uključujući životinje, biljke i mikrobe. Dr Tomas savetuje: povećajte unos biljne hrane i smanjite šećer, posebno ga ne uzimajte na prazan stomak, kada će to izazvati štetne skokove glukoze. Dobro zdravlje je, kako kaže, kamen temeljac svega. Takođe preporučuje da damo prioritet spavanju, ali i da provodimo kvalitetno vreme sa prijateljima i porodicom, te da zaista pronađemo način da upravljamo stresom – bilo da je to joga, meditacija, boks ili terapija. Sad ide ono najvažnije: nemojte biti opsednuti dugovečnošću. – Nisam lud za umiranjem. To je kao da jedna veličina odgovara svima – kaže Roman Roj, jedan od naslednika porodične imperije u Sukcesiji, a sestra Kendal se slaže i kaže: – To je užas… Ono što ne znaju fiktivni likovi u ovoj seriji je da pokušaj da izbegnu smrt nije baš dobar način da se živi. Ne morate zakazati kod skupog psihijatra da biste znali: hajde da uživamo u životu dok ga imamo, a frankenštajnske eksperimente sa ćelijama prepustićemo Bezosu i njegovom društvu. Na kraju krajeva, bolje je imati više života u svojim godinama nego više godina u svom životu.
Foto: Profimedia
Tekst: Milica Đorđević
