Živopisni Amsterdam, grad poznat po različitim vrstama slobode i toleranciji, promenio je stav prema turistima koji ga rado obilaze, preporučujući im da odu na druga mesta. Više ne žele goste, uprkos tome što holandskoj ekonomiji godišnje donosi oko 82 milijarde evra. Turisti se pitaju šta se dogodilo i zašto im je ovaj predivni grad okrenuo leđa. Razlog je vrlo jednostavan. Građani Holandije se boje da će se njihov glavni grad pretvoriti u Veneciju.
Frustrirani meštani Amsterdama već izvesno vreme se žale na preveliki broj turista i boje se da bi njihov rastući broj mogao da uništi dušu ovog živahnog kosmopolitskog grada. “Pod velikim smo pritiskom”, rekla je arhitekta Elen van Lun. “Ne želimo da se pretvorimo u Veneciju. Turisti previše vole naš grad i previše nas posećuju.” Ona priznaje pozitivne aspekte turizma u finansijskom smislu, ali razume i meštane koji se boje da će izgubiti autohtoni osećaj svog rodnog grada.
Amsterdam se odavno bori sa gužvama, a pre globalne pandemije, poznati kvart sa crvenim fenjerima, prodavnice marihuane i slikoviti kanali privlačili su mesečno preko milion posetilaca. Lokalno stanovništvo odavno je pokrenulo niz inicijativa koje bi ograničile broj posetilaca u gradu. Reputacija odlične city-break destinacije trošila je resurse i terala domaće stanovnike iz centra. Pandemija je samo dodala zdravstveni element amortizaciji turizma u Amsterdamu. “Ako želite da dođete, razmislite dvaput o tome”, rekla je Femke Halsema, gradonačelnica Amsterdama, kako navodi portal Travel Magazine, apelujući na turiste da izbegavaju gužve, posebno u centru i tokom vikenda.
Poput Venecije, Amsterdam je postao simbol za fenomen prevelikog turizma koji je usko povezan sa sve pristupačnijom cenom avionskih karata. Dok neki drugi gradovi tek počinju da se hvataju u koštac s ovakvim problemom, Amsterdam je jednostavno rekao da mu je dosta. Naime, za taj se grad predviđa nastavak desetogodišnjeg porasta broja posetilaca, sa 18 miliona u 2018. na 42 miliona u 2030, što je 50 puta veća brojka od sadašnjeg broja stalnog stanovništva.
Holandski zvaničnici zbog toga su nedavno smelo odlučili da prestanu da reklamiraju svoju zemlju kao turističku destinaciju. Sproveli su i neke odredbe s namerom da odvrate turiste, ograničavajući im mesta za zabavu ili kapacitet smeštaja.
Gradske vlasti Amsterdama najavile su i nove poreze na turistička noćenja, a novi prihodi od turizma biće usmereni u održavanje grada.
Amsterdam već naplaćuje sedam odsto poreza na hotelske račune, a gradski oci su sredinom maja najavili novi namet prema kojem će hotelski gosti po noćenju ubuduće plaćati dodatna tri evra u gradsku blagajnu.
Udruženje holandskih hotela i restorana Koninklijke Horeca kritikovala je najavu novih nameta, ocenjujući da Amsterdam već ima najviše turističke poreze među popularnim evropskim destinacijama.
Kada je došlo do masovnih zatvaranja granica u celom svetu usled pandemije korona virusa, građani Amsterdama su doživeli, kako oni to vole da kažu, “osveženje od pijanih i drogiranih turista”. Oduševljeni mirnom atmosferom njihovog novog napuštenog grada, koji su često izbegavali zbog hordi turista, građani Amsterdama ne žele da grad opet “propadne”.
Iako su svesni činjenice da većina njihovih novčanih prihoda dolazi upravo od stranih posetilaca, koji troše ogromnu količinu novca u restoranima, kafićima i klubovima, lokalno stanovništvo više nije sigurno da želi njihov povratak.
“Nema više velikih grupa turista koji se drogiraju i povraćaju po ulicama”, ističe građanin Amsterdama Nikola Teobald, dodajući: “Volim mirnu atmosferu u gradu koju smo, nakon dugog niza godina, ponovo vratili gradu”, zaključuje on.
Kako su i lokalne vlasti saglasne sa idejom “mirnog života u Amsterdamu” u kojem će akcenat biti na kulturnim vrednostima ovoga grada, u izjavi Gradskog veća Amsterdama daje se jasna poruka svim budućim posetiocima.
Foto: Pexels
